Koliko Srbija ulaže u kulturu?
Obimno trogodišnje istraživanje kulturnih resursa Srbije, koje je je sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) u 144 gradova i opština bez Beograda i Kosova, ukazuje na neophodnost strateškog promišljanja kulture, pružajući niz nezavidnih, a ujedno i inspirativnih podataka za izradu novog plana razvoja kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.
Istraživanje kulturnih resursa okruga Srbije, zasnovano na više od hiljadu dubinskih intervjua i više od 1.600 upitnika, poslužiće za formulisanje preporuka Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, uz čiju je podršku i realizovano, rekao je 26. decembra direktor ZAPROKUL-a Aleksandar Lazarević na konferenciji za novinare, na kojoj su učestvovali i ministar kulture Predrag Marković i profesorka menadžmenta u kulturi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Milena Dragićević Šešić.
Rezultati istraživanja ukazuju da su opšti problemi u kulturi, pored nedostatka sredstava za renoviranje, infrastrukturu i programe, kao i nedovoljno stručnog i brojnog kadra, i nepostojanje posebnih organizacionih jedinica za kulturu na nivou lokalne samouprave, odustvo kontinuiteta upravljanja, odnosno prisustvo politizacije, te nepostojanje strateškog planiranja, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom i na nivou samih ustanova kulture.
Prema rečima Lazarevića, već postoji nekoliko gradova koji sarađuju sa ZAPROKUL-om u definisanju lokalnih strategija za kulturu, u skladu sa krovnim zakonom koji predviđa i izradu nacionalne strategije.
Ministar Marković rekao je da su za nacionalnu strategiju za oblast kulture prikupljeni svi podaci, te da se očekuje da bude uobličena u dogledno vreme, ali bez pretenzija da bude usvojena nekoliko meseci, već bi najpre ušla u javnu raspravu.
Prema njegovim rečima, istraživanje ZAPROKUL-a poslužiće da se nauči šta bi valjalo činiti, ali bi te podatke, kako je rekao, trebalo pažljivo interpretirati i koristiti.
Marković je rekao da ti podaci uključuju i predrasude, s obzirom da su odgovori ispitanicima bili ponuđeni. Dodao je u tom kontekstu da je svojevremeno građanima, u okviru jednog istraživanja javnog mnjenja, ponuđena i prodavnica kao odgovor na pitanje kojoj instituciji najviše veruju, pa se i našla na prvom mestu.
Marković je rekao i da među rezultatima istraživanja ZAPROKUL-a ne vidi, na žalost, gotovo nijedan novi podatak u odnosu na stanje od pre desetak godina.
Ni potrebe za kulturom nisu se promenile, osim što su u vreme krize još veće, dodao je Marković, ističući da je zato strašno važno ulagati u kulturu kada god se dugoročno urušava sistem vrednosti i ne zamenjuje se pritom novim.
“Kada prođe ekonomska kriza u kada bude novca, u čuvanje kojih vrednosti će on biti uložen?”, upitao je Marković.
Istraživanje pokazuje, inače, da se za kulturu izdvaja šest odsto od ukupnog budžeta svih opština u Srbiji, što znači da lokalne samouprave izdvajaju u proseku za kulturu od 100.000 do 150.000 evra, ali ima i opština koje ne mogu da izdvoje ni 50.000 evra, posebno na jugu i istoku zemlje.
Prema rečima Bojane Subašić iz istraživačkog tima ZAPOKUL-a, najveći deo budžeta gradskih/opštinskih ustanova kulture odlazi na plate (57,8 odsto) i materijalne troškove (22,3 odsto), a prosečno za programe ostaje svega 19,9 odsto. Udeo za plate pritom, iako čini najveći deo budžeta, i dalje raste, dok udeo programa beleži kontinuirani pad.
Istraživanje pokazuje i da je poseban problem nepostojanje evaluacije i kriterijuma za procenu rezultata ustanova kulture.
Iako su ustanove kulture obavezne da dostavljaju izveštaje osnivačima, njih niko ne evaluira. Poseban problem je i odsustvo evaluacije rada zaposlenih.
Istraživači su kao poseban problem uočili i odsustvo saradnje, koje često nema ni na lokalnom nivou, pa dolazi do preklapanja događaja i razmirica čak, ali nema ni međusektorske i međuresorske saradnje. Odsustvo sistemske saradnje kulture i obrazovanja, na primer, dovodi i do potencijalnog gubitka čitave buduće publike kulturnih sadržaja. Takođe, kulturni turizam je tek na začetku, a nedostaje i saradnja sa privredom i civilnim sektorom, pokazuju rezultati istraživanja.
“Često se dešava da civilni sektor, iako ima problema sa prostorom za prezentovanje svoje produkcije, nailazi na zatvorena vrata ustanova kulture”, rekla je Bojana Subašić, dodajući da se odusustvo saradnje sa privredom može objasniti nedostatkom poreskih olakšica za ulaganje u kulturu.
Rezultate istraživanja ZAPROKUL-a profesorka Milena Dragićević Šešić ocenila je “prilično poraznim”, ali i indikativnim i inspirativnim za akcioni plan i lokalnih vlasti i države.
Prema njenim rečima, pokazuje se da kultura okruga zapravo ne postoji, jer te teritorijalne jedinice i nemaju svoje razvojne planove. Sve ono što opštine sada imaju posledica je, kako je dodala, planova razvoja koji potiču još iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka, kada je svaka opština morala da ima prostor za kulturne sadržaje i kada su uspostavljeni standardi i za opštine i za okruge. Tako svaka opština i nije mogla da ima pozorište ili muzej, recimo.
Kao posebno tragično, Milena Dragićević Šešić izdvojila je to što istraživanje pokazuje da opštine koje izdvajaju najmanje za kulturu zapravo i imaju najmanji broj stanovnika, što znači da u njima zapravo zamire život.
Profesorka Šešić je rekla i da bi istraživanju ZAPROKUL-a trebalo dopuniti studijama slučaja, koje bi pokušale da odgovore konkretnije na određena pitanja. Problem politizacije bi tako mogao da bude dopunjen studijom slučaja koja bi pokazala, kako je rekla, zašto je Muzej u Majdanpeku najgori u Srbiji, a pre nekoliko godina bio je jedan od najboljih.
Ključ lokalnih kapaciteta, kako je istakla Milena Dragićević Šešić, zapravo su ljudi, a ne prostorni ili tehnički kapaciteti.
A ljudi u ustanovama kulture u Srbiji, prema rezultatima istraživanja, ima više od 6.000, pri čemu najviše zaposlenih ima srednju stručnu spremu (47,5 odsto), višu i visoku ima 42,7, a 9,8 odsto ih je samo sa osnovnom školom.
Najveći broj zaposlenih u odnosu na stanovništvo ima Subotica (na 488 stanovnika dolazi jedan zaposleni u kulturi), a najmanji Novi Sad (na 915 stanovnika - jedan zaposleni u kulturi). Žabari su opština sa svega dvoje zaposlenih u kulturi, a prate je Crna Trava, Mali Iđoš i Ražanja sa po troje.
Lokalne samouprave osnivači su 440 ustanova kulture, a najbrojnije među njima su biblioteke i polivalentni centri za kulturu, zatim muzeji, arhivi, pa pozorišta i galerije.
Najveći broj gradova/opština (oko tri četvrtine), ima jednu do tri ustanove kulture, a više od deset imaju svega četiri grada (Pančevo - 15, Novi Sad - 14, Subotica -14 i Leskovac - 11).
Iako Pančevo vodi po broju ustanova, Novi Sad bi izbio na prvo mesto da 26 ustanova - ako bi se dodale i one čiji je osnivač pokrajinska vlast.
U proseku, na 13.078 građana u Srbiji dolazi jedna ustanova kulture.
Okrug sa najvećim brojem ustanova je Južnobanatski (43), koji još ima veliki broj domova kulture po seoskim naseljima, a za njim sledi Južnobački (36), dok najmanje ustanova ima Toplički okrug (8).
Prema istraživanju, predstavnika civilnog sektora u kulturi (kulturno-umetničkih društava, strukovnih i drugih udruženja koja se primarno bave kulturom) ima više od hiljadu, od čega su čak dve trećine KUD-ovi.
Oko 55 odsto udruženja u kulturi nalazi se u Vojvodini, pri čemu prednjače Novi Sad, Sombor i Zrenjanin, sa više od 30 udruženja. To se objašnjava, između ostalog, i multietničkim karakterom Vojvodine.
Prema rezultatima istraživanja, na celom području 133 lokalne samouprave, koje su dostavile ZAPROKUL-u podatke, u proseku se godišnje izdvoji više od 73 miliona evra za kulturu. Prednjače Novi Sad i Niš, pri čemu Novi Sad izdvaja čak dvostruko više od Niša.
Ubedljivo najmanje za kulturu izdvajaju Crna Trava i Nova Crnja, a čak dve trećine opština sa najnižim budžetima za kulturu nalazi se u južnoj i istočnoj Srbiji.
Istraživanje pokazuje i da često male opštine imaju veći udeo kulture u ukupnom budžetu u odnosu na prosek (Trgovište, na primer, izdvaja 11,3 odsto, Bosilegrad 10,8, Bogatić 9,7, Preševo 9,1).
Veće urbane celine, koje značajnije odskaču od proseka su Sremska Mitrovica, Zaječar, Subotica i Sombor, sa između 13,4 i 9,7 odsto izdvajanja za kulturu.
Posmatrano po glavi stanovnika, Novi Sad najviše izdvaja za kulturu (36 evra godišnje), a sledi Sremska Mitrovica (32 evra). To su ujedno i jedine dve opštine koje izdvajaju više od 30 evra za kulturu po glavi stanovnika. Najveći broj opština izdvaja samo pet do osam evra, a gotovo petina i manje od pet evra.
U Italiji je, pak, godišnji prosek izdvajanja za kulturu po glavi stanovnika 117 evra, u Francuskoj 197 evra...
Uporedni pregled Istraživanja ZAPROKUL-a dostupan je na sajtu te ustanove (www.zaprokul.org.rs), a posebne multimedijalne prezentacije imaju pojedinačni okruzi, počev od Mačvanskog.
(SEEcult.org)
