(Ne)moguć pokret i Buntovničke knjige

Umetnik Dejan Marković predstavlja u Gracu dve nove izložbe “Radnička volja: (Ne)moguć pokret” i “Buntovničke knjige”, koje su nastale u okviru njegovog višegodišnjeg umetničkog istraživanja aktuelne društvene transformacije digitalnog kapitalizma i novih podela kapitala i moći.

Na izložbama učestvuju i umetnice i umetnici: Lejn Ivakura (Lain Iwakura), Betina Landl (Bettina Landl), Vladimir Miladinović i Koline Robin (Coline Robin), a rezultat su Markovićevog istraživanja podržanog od Godine kulture 2020 u Gracu i paralelnog programa Festivala savremene umetnosti “Štajerska jesen” u tom austrijskom gradu.

Vladimir Miladinović, serija akvarela Gastarbeiter-Abkommen 1974, 2018 (levo), Arbeitskräfteüberlassungsgesetz, 2021 (sredina), Dejan Marković, Intervju sa Ute Sonenlajtner (Sonnleitner), Coline Robin, Cartography of the Invisible, 2021 (desno) © Johanna Lamprecht

Izložba “Radnička volja: (Ne)moguć pokret” (Arbeiterwille: An (Im)possible Movement) uzima kao polaznu tačku socijaldemokratski časopis Radnička volja (Arbeiterwille), osnovan 1890. godine u Gracu. Sve do njegove zabrane nakon 44 godine rada, od strane austro-fašističkog režima 1934. godine, težio je emancipaciji radničke klase kroz edukaciju, samo-organizaciju i borbu. Uzimajući taj časopis kao polaznu tačku, izložba “Radnička volja: (Ne)moguć pokret)“ stavlja u fokus (ne)mogućnosti kolektivnog delovanja i društvenog pokreta u kontekstu današnjih neoliberalnih i globalnih tehno-klimatskih promena, koristeći formate video rada, zvučne instalacije, serije akvarela, zidnog crteža i svetlosnih skulptura i intervencija u otvorenom prostoru.

Prema navodima Markovića, aktuelna borba protiv pandemije značajno je ubrzala procese fleksibilizacije i automatizacije u privredi, koji ne samo da rezultiraju apatijom, otuđenjem i društvenom izolacijom, već i menjaju modele kolektivnog delovanja. Kako se danas uopšte može definisati “radnička volja” kao moguća podloga za izgradnju zajedništva? Diskurzivna instalacija prikazuje šta se krije iza medijskog prikaza rada u visokotehnološkoj industriji i propituje nove mogućnosti kolektivizacije i političkog delovanja.

Nova serija akvarela Vladimira Miladinovića Arbeitskräfteüberlassungsgesetz (2021) i rad Gastarbeiter-Abkommen 1974 iz 2018. godine, sound-instalacija i živ nastup World of Tomorrow (2021) umetnice Lejn Ivakure, ilustracija istraživanja na baneru Kartografija nevidljivog (2021) Koline Robin, te novi radovi Dejana Markovića, svetleći objekti Silicon Alps (2021) i dva intervjua kao deo rada Arbeiterwille: An (Im)possible Movement (2021), ispunili su prostor od 320 kvadratnih metara nekadašnje firme koja je se iselila nakon zatvaranja tržnog centra usled lokdauna.

Dejan Marković, izložba, Arbeiterwille: An (Im)possible Movement, © Joahanna Lamprecht

“Nekada se čitanje buntovničkih knjiga smatralo veleizdajom. Uspon radništva ne bi bio moguć bez tih zabranjivanih knjiga”, rekao je Hans Muhič (Muchitsch) u govoru prilikom otvaranja biblioteke Radničke komore (Arbeiterkammer / AK) u Gracu 1926. godine. List u kojem je objavljen govor, “Radnička volja” (Arbeiterwille), ugašen je 1934. godine, a ubrzo nakon toga veliki broj knjiga zabranjen ili spaljen. Uloga Radničke komore, kao i njene biblioteke, nekoliko puta je transformisana nakon Drugog svetskog rata.

Markovićev umetnički rad “Buntovničke knjige” (Rebellious Books), realizovan u saradnji sa Betinom Landl i AK-Bibliotekom & Infotekom, postavlja pitanje produkcije “buntovničkog” znanja danas, uključujući progresivne radnice i radnike iz lokalnog konteksta i njihove predloge buntovničkih i emancipatorskih knjiga.

Dejan Marković, Rebellious Books, © Wildberger

Od 10. septembra do 31. oktobra odabrane knjige, zvučni zapisi i filmovi, praćeni kratkim stejtmentom, izloženi su na ulaznim regalima Biblioteke & Infoteke Štajerske radničke komore u Ulici Hanuschgasse 3 u Gracu.

Odabrani materijal svojim sastavom pruža uvid u probleme današnjice i mogućnosti samoobrazovanja, otpora i kolektivne akcije. Ta privremena intervencija dostupna je na licu mesta, kao i preko interneta, a posetioci i korisnici Biblioteke imaće priliku da dopunjuju zbirku do kraja oktobra.

Trenutne učesnice i učesnici su: Reinhard Braun, Katrin Bucher-Trantow, Aleksander Fritz, Anja Grabuschnig, Reni Hofmüller, Ana Jeinić, Elke Kahr, Theresa Klug, Robert Krotzer, Bettina Landl, Tomislav Medak, Walther Moser, Margit Neuhold, Heidrun Primas, Lale Rodgarkia-Dara, Günther Terpotitz...

Obe izložbe Markovića, kao i intervencija u gradskom prostoru, nastale su kao rezultat njegovog višegodišnjeg istraživanja "Digitalna rekonfiguracija: Kartografija nevidljivog” (Digital Reconfiguration: Cartography of the Invisible), koje se bavilo aktuelnom društvenom transformacijom digitalnog kapitalizma i novim podelama kapitala i moći. Polazeći od austrijske industrijske regije Štajerske i istorije njenog radničkog pokreta, projekat stavlja u fokus mogućnost kolektivnog delovanja i otpora kroz diskurzivne instalacije, razgovore i umetničke intervencije.

U jeku političkih izbora u Austriji, intervencija Arbeiterwille, Dejan Marković © Clara Wildberger

Vođenje kroz izložbu “Arbeiterwlle: An (Im)possible Movement” održano je proteklog vikenda u okviru paralelnog programa festivala Štajerska jesen, a za 14. oktobar u 17 sati u AK-Biblioteci i infoteci najavljen je razgovor u okviru izožbe “Buntovničke knjige”.

Projekat je podržan od Graz Kulturjahr 2020, festivala “Štajerska jesen” (steierische herbst `21), Kulturvermittlunga Steiermark, CITYPARKA Graz, Radničke komore, Sindikata radnica i radnika (VÖGB), Levog Bloka (GLB), Ortweinschule Graz, Prirodnjačkog muzeja Joanneum, Instituta za savremenu umetnost (IZK, TU Grac), projektnog prostora “Annenstrasse 53” i velikog broja radnica i radnika iz Štajerske.

Vizuelni umetnik Dejan Marković živi i radi u Beogradu i Berlinu, a izlaže i radi internacionalno. Od 2015. do 2020. godine bio je predavač na Institutu za savremenu umetnost, TU Grac, kao i istraživač na dva umetnička FWF-PEEK projekta (2016-2021).

Koncipirao je i realizovao više javnih događaja i kuratorskih projekata. Poslednje samostalne izložbe imao je u Kunstahusu Grac (2021), Studiju Nove galerije u Gracu (2018) i u Salonu muzeja Savremene umetnosti u Beogradu (2017).

*Naslovna fotografija: Dejan Marković, Arbeiterwille: An (Im)possible Movement, Graz, 2021 © Clara Wildberger

(SEEcult.org)