Najintrigantniji filmovi 18. Slobodne zone
Filmski festival Slobodna zona tradicionalno je mesto za filmove bez cenzure, za podsticanje diskusije, širenje vidika i prihvatanje različitosti, pa tako i u 18. izdanju otvara vrata ostvarenjima koja se bave tabuima i politički nekorektnim temama današnjice, a među njima su i naslovi koje su drugi festivali odbili da prikažu.
Poginula deca-vojnici u Izraelu o kojima niko ne želi da priča, traume silovanih žena svih nacionalnosti sa područja bivše Jugoslavije, borba urođenika iz Amazona i seljaka iz Ekvadora za svoj komad zemlje, ljubav dveju žena rođena u koncentracionom logoru, neosuđivani pedofil koji se bori da suzbije svoje porive - samo su neke od tema koje “udaraju u stomak”, kako su naveli organizatori 18. Slobodne zone.
Film “Sparta” Ulriha Zajdla mnogi su festivali odbili da prikažu - što zbog kontroverzne teme (neosuđivani pedofil, trener džudoa, koji se bori sa sopstvenim nagonima), što zbog tužbe roditelja rumunske dece-glumaca da autor i producentska ekipa nisu ispoštovali produkcijske protokole u radu sa maloletnim licima.
Istraga u Rumuniji je u toku, a Zajdl je negirao sve optužbe.
Udruženje austrijskih reditelja objavilo je saopštenje u kojem kritikuje “brzoplete i neosnovane reakcije javnosti” i poziva medije i institucije za “temeljno i objektivno analiziranje činjenica”.
Festival u Torontu je otkazao svetsku premijeru filma “Sparta”, pa je održana 18. septembra na Festivalu u San Sebastijanu, a nakon toga i u Hamburgu i Montrealu.
Ni Slobodna zona se ne ustručava da ga prikaže.
“Sparta” deo je programske celine EU zona promena, pored filmova “Prekovremeni rad” Denija Kotea, “Moja zamišljena zemlja” Patrisija Guzmana i “Pisanje vatrom” Sušmit Goš i Rintu Tomas.
Među najintrigantnijim filmovima 18. Slobodne zone je i “Moja ukradena zemlja” (This Stolen Country of Mine).
Kada je Rafael Korea 2007. postao predsednik Ekvadora, Zapad mu je finansijski okrenuo leđa, a Koreo se okrenuo Kini, prepustivši joj kontrolu nad rudama, naftom i infrastrukturom. Reditelj Mark Vize prati dvojicu aktivista koji se nisu pomirili sa novom kolonizacijom svoje zemlje: vođu eko gerilaca Paula Moskeru i novinara Fernanda Viljavisensija. Stavivši živote na kocku, jedan brani najugroženije, a drugi piše o najkorumpiranijima, raspirujući gnev naroda kome se otima voljena zemlja.
Film “Teritorija” (Territory) realističan je pogled na neumornu borbu domorodačkog naroda Uru-eu-vau-vau protiv ilegalnih doseljenika i brazilskih seljaka koji su nelegalno zauzeli zaštićeno područje Amazona i počeli da krče i pale šumu. Film u režiji Aleksa Prica delimično koristi i snimke pripadnika samog plemena, koje živi duboko u prašumi Amazona bez kontakta sa civilizacijom, nastale tokom tri godine rizikovanja života zarad razotkrivanja istine svetu.
“Moja ukradena zemlja” i “Teritorija” deo su selekcije Zelena zona, u okviru koje će biti prikazano i domaće ostvarenje “Četiri sunca i klavir” Borisa Kovača.
Publika 18. Slobodne zone videće i “Nevinost” (Innocence) Gaja Davidija, koji se usudio da uđe u “osinje gnezdo” i snimi film o izraelskoj deci koja su odbila da idu u vojsku, ali su kapitulirala pod pritiskom sistema. Njihove priče nikada nisu ispričane, jer se vide kao pretnja po nacionalnu bezbednost.
Kroz naraciju zasnovanu na jezivim dnevničkim zapisima poginulih vojnika i malobrojnim kućnim video-snimcima ostalim iza njih, film opisuje njihove unutrašnje patnje i načine na koji se deca i mladi sistemski prate i pritiskaju, korak po korak, od najranijeg detinjstva, da stupe u vojsku i odu od roditelja. Nevinost upozorava na društvenu i ličnu cenu sve veće globalne militarizacije.
U dokumentarnom filmu “Veće od traume” Vedrana Pribačić i Mirta Puhlovski prate četiri žene različitih nacionalnosti koje su, tokom rata 1990-ih na području bivše Jugoslavije, preživele mučenja, silovanja i ubistva voljenih. Kroz trogodišnju grupnu psihoterapiju one se suočavaju sa traumama prošlosti i tragaju za isceljenjem.
U vreme kada i dalje nailaze na komšijske poglede pune prezira i nerazumevanja, pitanje nacionalnosti je još jedno breme koje će morati da zbace kako bi se okrenule budućnosti i ponovo prigrlile radost življenja.
Ljubav dve žene bila je tabu 1940-ih godina u većem delu sveta, a još kad je rođena u koncentracionom logoru, bila je toliko nezamisliva da je skrivana i od najrođenijih. Neli, razvedena majka dvoje dece, belgijska operska pevačica i članica pokreta otpora, na Badnje veče 1944. godine u koncentracionom logoru Ravenzbrik srela je Nadin, kinesku aktivistkinju i svoju buduću doživotnu saputnicu.
Nelina unuka Silvi je kontaktirala sa švedskim autorom Magnusom Gertenom (Postati Zlatan) i pred njegovom kamerom prvi put otvorila sanduk sa uspomenama svoje bake. Gledaoci tako, zajedno sa Silvi, gledaju kroz kaleidoskop jedne (ne)moguće ljubavi u filmu “Neli i Nadin” (Nelly & Nadine).
Punoletno izdanje Slobodne zone biće svečano otvoreno 3. novembra u Beogradu (mts Dvorana, 18.30), Nišu (19, Sinepleks) i Novom Sadu (19.30, Arena sinepleks) srpskom bioskopskom premijerom filma “Trougao tuge” ovenčanog Zlatnom palmom, u režiji Rubena Estlunda.
Prošle godine najboljim angažovanim filmom 17. Slobodne zone u međunarodnoj konkurenciji proglašen je “Profesor Bahman i njegovi časovi” nemačke rediteljke Marije Špet, dok je u regionalnoj selekciji pobedio film “Između dve zore” turskog reditelja Selmana Nadžara.
Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
