Izložba 31. i 32. saziva Jalovičke likovne kolonije, koja je redak primer uspešne transformacije stare manifestacije u skladu sa savremenim tokovima, biće otvorena 9. marta u Umetničkom centru Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” u Beogradu, a predstavlja radove petnaestak savremenih umetnika mlađe generacije iz Srbije, Francuske i Holandije.

Na izložbi učestvuju Marko Crnobrnja, Miodrag Vargić, Danijela Anđelković, Nikola Marković, Boris Šribar, Nadia Lichtig (Francuska), Julie Dessaud i Jeroen Vriesen iz Holandije, Nikola Pešić, Marina Marković, Bojana Petković, Slavoljub Radojčić Caja, Maja Mirković i Branislav Nikolić, koji je i selektor.

Prema navodima Saše Janjića, Jalovička likovna kolonija specifična je i jedinstvena po mnogo čemu - osim toga što je jedna od najstarijih manifestacija te vrste u Srbiji, tokom poslednjih godina je, prvenstveno zahvaljujući mladim ljudima koji je vode i organizuju, postavila nov i uspešan model funkcionisanja.

Bitna karakteristika i dodatni kvalitet te kolonije je to što su organizatori uspeli da privuku umetnike mlađe generacije, koji su novim idejama i stavovima, ali prevashodno novim medijima i tehnologijama, dali i novi karakter tom dešavanju.

Tako je tokom letnjih meseci u malom posavsko-tamnavskom mestu već nekoliko godina zaredom moguće videti radove kakvi se izlažu i u velikim svetskim galerijama. Instalacije, intervencije u prostoru, skulpture i ready made objekti koji nastaju u Jaloviku, daleko prevazilaze očekivanja kada je reč o umetnosti koja nastaje u uslovima jedne stereotipne manifestacije. Jalovička kolonija, međutim, u nastojanjima da se osavremeni i modernizuje ide i korak dalje. Osim obezbeđenog smeštaja i uslova za rad, organizatori su osmislili interesantan i raznovrstan program u kojem umetnici aktivno učestvuju uz konstantno promišljanje datih situacija i okolnosti.., istakao je Janjić.

Po završetku planiranog rada u koloniji organizuju se izložbe na kojima umetnici predstavljaju svoje radove i na taj način ostvaruju dodatnu vezu s lokalnom sredinom, upoznajući je sa savremenom umetničkom produkcijom.

Veliki broj radova koji su nastali do danas ostali su u vlasništvu jalovičkog Kulturnog centra i sada se, posle 30 godina, može govoriti o značajnoj kolekciji dela mnogobrojnih umetnika koji su boravili u Jaloviku.

Visoke domete kolonije potvrđuje činjenica da su umetnici, iako odvojeni od gradova koji su središta dešavanja, zadržali kritički stav i na izvestan način produbili svoje poglede, istakao je Janjić, dodajući i da je Jalovik redak primer uspešne transformacije starijih manifestacija i jedno od retkih mesta gde mladi umetnici koji imaju šta da ponude, dobijaju šansu da to i ostvare.

Prema njegovim rečima, stvarajući radove u različitim novim tehnikama i tehnologijama, i savremenim pogledom na svet, oni su pokrenuli novi način rada u kolonijama.

Jalovička kolonija pritom realizuje i značajnu saradnju sa inostranstvom, jer pozivanjem umetnika iz raznih delova sveta ostvaruje komunikaciju i kontakte s brojnim umetnicima i organizacijama koji se samim tim upoznaju i sa umetničkom scenom u Srbiji.

Jalovička likovna kolonija osnovana je 1978. godine, a njeno sedište je u posavo-tamnavskom selu Jaloviku, u Domu kulture namenski adaptiranom za potrebe te manifestacije.

Jalovička likovna kolonija ugostila je do sada više od 200 umetnika iz zemlje i inostranstva, oformivši zavidnu kolekciju umetničkih dela.

Specifična karakteristika te kolonije je simbioza sela i umetnosti, pri čemu je samo selo pretvoreno u geleriju. Zahvaljujući pravilu i običaju koji je važio do pre neku godinu - da svaki umetnik svome domaćinu ostavi bar po jedan rad - čitav Jalovik postao je jedinstvena galerija.

Jalovička likovna kolonija je jedna od nekoliko kolonija u Srbiji čiji rad pomaže Ministarstvo za kulturu.

Izložba u Umetničkom centru UBSM, koji vodi umetnik Selman Trtovac, biće otvorena do 19. marta.

Više o Jalovičkoj koloniji moguće je naći na sajtu www.jalovik.net

Sajt UBSM je www.unilib.bg.ac.rs

(SEEcult.org)