I Oskar odraz teškog stanja srpske kinematografije
Proces izbora srpskog kandidata za Oskara za najbolji strani dugometražni igrani film, koji je rezultirao odabirom “Bese” Srđana Karanovića, predstavlja svojevrstan odraz teškog stanja domaće kinematografije, a prema pojedinim ocenama, u budućnosti bi moglo da se dogodi da članovi Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN) dođu u situaciju da zapravo nemaju šta da biraju.
Proces izbora srpskog kandidata za Oskara za najbolji strani dugometražni igrani film, koji je rezultirao odabirom “Bese” Srđana Karanovića, predstavlja svojevrstan odraz teškog stanja domaće kinematografije, a prema pojedinim ocenama, u budućnosti bi moglo da se dogodi da članovi Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN) dođu u situaciju da zapravo nemaju šta da biraju.
Predstavnici Stručnog odbora AFUN saopštili su na konferenciji za novinare 24. septembra da je od 11 filmova, snimljenih državnim sredstvima, i jednog privatnim, svega četiri moglo da bude uzeto u obzir za izbor kandidata za Oskara - zbog pravila Američke filmske akademije koja, između ostalog, podrazumevaju i obavezu bar sedmodnevnog prikazivanja filma u domaćim bioskopima.
U konkurenciji su stoga, osim “Bese”, bili i “Žena sa slomljenim nosem” Srđana Koljevića, “Đavolja varoš” Vladimira Paskaljevića i "Flešbek" Aleksandra Jankovića.
O domaćem kandidatu za Oskara odlučivalo je 11 od 13 članova Stručnog odbora (dva su bila bolesna), a prvi krug glasanja završen je rezultatom 5:5 za “Besu” i “Ženu sa slomljenim nosem”, dok je jedan glas dobio “Flešbek”. U drugom krugu, “Besa” je dobila šest glasova, a Koljevićev film pet, rekao je filmolog Petar Volk, član Stručnog odbora AFUN.
Prema njegovim rečima, i Karanovićev i Koljevićev film imaju određene vrednosti i predstavljaju bolji deo srpskog filma.
Očekivalo se da će biti moguće da se uzme u obzir i film “Motel Nana” Predraga Velinovića, koji je takođe bio prijavljen, ali nikakve šanse nije bilo da se prikazuje u bioskopima sedam dana, rekao je Volk.
Filmski kritičar i direktor Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković, takođe član Stručnog odbora AFUN, dodao je da je moglo da se desi da se odlučuje zapravo o samo tri filma, jer je “Flešbek” nedavno prikazivan u Kinoteci, iako to nije njen posao i ima samo gubitke.
Iz takve situacije, prema rečima Tucakovića, može se zaključiti da će za neku godinu biti samo jedan film o kojem bi AFUN odlučivala.
Nakon izbora kandidata za nominaciju za Oskara za strani film, procedura Američke filmske akademije podrazumeva slanje kritika, fotografija, jedne bioskopske kopije, podataka o pobedama na festivalima... Ako film uđe u uži izbor, onda se šalje druga kopija koju će gledati članovi Američke filmske akademije.
Minimalni troškovi kampanje za Oskara iznose oko 500.000 dolara, a AFUN je, prema rečima predsednika Mirka Beokovića, imala do sada 50.000.
Logistiku za “Besu”, kako je dodao, trebalo bi da podrži Ministarstvo kulture Srbije.
Beoković se osvrnuo i na teške finansijske uslove u kojima posluje AFUN, navodeći da 1991. “nije dobila nijedan jedini dinar”.
“Poslednjih godina zdušno nas je pomagala Kinoteka, a Filmski centar Srbije”, dodao je Beoković.
Prema njegovim rečima, AFUN više ne dodeljuje Kristalnu prizmu, svoje najviše priznanje, jer samo ta statua košta 600 evra. Poslednju Prizmu dobili su Dastin Hofman i Robert de Niro 1999. godine za film “Wag the Dog” o manipulaciji medijima, koji je na neki način prejudicirao i NATO bombardovanje Srbije.
Karanovićev film “Besa” je drama o zabranjenoj ljubavi na Balkanu, u kojoj glavne uloge igraju Predrag Miki Manojlović i slovenačka glumica Iva Krajnc.
Radnja “Bese”, čija je premijera bila krajem marta u Beogradu, a potom je prikazana na niz festivala u Srbiji i regionu, događa se na početku Prvog svetskog rata, kada Filip, Srbin, direktor gimnazije u provinciji, dobija poziv da hitno dođe u Beograd po ratni raspored. Suprugu Leu, mladu i zgodnu Slovenku, nastavnicu ritmike i plesa koju je upoznao na studijama u Zapadnoj Evropi, nema kome da ostavi.
Azem, nepismeni i patrijarhalni Albanac, školski poslužitelj, Filipu daje “besu” (u albanskoj tradiciji: čvrsta, “tvrda” zadata reč koja se mora održati po cenu časti i života) da će čuvati Leu i da joj se ništa neće dogoditi. Njihov odnos se razvija od mržnje i netrpeljivosti do neobičnog prijateljstva i zabranjene, čiste ljubavi. Iskrenu i strasnu ljubav ne sprečavaju samo kulturne, jezičke, verske barijere, već obećanje, data reč, koja je jača od života.
Karanović je i scenarista filma “Besa”, u kojem igraju i Nebojša Dugalić, Radivoje Bukvić, Ana Kostovka, Radivoj Knežević, Jovo Maksić, Nikola Krneta i Slobodan Filipović.
Producenti filma su produkcijske kuće “Baš čelik” i “’Vižn tim” iz Srbije, u koprodukciji sa slovenačkom kućom “Vertigo”, A.S.A.P.Films iz Francuske, “Tivoli” iz Mađarske i “Arkadene” iz Hrvatske.
“Besa” je, između ostalog, dobila nagradu Federacije kino klubova Rusije nakon učešća u takmičarskom programu 32. Moskovskog međunarodnog filmskog festivala.
Prošle godine srpski kandidat za Oskara za najbolji strani film bio je "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića, iako je prvobitno određen "Tamo i ovde” Darka Lungulova.
Stručni odbor AFUN obrazložio je promenu prvobitne odluke proceduralnim razlozima u vezi sa engleskim jezikom u dijalozima filma “Tamo i ovde”.
U konkurenciji za kandidaturu bili su i “Čekaj me, ja sigurno neću doći” Miroslava Momčilovića i “Ordinary People” Vladimira Perišića.
(SEEcult.org)
