Nova zgrada Kinoteke na jesen
Jugoslovenska kinoteka trebalo bi da pređe u novu zgradu u Uzun Mirkovoj na jesen, a jubilej - 60 godina postojanja, obeležiće 6. juna otvaranjem 11. Festivala nitratnog filma i dodelom nagrada zaslužnim umetnicima i institucijama, dok će 8. juna svečano otvoriti i Centar za digitalnu restauraciju filmova, u prisustvu poznatog grčkog reditelja Tea Angelopulosa.
Jugoslovenska kinoteka trebalo bi da pređe u novu zgradu u Uzun Mirkovoj na jesen, a jubilej - 60 godina postojanja, obeležiće 6. juna otvaranjem 11. Festivala nitratnog filma i dodelom nagrada zaslužnim umetnicima i institucijama, dok će 8. juna svečano otvoriti i Centar za digitalnu restauraciju filmova, u prisustvu poznatog grčkog reditelja Tea Angelopulosa.
I direktor Kinoteke Radoslav Zelenović i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić izrazili su 4. juna očekivanje da će zgrada u Uzun Mirkovoj biti uskoro potpuno završena i opremljena, budući da je završena prva faza rekonstrukcije - radovi na fasadi i enterijeru zdanja koje je 1846. godine dao da se podigne knez Aleksandar Karađođević.
Zelenović je na konferenciji za novinare u zgradi u Uzun Mirkovoj, u kojoj će 6. juna biti održana svečana akademija, podsetio da je Kinoteka obeležila 50-godišnjicu u najtežem trenutku u svojoj istoriji, za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, kada je pogođen i jedan od njenih depoa s kolor negativima.
“Pedesetogodišnjicu smo obeležili spasavajući fondove, a za deset godina - od kuće koja je bila u krizi, stigli smo do kuće koja je referentna po filmskoj arhivistici u regionu i svetu”, rekao je Zelenović, podsećajući da je izgrađen depo za 120.000 filmskih kutija, da je zahvaljući Ministarstvu kulture restaurisan stari depo za fond crno-belih filmova, te da je Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj dala dva miliona evra za Centar za digitalizaciju arhivske građe, u kojem će se postizati vrhunski kvalitet restauracije filmova.
Zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj vraćena je 2000. godine u nadležnost grada, a 2001. ponuđena je na prodaju, jer je bilo predviđeno da postane robna kuća za firmiranu robu, rekao je Zelenović, podsećajući da je reč o objektu koji je pod zaštitom države kao spomenik kulture.
“Samo to što smo sprečili preimenovanje zgrade u robnu kuću je veliki uspeh”, rekao je Zelenović i izrazio nadu da će sa Ministarstvom kulture biti pronađeno zajedničko rešenje za završetak zgrade koja se prostire na tri nivoa iznad i dva ispod zemlje, a ti prostori biće pretvarani po potrebi u bioskopsku dvoranu, zahvaljujući mobilnom platnu.
Bradić je, takođe se osvrćući na vreme NATO bombardovanja, rekao da rat nikome nije doneo dobro, pa ni Kinoteci, zahvaljujući kojoj je Srbija vlasnik neprocenjivog kulturnog blaga.
“Na zgarištu zemlje koja je jako patila pronađen je dragulj koji je bogaćen ljudima Kinoteke i predmetima koji se tu čuvaju”, rekao je Bradić, ističući da Kinoteka zaslužuje prekrasnu zgradu u Uzun Mirkovoj, jer ima šta u nju da smesti.
“To je mnogo više od onoga što veće i bogatije kulture imaju. Kada toj kolekciji dodamo domaće filmove nastale na ovom tlu od pronalaska kinematografskog aparata do danas, kao i sve eksponate koje Muzej kinoteke poseduje, onda je jasno da je Jugoslovenska kinoteka jedna od najvažnijih kulturnih ustanova. Ponosni smo što će uskoro otvoriti vrata posetiocima i što ćemo svi moći da uživamo u njenom bogatstvu”, rekao je Bradić.
Bradić je podsetio i da je Ministarstvo kulture u protekle tri godine bilo intenzivno angažovano u vezi sa Kinotekom, ali je istakao da to nije kraj i da predstoji još opremanje zgrada i sama revitalizacija prostora, uz podršku države i ljudi koji su spremni da pomognu.
“Uputio sam poruku svima koji imaju volje i novca da u ovim vremenima prepoznaju ovu instituciju i ostale institucije kulture”, rekao je Bradić, naglašavajući da Ministarstvo ostaje partner Kinoteci.
U zgradi u Uzun Mirkovoj, inače, svojevremeno je bio hotel “Srpska kruna”, a 1869. Grad Beograd ju je otkupio i postala je gradska kuća.
Tu je održana 1939. i svečana sednica gradske vlade povodom 16. rođendana kralja Petra Karađorđevića, a o tom događaju i tadašnjem izgledu zgrade u Uzun Mirkovoj svedoči i film koji je prikazan novinarima.
Za zgradu u Uzun Mirkovoj planirano je pet miliona i 180.000 evra, a kako je rečeno, do sada je uloženo četiri miliona evra.
Prema navodima finansijske službe Kinoteke, nedostaje još oko 210 miliona dinara za kvalitetno opremanje zgrade u Uzun Mirkovoj, a minimalna suma je 160 miliona.
Osim iz Nacionalnog investicionog plana, značajna sredstva uložilo je i Ministarstvo kulture, uključujući za grejanje i rekonstrukciju fasade.
Od 2006. godine Ministarstvo je uložilo za novi depo 36 miliona dinara, a za sistem klimatizacije 16 miliona. Od 63 miliona dinara, predviđenih ove godine za zgradu u Uzun Mirkovoj, Ministarstvo kulture dalo je sedam miliona, a ostalo je obezbeđeno iz NIP-a.
Kinoteka će pokušati da obezbedi preostala sredstva i od Evropske investicione banke kako bi zgrada u Uzun Mirkovoj bila završena do septembra ili oktobra.
Povodom jubileja Jugoslovenske kinoteke, koja obeležava svoj dan 6. juna - na godišnjicu prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu (25. maj/6. jun 1896), najavljeni su i brojni gosti, među kojima će biti direktori svih kinoteka iz zemalja u regionu, kao i Poljskog filmskog instituta i gošće iz Rusije.
Grčki reditelj Angelopulos otvoriće Centar za digitalizaciju u Košutnjaku 8. juna, a specijalno za tu priliku i dolazi u Beograd - samo na 20 sati.
Dolazi i direktor Festivala nemog filma u Pordenoneu Dejvid Robinson, koji će održati predavanje u okviru Festivala nitratnog filma, a najavljen je i dugogogdišnji selektora Venecijanskog festivala i direktor Nacionalnog filmskog muzeja iz Rima Alberto Barbera.
Na Festivalu nitratnog filma, kako je najavio selektor Aleksandar Saša Erdeljanović, biće prikazano u Muzeju Kinoteke 70 ostvarenja iz 14 arhiva iz 13 zemalja, pre svega iz okruženja, ali i iz Švedske, Rusije, Francuske, Nemačke, Austrije i Mađarske
Centralni deo programa je retrospektiva Andžeja Vajde, koja obuhvata devet filmova.
Festival će biti otvoren 6. juna restaurisanim ostvarenjem “Sreća” Stevana Miškovića iz 1928. godine, jednim od prvih reklamnih filmova za igre na sreću, te programom restaurisanih filmova prvog srpskog producenta Svetozara Botorića.
U okviru festivala, 11. juna u Sava centru biće prikazan norveški film “Plodovi zemlje” iz 1921. godine, u režiji Gunara Somerfelta (Gunnar Sommerfeldt), uz muzičku pratnju Kraljevskih gudača “Sveti Đorđe”.
Festival nitratnog filma nastao je iz redovnog programa Kinoteke “Zapaljivi dan”, pokrenutog povodom stogodišnjice pojave filma radi jedinstvenog predstavljanja ostvarenja snimljenih na nitratnoj traci.
Kinotekin festival prerastao je u jedan od najcenjenijih te vrste u svetu, pored festivala u Pordenoneu i Bolonji, na kojima su svetske premijere doživela i mnoga unikatna dela iz zbirki Jugoslovenske kinoteke.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
Foto: Nova zgrada Kinoteke (SEEcult.org)
(SEEcult.org)
