Konačno sami

Umetnici Željka Momirov i Aleksandar Rafajlović predstavljaju se od 2. novembra zajedničkom izložbom “Konačno sami” u Galeriji Trećeg Beograda, koja obuhvata njihove projekte “Sećanja u nestajanju - nestajanje u sećanju”, odnosno “Letnji dnevnik”.

Željka Momirov u novom radu, koji je ujedno nastavak ciklusa “Sećanja u nestajanju - nestajanje u sećanju” daje prikaz jednog fotografisanog, digitalizovano obrađenog portreta svoje bake, koji koordinira sa prostorom (smenjivanje pozicije za pojedno mesto u nizovima koji se javljaju i tvore brojčane vrednosti u okviru matematičke kombinatorike).

Upravo takvi nizovi, prema rečima umetnice, stvaraju novu vizuru vidnog polja.

“Uočavanje i prepoznavanje smisaonog poretka elemenata ovakvih prostornih situacija, nije samo estetski utisak, nego se puni smisao rada razabire saznavanjem oblikovne logike, regulišući nje nemeđusobne odnose među pojedinačnim ponavljajućim elementima, dajući precizno ustanovljen poredak u odnosu na elemenat koji mu sledi ili prethodi”, navela je Željka Momirov.

Željka Momirov, rođena 1962. u Novom Sadu, diplomirala je i magistrirala vajarstvo na Fakultetu primenjenih  umetnosti u Beogradu, a od 1993. do 1995. godine predavala je na Akademiji umetnosti u Prištini u zvanju docenta. Od 2001. do 2006. predavala je u zvanju vanrednog profesora na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Od 2008. godine je umetnička direktorka Galerije Blok na Novom Beogradu.

Članica je ULUS-a i ULUPUDS-a,  arealizovala je oko 40 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Kolektivno je izlagala na više od 400 izložbi u zemlji i svetu.

Dobitnica je niza nagrada, uključujući nagradu na Oktobarskom salonu u Beogradu 1996, nagradu Skupštine grada Beograda za likovno stvaralaštvo 1993, Gran pri VII Međunarodnog bijenala minijature u Gornjem Milanovcu 2003, Zlatno dleto ULUS-a 1998, godišnje nagrade ULUPUDS-a, nagradu za skulpturu na 41. Majskoj izložbi ULUPUDS-a, prvu nagradu Salona mladih u Kikindi 1991… Bila je predstavnica Jugoslavije na Susretu mladih umetnika Mediterana u Maroku 1990.

Rafajlović predstavlja “Letnji dnevnik” nastao prema jednostavno postavljenom zadatku - gledati i fotografisati svakoga dana.

Reč je o 83 letnja dana na jugu Portugala, u mestu koje Rafajlović poznaje dobro i dugo - 22 godine.

“Svakodnevne beleške bez prethodnih namera. Otvorena igra. Red i redosled se sam uspostavljao. Konačno: oko pet hiljada fotografija. Proveravao sam lične stavove o svetu oko sebe i iznova ih dovodio u sumnju. Kao da ponovo koračam prvi put. Oko na prvi pogled. Boje, svetla, cvetanje, rituali, letenje, verovanja, vreme i vremena, promene i ponavljanja. Brojanje. Dobrodošlo nerazumevanje”, naveo je Rafajlović povodom “Letnjeg dnevnika”.

Aleksandar Rafajlović, jedan od najznačajnijih savremenih umetnika, rođen je u Beranama 1957. godine, a studirao je slikarstvo u Beogradu i Parizu. Živi u Beogradu i Portugalu kao umetnik i ulični portretista.

Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1980. godine, a postdiplomske studije završio je na istom fakultetu 1983. Bio je na specijalizaciji na Ecole National superieure des Beaux-Arts u Parizu 1983/84.

Dobitnik je niza nagrada, među kojima su tri nagrade na Oktobarskom salonu u Beogradu i nagrada “Politike” iz Fonda “Vladislav Ribnikar” za likovno stvaralastvo za 2004. godinu.

Rafajlović je potomak bokokotorskih ikonopisaca Dimitrijevića-Rafailovića, jedanaestorice slikara iz pet generacija koji trajanjem od gotovo dva veka čine najdugovečniju porodičnu slikarsku radionicu u Evropi.

Oženjen je umetnicom, otac troje dece i “vrhunski doprinositelj nacionalnoj kulturi”.

Izložba će biti otvorena u Galeriji Trećeg Beograda do 16. novembra.

(SEEcult.org)