Marina Abramović predstavlja Crnu Goru u Veneciji

Tue, 02/01/2011 - 21:27.
/
marina-abramovic-ministar-branislav-micunovic.jpg

Svetska zvezda performansa Marina Abramović predstavljaće Crnu Goru na 54. Bijenalu u Veneciji - 14 godina nakon što je osvojila Zlatnog lava samostalnim učešćem na centralnoj izložbi, posle izmene prvobitne odluke crnogorskih vlasti da predstavlja tadašnju SR Jugoslaviju.

Komesari crnogorske izložbe na 54. Bijenalu, istoričari umetnosti Svetlana Racanović i Petar Ćuković, saopštili su 1. februara da će Marina Abramović predstavljati Crnu Goru na sastanku sa slavnom umetnicom i ministrom kulture Branislavom Mićunovićem.

Abramovićeva je s Mićunovićem razgovarala o prezentaciji na Bijenalu i svom projektu “Marina Abramović Cetinje Community Center Obod” (MACCOC) - budućem internacionalnom multimedijalnom centru, koji će biti otvoren u prostoru bivše fabrike “Obod” na Cetinju, saopštila je crnogorska vlada.

Komesari crnogorske izložbe na 54. Bijenalu naveli su da će projekat u Veneciji biti u funkciji međunarodne prezentacije koncepta budućeg centra MACCOC.

Mićunović je, kako je saopšteno, izrazio zadovoljstvo odlukom o izboru Marine Abramović, navodeći da je njen ukupan angažman na Cetinju i u Crnoj Gori izuzetno važan za crnogorsku kulturu u međunarodnu promociju države.

Mićunović je razgovarao sa Abramovićevom i o detaljima projekta MACCOC  i narednim koracima koje će preduzeti Ministarstvo kulture kroz program “Cetinje - grad kulture 2010-2013”, navedeno je u saopštenju.

Prezentacija Crne Gore na 54. Bijenalu biće pod imenom “Obod i bistre vode”, a osim rada Marine Abramović, obuhvata i intervencije nekolicine crnogorskih umetnika, kao i segment multimedijalne prezentacije budućeg centra na Cetinju u vidu štampanog i elektronskog info materijala.

U definisanju koncepta prezentacije pošlo se od transfera funkcije nekada uspešnog jugoslovenskog preduzeća, fabrike frižidera “Obod”, na stanje pasivizacije uže i šire zajednice, odnosno, kako je funkcija zamrzavanja postala sudbina ili usud ili “velika metafora” višestrukog stanja zamrznutosti, hibernacije, bivanja-van-funkcije pre svega jednog grada u jednom vremenu.

Projekat MACCOC zamišljen je kao generator promene, veliki pokretač procesa reanimacije, revitalizacije, odmrzavanja, mešanja bistrih voda i aktivator kulturnog razvitka u samoj Crnoj Gori i mrežnog povezivanja sa pojedincima, grupama, institucijama, idejama i inicijativama u savremenom međunarodnom kulturnom kontekstu, odnosno kao nosilac vizije širokog povezivanja dobromislećih i dobročinećih ljudi smislenim idejama i akcijama.

Ideja crnogorske prezentacije na Bijenalu u Veneciji, kako je istaknuto u saopštenju, korespondira sa temom 54. Bijenala - “Illuminations”, koju je osmislila umetnička direktorka Biće Kuriger (Bice Curiger).

Abramovićeva je predstavila koncept projekta MACCOC 31. januara i crnogorskom premijeru Igoru Lukšiću, navodeći da bi to bilo mesto na kojem bi se stvarale najbolje produkcije u oblasti filma, pozorišta, muzike, plesa i opere, a jedna od fabričkih hala u vidu stalne postavke bila bi posvećena umetničkim radovima koji su proizvedeni u tom centru.

Lukšić je najavio skoru formalnu podršku vlade projektu Abramovićeve, a slavna umetnica, koja je prošle godine primila crnogosko državljanstvo, istakla je da je njen doprinos volonterski i zasnovan isključivo na želji da svojim imenom doprinese međunarodnoj afirmaciji i razvoju Crne Gore.

Crna Gora debitovala je na Bijenalnu u Veneciji kao samostalna država 2009. godine, a njen predstavnik bio je Miodrag Dado Đurić - izložbom “Zorzi elegije” u Palati “Zorzi”, prostoru koji je Crnoj Gori ustupio UNESCO.

Crna Gora je ranije učestvovala na bijenalima umetnosti u Veneciji u okviru Jugoslovenskog paviljona na Đardinima, koji je posle raspada bivše države pripao Srbiji, a na 54. Bijenalu u njemu će se predstaviti u ime Srbije beogradski umetnik Dragoljub Raša Todosijević - projektom “Svetlost i tama simbola”.

Abramovićeva i Todosijević prvi put će zajedno učestvovati na Bijenalu, a oboje su započeli karijere u okviru neformalne grupe šestoro umetnika u Beogradu, kojoj su pripadali i Zoran Popović, Era Milivojević, Neša Paripović i Gergelj Urkom. Marina Abramović napustila je rodni  Beograd i bivšu Jugoslaviju sredinom 70-ih, a u međuvremenu je ostvarila jednu od najuspešnijih karijera na svetskoj sceni.

Prošle godine boravila je u Crnoj Gori povodom snimanja dokumentarnog biografskog filma i ponude crnogorskih vlasti da bude na čelu Cetinjskog bijenala, planiranog za 2013. godinu, ali je ta ideja izazvala burne reakcije osnivača te međunarodne izložbe savremene umetnosti - princa Nikole Petrovića.

Petrović je tada naveo da je Cetinjsko bijenale ugašeno 2004. godine zbog vladinog obustavljanja finansijske podrške za taj projekat, ali da to ne znači da vlada može ukinuti i njegovo autorstvo nad Bijenalom i uručiti ga nekom drugom, ma o kome se radi.

Obnavljanje Cetinjskog bijenala planirano je bilo za 2013. godinu, povodom dva veka od rođenja Petra II Petrovića Njegoša (1813-1851), slavnog pesnika, vladara i vladike.

Princ Nikola Petrović je potomak Njegoša, autora “Gorskog vijenca”, a poslednje Cetinjsko bijenale organizovao je 2004. godine, kada je rekao da se peto Bijenale razlikuje od prethodnih, jer nije dobilo finansijsku pomoć institucija koje su to ranije obezbeđivale. Izrazio je tada i nadu da će ubuduće biri pronađena sredstva da Bijenale izađe iz finansijskog ćorsokaka.

Poslednje Cetinjsko bijenale, održano pod nazivom "Love it or Leave it" (Voli ili ostavi), priređeno je bilo delom i u fabrici “Obod”, a na njemu je učestvovala i Marina Abramović, nakon što je dobila izvinjenje crnogorske vlade zbog izmene prvobitne odluke da ona izlaže u Jugoslovenskom paviljonu na Bijenalu u Veneciji 1997. godine.

Umesto Abramovićeve, Srbiju i Crnu Goru (odnosno SR Jugoslaviju) predstavljao je u Veneciji crnogorski umetnik Vojo Stanić, a slavna umetnica učestvovala je na centralnoj izložbi na poziv tadašnjeg umetničkog direktora Đermana Ćelantea (Germano Celante) i za rad “Balkanski barok” (Balkan Baroque) dobila Zlatnog lava.

Ministarstvo kulture Crne Gore kasnije joj je uputilo izvinjenje, a ona je povukla raniju odluku da više ne izlaže u Crnoj Gori, pa je 2004. učestvovala na petom Cetinjskom bijenalu.

Uoči petog Cetinjskog bijenala, Abramovićeva je rekla, u intervjuu za SEEcult.org, da se odazvala na poziv kao profesionalac.

“Sve to oko Venecije, dobila sam tada nagradu, ministar kulture dao je ostavku, ali nisam dobila nikakvo izvinjenje osam godina. Rene Blok mi je rekao privatno da je sada institirao toliko da ministar kulture Crne Gore napiše meni to pismo izvinjenja. Osam godina je vrlo dugo vreme ako je bila nepravda. Dobijem pismo, ali nije dovoljno. Hoću da to bude objavljeno u medijima, jer sam u njima ocrnjena. Uradili su to, rekla sam: ‘U redu’”, kazala je Abramovićeva 2004. godine, kada je boravila u Beogradu prvi put posle 30 godina, povodom video instalacije “Računajte na nas II” predstavljene u okviru 45. Oktobarskog salona.

Marina Abramović izazvala je prošle godine veliku pažnju svetske scene retrospektivom  “Umetnik je prisutan” (The Artist is Present) u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, tokom koje je predstavila više od 50 radova iz dosadašnje karijere, uz učešće mlađih umetnika koji su reizveli neke od njenih od ključnih performansa. Abramovićeva je izvela i novi, 700-časovni performans, najduži u njenoj karijeri.

Retrospektivna izložba performansa Abramovićeve najavljena je za jesen ove godine i u “Garaži” u Moskvi, a detalji još nisu poznati, osim da će se zvati “The Artists is Present”, kao i u MoMA.

Marina Abramović, koja je krajem 2010. imala i izložbu u Londonu, za jul ove godine priprema i premijeru biografske predstave “Život i smrt Marine Abramović” (The Life and Death of Marina Abramović), koju je naručio Mančesterski međunarodni festival (MIF). Režira je čuveni Robert Vilson (Wilson), dok jednu od glavnih uloga ima američka filmska zvezda Viljem Dafo (Willem Dafoe). Abramovićeva će biti i jedan od izvođača tog dela, u kojem će učestvovati i internacionalna ekipa glumaca i umetnika performansa.

Radovi Marine Abramović predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org, kao i radovi Raše Todosijevića i većine drugih umetnika iz neformalne grupe šestoro, a intervju sa njom iz 2004. godine nalazi se OVDE

*Foto: www.gov.me

(SEEcult.org)

Comments