Festival “Nedelja Rostropoviča”, u čast velikog ruskog violončeliste i dirigenta, prvi put će biti održan u Moskvi krajem marta.

Time će biti obeležen i rođendan maestra (27. mart), izjavila je ruskim medijima umetnikova kćerka Olga Rostropovič, direktorka fonda koji nosi ime njenog slavnog oca, a i sama je darovita muzičaraka.

“Pošto je ovaj festival posvećen mom ocu, učinićemo sve kao da on sedi u dvorani. Jedini kriterijum za odabir učesnika bio je visoki umetnički domet izvođenja, kojim bi otac bio zadovoljan kad bi ih slušao u sali”, rekla je maestrova kćerka.

Ideja o održavanju muzičkog festivala “Nedelja Rostropoviča” potekla je od gradonačelnika Moskve Jurija Luškova, što je za Olgu Rostropovič bila neočekivana radost.

“U Moskvi nije dosad organizovan festival posvećen mom ocu, pa je gradonačelnik Jurij Mihajlovič Luškov baš tako i rekao ‘Nedelja Rostropoviča’, a da u tom trenutku možda nije bio u potunosti ni svestan šta će taj događaj značiti u muzičkom životu prestonce i cele Rusije”, rekla je direktorka Fonda “Rostropovič”.

Festival će otvoriti 27. marta dirigent Jurij Temirkanov sa svojim orkestrom. Programom su predviđeni i nastupi Državnog simfonijskog orkestra “Nova Rusija”, zatim Ruskog nacionanog orkestra i mnogih drugih muzičkih kolektiva visokog ranga.

Uz podršku moskovske gradske vlade, festival u čast Rostropoviča biće organizovan svake godine, a počinjaće na njegov rođendan.

Takođe, planirano je da od 13. do 19. septembra ove godine, u spomen na maestra, u Moskvi bude održan i prvi Međunardni muzički festival i radionica vrhunske klase “Slava maestru”, dok će u Bakuu, prestonici Azerbejdžana i maestrovom rodnom gradu, u decembru biti održan treći Međunarodni festival “Rostropovič”.

Mstislav Rostropovič (1927-2007), koji je imao titulu Narodnog umetnika SSSR-a, nije bio samo vrhunski muzičar, već i istaknuti društveni radnik i borac za ljudska prava.

Kada je krajem 60-ih izgnan Aleksandar Solženjicin, Rostropovič je javno stao u odbranu svog prijatelja pismom “Pravdi”, a kasnije je rekao da je to bilo njegovo najbolje delo u životu, bolje i od muzike, jer mu je od tada “savest bila čista”.

Zbog podrške Solženjicinu, i sam je bio u egzilu i proveo veći deo karijere u inostranstvu, a vratio se u Rusiju posle sloma komunizma. U trenucima pada Berlinskog zida 1989. godine, odsvirao je Bahove svite na svom čelu, a tu vest preneli su svi svetski mediji.

Rehabilitovao ga je sovjetski lider Mihail Gorbačov, pa je mogao da se vrati u Rusiju.

U avgustu 1991. godine stigao je u Moskvu da bi podržao predsednika
Borisa Jeljcina, posle pokušaja ugrožavanja Gorbačovljevih reformi, a proveo je niz dana protestujući u zgradi parlamenta.

Bio je član Američke akademije nauka i umetnosti, Rimske akademije, Britanske kraljevske akademije muzike, Kraljevske akademije Švedske, Bavarske akademije izvođačkih umetnosti.., kao i nosilac titule počasnog doktora na više od 50 univerziteta u celom svetu.

Dobio je Imperatorsku nagradu Japanske asocijacije umetnosti, kao i mnoge druge nagrade i priznanja, a 1991. godine osnovao je u Moskvi sa suprugom Galinom Višnevskajom, slavnim sopranom, Fond za pomoć mladim i darovitim muzičarima. Njihova fondacija namenjena je i poboljšanju zdravstvene brige o deci, pa obezbeđuje preventivne vakcine i realizuje niz programa u borbi protiv side.

Rostropovič je studirao moskovski Konzervatorijum, a među kompozitorima koji su mu posvetili svoja dela bili su i slavni Sergej Prokofjev i Dmitri Šostakovič.

Bio je muzički direktor Nacionalnog simfonijskog orkestra 17 godina, a sarađivao je kao dirigent sa orkestrima kao što su Londonski simfonijski, Nova japanska filharmonija i Bečka filharmonija. Kao pijanista, često je nastupao sa suprugom, a zajedno su bili i na turnejama širom sveta.

Umro je 27. aprila 2007. godine, tačno mesec dana nakon što je navršio 80. godinu, a sahranjen je na Novodevičjem groblju kod Moskve.

Sajt Fondacije Rostropoviča je www.rostropovich.org

B.Rakočević