Liban na Festu

Kinematografiju Libana predstavlja na 47. Festu dramski film “Kapernaum”, koji je režirala Nadin Labaki, poznata umetnica i aktivistkinja u toj bliskoistočnoj državi, koja je i koscenaristkinja priče o dečaku koji je tužio roditelje zbog toga što su ga rodili, a zanemarili.

“Kapernaum” je bio u trci za Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu 2018, gde je dobio Nagradu žirija. Premijera u Kanu praćena je 15-minutnim ovacijama publike na nagama. Film je nominovan kao predstavnik Libana na predstojećoj 91. dodeli Oskara za najbolji film na stranom jeziku, čime je Nadin Labaki postala prva arapska režiserka koja je uvršćena u tu selekciju.

U tom libansko-američkom filmu, 12-godišnjeg dečaka Zaina (igra ga Zain Al Rafia) izvode pred sudiju. Na pitanje: “Zašto si tužio sudu svoje roditelje?”, Zain odgovara: “Zato što su me rodili!” Film potom prati neverovatno putovanje ovog deteta u potrazi za svojim identitetom, koje se u isto vreme bori sa životnim nedaćama koje su mu nametnute.

“Ta deca zaista plaćaju veoma visoku cenu zbog naših sukoba i ratova, naših sistema, glupih odluka i vlada”, tumači koncept filma scenaristkinja, rediteljka i glumica Labaki, dodajuući: “Osetila sam potrebu da govorim o ovom problemu, i pomislila sam, kad bi ova deca mogla da progovore i da izraze svoje mišljenje, šta bi kazala? Šta bi nam poručili, šta bi kazali ovom društvu koje ih ignoriše?”

Producent Kaled Muzanar je stavio svoju kuću pod hipoteku da bi podigao sredstva za film. Opet Zain Al Rafia, izbeglica iz Sirije koji živi u Libanu osam godina, imao je 12 godina kada je igrao ulogu Al Rafie, karaktera po kome je Zain nazvan. Mnogi drugi glumci su bili početnici, što je Labaki opisala kao neophodno, jer je želela “stvarnu borbu na tom velikom platnu”.

Labaki je sebi dodelila malu ulogu, želeći pre svega da se glumci početnici predstave vlastitim iskustvima.

“Kapernaum” ima rejting od 87 procenata zasnovan na prikazu 110 kritičara na sajtu Rotten Tomatoes. Na sajtu Metacritic, ovaj film je u proseku vredeo 75 od 100 poena, na osnovu pisanja 31 kritičara, što upućuje na “generalno povoljne prikaze”. Po prikazivanju u Francuskoj, publika je pohvalila “Kapernaum” i osvojio je 4.5/5 zvezdica na Alosinu (Allocine) zasnovanih na više od 1.405 prikaza.

Kinematografija u Libanu, zemlji na prostoru od 10.452 kvadratnih kilometara sa oko šest miliona stanovnika (i više od 1,6 miliona izbeglica)  začeta je 1920-ih, a do sada je proizvela više od 500 filmova. Prema kritičaru i istoričaru Roju Armesu, libanska je, uz egipatsku, jedina kinematografija u arapskim zemljama koja bi mogla da bude označena kao nacionalna.

Od kraja dugogodišnjeg i razornog Libanskog građanskog rata (1975-1990) produkcija filmova je u toj zemlji povećavana, ali se još uvek smatra relativno malom u odnosu na 1960-te. Libanska filmska industrija je u dalje veoma zavisna od finansiranja iz inostranstva, naročito iz Evrope. Uz to, u značajnoj meri zavisi od prihoda koje ostvari u inostranstvu, budući da je domaće tržište malo.

Uprkos tome, libanski filmovi su ostvarili određen uspeh na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Ostvarenje “Uvreda” (The Insult) Ziada Dueria (Doueiry) bilo je 2017. nominovano za Oskara za najbolji strani film.

Sva tri dosadašnja filma 35-togodišnje Nadin Labaki prikazana su na Kanskom filmskom festivalu. Njen drugi film “Gde ćemo sada ići?” (Where Do We Go Now?) dobio je nagradu publike na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu. To ostvarenje se na šaljiv način bavi osetljivim pitanjem sela u kojem jedna do druge stoje crkva i džamija, dok žene nastoje da spreče svoje usplahirene muževe da počnu religiozni rat.    

Debitantski film Labakijeve iz 1997, “Ulica Paster 11” (11 Rue Pasteur) dobio je nagradu za najbolji kratki film na Bijenalu arapske kinematografije koji priređuje Svetski arapski institut u Parizu. Labakijeva je 2005. napisala scenario i režirala svoj prvi igrani film “Karamela” (Caramel), komediju o pet Libanki u Bejrutu koje, okupljene u salonu za ulepšavanje, razgovaraju o pitanjima ljubavi, seksa, tradicije, nezadovoljstva i svakodnevnih uspona i padova.

Nadin Labaki se u svojim filmovima bavi temama koje povezu arapski svet i Zapad. Njen transnacionalni feminizam ističe običnu ženu pogođenu složenim realnostima ukorenjenim u decenijama političkih oluja.

Labakijeva je napravila i izlet u politiku na lokalnim izborima u Bejrutu u maju 2016, nastupivši za novi politički pokret Bejrut Madinati usredsređen na društvenu pravdu i dobro građana iz različitih grupa u kosmopolitskom glavnom gradu Libana. Bejrut Marinati dobio je 40 odsto glasova, ali nije uspeo da uđe u gradski parlament zbog važećeg izbornog sistema da samo pobednik dobija predstavnike.

Nadin Labaki se lako sporazumeva na više jezika, arapskom, francuskom, engleskom i italijanskom. Udata je od 2007. za muzičara i kompozitora Kaleda Muzanara sa kojim ima sina i ćerku.

Film “Kapernaum” deo je Glavnog takmičarskog programa 47. Festa, na kojem ima premijeru 23. februara u Kombank dvorani, gde će biti prikazan i 24. februara, a potom i 26. i 27. februara u Domu omladine, 27. februara u Cineplexxu u Tržnom centru Ušće, te 3. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.

Borislav Korkodelović