Od neženja do ratnih trauma
Samački život, bunt lokalne zajednice u Irskoj protiv naftovoda kompanije Shell Oil, tradicija krvne osvete u Albaniji, ratni veterani i mogućnost pomirenja, neke su od tema filmova na programu “Slobodne zone” 8. novembra, pretposlednjeg dana tog festivala angažovanih filmova u Beogradu. Dokumentarni film “Pravila samačkog života” bugarskog reditelja Tonislava Hristova, koji je na programu u udarnom terminu u Dvorani Kulturnog centra Beograda, sniman je u Finskoj u stilu serije “Seks i grad”, a glavni akteri su trojica Bugara u Helsinkiju.
Samački život, bunt lokalne zajednice u Irskoj protiv naftovoda kompanije Shell Oil, tradicija krvne osvete u Albaniji, ratni veterani i mogućnost pomirenja, neke su od tema filmova na programu “Slobodne zone” 8. novembra, pretposlednjeg dana tog festivala angažovanih filmova u Beogradu.
Dokumentarni film “Pravila samačkog života” bugarskog reditelja Tonislava Hristova, koji je na programu u udarnom terminu u Dvorani Kulturnog centra Beograda, sniman je u Finskoj u stilu serije “Seks i grad”, a glavni akteri su trojica Bugara u Helsinkiju.
U toj komičnoj priči o pokušajima mladog čoveka da pronikne u tajne samačkog života nakon nedavno okončanog braka i sam Hristov učestvuje kao jedan od protagonista. Suočeni sa strahom od 30. rođendana, Hristov i njegovi prijatelji pohađaju časove bontona, plesa, odevanja i fitnesa, ali bez naročitog uspeha. Na putu ka venčanju njihovog dobrog prijatelja na drugom kraju Finske oni sazrevaju kao muškarci, dok upoređuju svoje ljubavne storije. Svi se nadaju da će ovaj simpatičan trio sebi naći po lepu Finkinju, ali se pitaju i da li se ona prava ipak nalazi na bugarskoj obali…
Publika Slobodne zone može da vidi u DKC-u i igrani film “Oproštaj krvi” američkog scenariste i reditelja Džošue Marstona, nagrađen Srebrnim medvedom za najbolji scenario na Berlinalu ove godine. Glavni junak je mladić čiji je otac optužen za ubistvo, ali odbija da se povinuje starom albanskom običaju da muški članovi porodice ne smeju da napuste kuću dok se otac ne preda.
Nik i njegova mlađa sestra Rudina upadaju u strašni kovitlac krvne osvete. U skladu sa Kanunom, albanskim viševekovnim zakonikom, niko od muških članova porodice – uključujući i njihovog sedmogodišnjeg brata – ne sme da napušta porodičnu kuću. Dok im se otac krije u planinama, a Nik biva sprečen da se pojavljuje u javnosti, porodica mora da se oslanja na Rudinu. Ona je primorana da napusti školu i preuzme poslove svoga oca. Dok ona očigledno cveta usled nove odgovornosti, njen brat sa druge strane oseća samo bes i frustraciju u svojoj izolaciji. Odlučan je da pronađe način da stavi tačku na krvnu osvetu – makar i po cenu svog života.
Među atrakcijama pretposlednjeg dana Slobodne zone je i dokumentarac “Naftovod” Ristearda O’Domnejl u Domu omladine, koji je sniman čitave četiri godine, a prikazuje malu zajednicu Rosport u zapadnoj Irskoj koja navlači gnev kompanije Shell Oil i celokupne države. Otkriće gasa u tom zabačenom priobalnom mestu dovodi do jednog od najdramatičnijih sudara različitih kultura moderne Irske. Prava lokalnih farmera i ribara na svoje privatne posede dolaze u direktan konflikt sa interesima jedne od najmoćnijih kompanija sveta.
Građani se obraćaju državi za pomoć u nadi da će stati u zaštitu njihovih prava, ali ubrzo otkrivaju da je i vlast na strani korporacije, dajući apsulutnu prednost njenim interesima i dozvolivši joj da upravo u tom kraju postavi naftovod. Pet žitelja Rosporta provelo je 94 dana u zatvoru odbijajući da ustupe svoje zemljište kompaniji Shell. Ovaj nekada miran kraj obuhvaćen je nemirima, naročito od trenutka kada su na lice mesta poslate jake policijske snage.
Program u DOB-u nudi i dokumentarni film “Moje srce tame”, čiji su reditelji Stafan Julen i Marius Van Nikerk, a priča je o četvorici veterana sa različitih zaraćenih strana koji su se ukrcali na brod na reci Kvando u dubokoj unutrašnjosti Afrike, uputivši se na mesto gde su nekada ratovali – mesto poslednje “velike” bitke hladnog rata, u kojoj su pre 20 godina pokušali jedni druge da liše života. Danas, međutim, godinama kasnije, okupili su se kao bivši neprijatelji; kao nova jedinica očajnih duša, ne samo ujedinjena u ratnim traumama, već i u potrebi da razumeju, oproste i pruže šansu pomirenju.
Slobodna zona nudi 8. novembra i izbor filmova švedske produkcije, kao i londonske Nacionalne škole za film i televiziju, uključujući reprizu potresnog dokumentarca “Pismo ocu” Srđana Keče, mladog domaćeg autora koji studira u Londonu.
Kečin film “Pismo ocu”, koji je ranije ove godine pobedio na Dokufestu u Prizrenu, biće prikazan i na prestižnom IDFA u Amsterdamu, a izazvao je veliko interesovanje publike na premijernoj projekciji u DKC-u 7. novembra, u prisustvu reditelja i njegovih kolega iz Londona.
Sedma Slobodna zona predstavlja do 9. novembra oko 40 angažovanih filmova o najaktuelnijim društvenim i političkim temama iz celog sveta.
Slobodna zona predstavlja i najveći i najvažniji švedski festival dokumentarnog filma, Tempo, a posebna programska linija posvećena je ženama i ženskim temama. Deo programa je i selekcija “Juniori selektori”.
Povodom 20 godina rada Fonda za otvoreno društvo u Srbiji, Slobodna zona prikazuje reviju filmova koje je podržala ta fondacija, među kojima su i “Vidimo se u čitulji” Janka Baljka, “Poludeli ljudi” Gorana Markovića i “Marble ass” Želimira Žilnika, koji su pritom i među najznačajnijim dokumentarnim filmovima u poslednje dve decenije u Srbiji.
Slobodna zona predstaviće i rad Balkanskog dokumentarnog centra, koji je raspisao novi konkurs za podršku dokumentaristima u regionu.
Na promotivnim materijalima Slobodne zone su radovi dvoje mladih autora, Milice Drakulić i Antoan Stefana Šojata, odabrani kao najbolji među više desetina radova srednjoškolaca širom Srbije, koji su poslali kreativan odgovor na temu “Sutra” - moto sedme Slobodne zone.
Kao i svake godine, Slobodna zona će dodeliti nagradu publike i otkupiti televizijska prava za nekoliko najboljih filmova sa festivala. Treći put za redom biće uručena i nagrada za publiku za najbolju filmsku kritiku jednog od prikazanih filmova.
Festival Slobodna zona, koji organizuje Kulturni centar Rex, podržali su Farmakom koncern i Fond za otvoreno društvo, a podršku su pružili i Rekonstrukcija Ženski fond, Ministarstvo kulture Srbije, Opština Stari grad i Francuski institut.
Karte je moguće nabaviti na biletarnicama DKC-a i DOB-a, po ceni od 200 dinara za premijerne, odnosno 150 za reprizne projekcije.
Sajt Slobodne zone je www.freezonebelgrade.org, a program se nalazi i Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
