Jubilej Ljubice Marić
Stogodišnjica rođenja Ljubice Marić (1909-2003), jedne od najznačajnijih srpskih kompozitorki 20. veka, biće obeležena tokom 2009. godine, a počinje 18. marta koncertom kamerne muzike u Sali Beogradske filharmonije, na kojem će biti izvedena njena dela nastala između 1929. i 1976. godine.
Stogodišnjica rođenja Ljubice Marić (1909-2003), jedne od najznačajnijih srpskih kompozitorki 20. veka, biće obeležena tokom 2009. godine, a počinje 18. marta koncertom kamerne muzike u Sali Beogradske filharmonije, na kojem će biti izvedena njena dela nastala između 1929. i 1976. godine.
Na kompozitorkin rođendan uvodnu reč održaće ministar kulture Nebojša Bradić, a publika će besplatno imati priliku da čuje Sonatu fantaziju (1928/29), Duvački kvintet (1931), Tri preludijuma i etidu (1945), Pesmu i igru (1951), Brankovo kolo (1953), stihove iz "Gorskog vijenca" (1951), Čarobnicu (1964), Sonatu za violinu i klavir (1948) i Pesmu za flautu, koja će prvi put biti izvedena u Srbiji, a nastala je 1976.
U programu učestvuju Julija Hartig (violina), pijanistkinje Natalija Mladenović i Lidija Stanković (klavir), Aneta Ilić (sopran), Vasa Stajkić (bariton), Neda Arsenijević (flauta), Borislav Čičovački (oboa), Aleksandar Tasić (klarinet), Milan Roksandić (horna) i Ivan Jotić (fagot).
Prema rečima čuvenog Dmitrija Šostakoviča, Ljubica Marić je upotrebila čitav arsenal savremene muzike da bi ostvarila visoki cilj. “Ona govori iz dubine svoje duše, jasnim i impresivnim jezikom...", gvoorio je o njenom stvaralaštvu Šostakovič.
Njenu muziku i originalnost izraza hvalili su i drugi veliki umetnici 20. veka, poput Bartoka, Lutoslavskog, Habe, Nikolaja Slonimskog, Hermana Šerhena i Marijusa Flothausa.
Rođena u Kragujevcu 18. marta 1909. godine, Ljubica Marić prešla je ogroman umetnički i intelektualni put da bi, muzičkim delima, omogućila srpskoj muzici dostojno mesto u evropskoj muzičkoj baštini.
Ona je 1929. godine prva ponela diplomu kompozicije stečenu školovanjem u Srbiji.
Počela je u 11. godini da uči violinu, a uskoro je počela da se bavi i komponovanjem, kod Josipa Slavenskog.
Studije je nastavila u Pragu, na Majstorskoj školi praškog Konzervatorijuma, gde je diplomirala 1932. godine.
Na Državnom konzervatorijumu u Pragu Jozef Suk ju je primio na poslediplomske studije, tokom kojih je pobrala velike uspehe na festivalima u Amsterdamu, Strazburu i Pragu.
Kritičari su pisali o njoj kao o genijalno obdarenoj ženi, a njenu muziku promovisao je veliki pobornik savremene muzike Herman Šerhen.
Najznačajniji kamerni ansambli i orkestri izvodili su njenu muziku, kojima je često sama dirigovala, a Alojz Haba joj je ponudio mesto asistenta na Odeljenju za četvrtstepenu muziku Državnog Konzervatorijuma u Pragu.
Drugi svetski rat je omeo nastavak njene međunarodne karijere, pa je ajveći deo života provela u Beogradu, povučeno i komponujući.
Bavila se i likovnom umetnošću, pisala je i filozofsku poeziju, bila je profesor Muzičke akademije u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Ljubica Marić je prvi kompozitor ikada koji je upotrebio crkvenu muziku vizantijskog porekla u neliturgijskim delima.
U svojim kompozicijama ona je ostvarila visoko originalnu sintezu srednjevekovne muzike i avangardnih iskustava muzike 20. veka, stvarajući dela potresne filozofske liričnosti.
Njena muzika je najavila nastanak postmodernizma i minimalizma, a bila je i preteča Arvo Perta i Džona Tavenera.
Pred kraj njenog života, muzika Ljubice Marić ponovo je sa oduševljenjem prihvaćena u velikim evropskim muzičkim centrima Holandije, Nemačke i Velike Britanije.
U Amsterdamu je održan čitav niz koncerata njene muzike, izdat je kompakt disk sa kamernom muzikom, Fondacija KölnMusik naručila je od nje novu kompoziciju, a izdavačka kuća Furore Verlag iz Kasela objavila je partiture svih njenih muzičkih dela. Diskografska kuća Ćandos izdala je CD sa njenim najreprezentativnijim kompozicijama.
Povodom stogodišnjice rođenja Ljubice Marić, obrazovan je Odbor Vlade Srbije za obeležavanje tog jubileja, a program obuhvata koncerte, simpozijum, kao i otkrivanje spomen-ploče 5. novembra na zgradi u Ulici Džordža Vašingtona 36.
Simpozijum o životu i delu Ljubice Marić biće održan od 4. do 6. novembra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, u čijoj će galeriji biti otvorena izložba posvećena toj umetnici, a iste večeri biće održan i drugi koncert njene kamerne muzike, uz promociju kompakt diskova.
Na programu tog koncerta, 4. novembra u Sali Beogradske filharmonije, biće njena dela iz perioda od 1983. do 1996. (Invokacija, Monodija oktoiha, Iz tmine pojanje, Čudesni miligram, Arhaja, Arhaja 2, Torzo), dok će 5. novembra biti održan koncert muzike Ljubice Marić i njenih holandskih prijatelja (Bertusa Fan Lira, Gijoma Landrea i Marijusa Flothausa).
Za 6. novembar predviđen je koncert svetovne muzike 20. i 21. veka inspirisane osmoglasnikom, uz promociju knjige književnih radova Ljubice Marić. Taj koncert predstaviće njenu i muziku Dmitrija Tercakisa, Džona Tavenera, Alfreda Šnitkea, Jurija Bucka, Arva Perta, Vuka Kulenovića, Mirjane Živković, Ivane Stefanović i Draška Adžića.
Jubilej Ljubice Marić biće obeležen i u Amsterdamu, 16. novembra u sinagogi Uilenburger, a biće izvedena i dela njenih holandskih prijatelja, uz učešće Beogradskog kamernog orkestra “Ljubica Marić” i solista, pod dirigentskim vođstvom najuspešnije savremene beogradske kompozitorke Isidore Žebeljan.
Sajt posvećen Ljubici Marić i stogodišnjici njenog rođenja je www.ljubicamaric.com
(SEEcult.org)
