Nagrade ruske vlade u kulturi
Ruska vlada dodelila je 20 nagrada za 2009. godinu u oblasti kulture i umetnosti, a među laureatima su i četiri pisca Valentin Rasputin za knjigu “Sibir, Sibir”, Aleksandar Kabakov za roman “Poslednji heroj”, Vladimir Firsov za “Pesme” i Albert Lihanov za dilogiju “Ruski dečaci. Muška škola”.
Ruska vlada dodelila je 20 nagrada za 2009. godinu u oblasti kulture i umetnosti, a među laureatima su i četiri pisca Valentin Rasputin za knjigu “Sibir, Sibir”, Aleksandar Kabakov za roman “Poslednji heroj”, Vladimir Firsov za “Pesme” i Albert Lihanov za dilogiju “Ruski dečaci. Muška škola”.
Prema ukazu, koji je uoči novogodišnjih praznika potpisao predsednik ruske vlade Vladimir Putin, za doprinos ruskoj kulturi i umetnosti nagrađeni su i vajari Vladimir Suvorcev i Dašinim Namdakov, kao i kolektiv arhitekata novog zdanja pozorišta “Majstorska radionica Petra Fomenka”.
U oblasti kinomatografije nagrada je pripala rediteljki Ali Sirikovoj, autorki televizijske dokumentarne serije “Provincijski muzeji Rusije”, a nagrađen je i modni kreator Vjačeslav Zajcev sa saradnicima.
Vlada je visoko vrednovala i koncertne programe “Rusija-moja otadžbina” i “Igre naroda Kavkaza”, pa su nagrađeni Aleksandra Permjakova, Nikolaj Gavrilov, Kaspolat Kasev, Šalva Bičenov...
Kavkaska tema bila je u posebnom fokusu vlade, a dve od ukupno 20 nagrada dodeljene su projektima koji demonstriraju kulturni i humanitarni potencijal naroda Severnog Kavkaza.
Osim koncertnog programa, nagrađeno je i Republičko takmičenje mladih talenata i projekat “Zlatne zvezde Kavkaza”.
Vladina nagrada ustanovljena je 2005. godine i prvobitno ju je dobijalo 15 laureata.
Njena novčana vrednost je milion rubalja (oko 34.000 dolara).
Nova vladina nagrada ima u konkurenciji moćne suparnice - Državnu i Predsedničku nagradu, pa je smatraju značajnijom kao regionalno, nego kao opšterusko priznanje.
Jedan od laureata vladine nagrade za 2008. godinu bio je i nedavno preminuli kultni ruski filmski glumc Vjačeslav Tihonov, za ulogu u filmu Eldara Rjazanova “Andersen. Život bez ljubavi”.
B. Rakočević
