Hitovi 7 veličanstvenih
Festival “Sedam veličanstvenih”, svečano otvoren 25. januara u Sava centru filmom “Prorok” Gerija Tarna, nastavlja se naredna tri dana u Maloj sali filmovima “Ramin” Audrijusa Stonisa o tradicionalnom svetu Gruzije, “Specijalni let” Fernana Melgara o surovosti jednog od najrazvijenijih evropskih državnih sistema i "El Bulli - Kuvanje u procesu” Gereona Vecela o najpoznatijem i najeksluzivnijem restoranu na svetu.
Litvanac Audrijus Stonis britkim poetskim postupkom “Ramin” otkriva šaroliki svet Gruzije, svet mitskih junaka i duboko ukorenjenih tradicija. Glavni junak je ostareli šampion u tradicionalnom rvanju koji je postao legenda pobedivši sedam protivnika za svega 55 sekundi. Stonis uvodi gledaoce u Raminov svet bez ikakvih uvoda ili objašnjavanja.
Na početku filma, glavni junak je za gledaoce starac začudnog izgleda, neobično dinamičan i aktivan, koji dozvoljava da kamera diskretno učestvuje u svemu što on preduzima. Važne i naizgled nevažne situacije prepliću se viđene uvek iz vizure Ramina, koji svojim prisustvom i učestvovanjem otkriva puni smisao dešavanja. Postepeno i neprimetno, zadirući u dubinu sveta ostarelog junaka rvanja, film dolazi do emotivnog središta priče - do jedne davno zaboravljene ljubavi.
"Kada sam prvi put sreo Ramina, njegov rvački stisak skoro mi je slomio šaku", svedoči Stonis, "ali kada sam čuo njegovu priču o devojci u koju je bio zaljubljen pre pedeset godina, to mi je skoro slomilo srce." I tu počinje, nova neočekivana avantura čoveka koji je rešen da se bori do kraja.
Prema rečima selektora festivala “7 veličanstvenih” Tue Stin Milera, Stonis ima “meki pogled na svet koji svemu u filmovima daje toliko topline i srca i čini da mali svet postane veliki i zanimljiv, jer misli u slikama i usuđuje se da dozvoli situacijama da se odvijaju pred kamerom”.
Stonis je i gost festivala “7 veličanstvenih”, a njegov film, kao i ostali koji su na programu u Maloj sali sava centra, ima dve projekcije zbog velikog interesovanja publike.
Rođen 1966. u Vilnusu, Stonis je član Evropske filmske akademije i Evropske dokumentarističke mreže. Snimio je 19 filmova, od kojih su mnogi osvajali međunarodne nagrade. Za film “Zemlja slepih” dobio je nagradu Feliks za najbolji dokumentarni film 1992. Dobitnik je i Nacionalne nagrade Litvanije 2002. Radio je kao profesor dokumentarnog filma na Evropskom filmskom koledžu u Danskoj, a predavanja i masterklasove drži širom sveta.
Švajcarski film “Specijalni let” Fernana Melgara, koji je na programu 27. januara, priča je o sudbini nepoželjnih azilanata razvijena u dramatični triler koji razotkriva surovost iza privida humanosti jednog od najrazvijenijih evropskih državnih sistema.
Oni koji čekaju definitivno deportovanje sa teritorije Švajcarske, zatvoreni su u specijalni administrativni centar za pritvor. Iako su neki od njih proveli više godina u Švajcarskoj, radili, plaćali poreze, zasnovali porodice, čim su njihovi zahtevi za dobijanje azila odbijeni, naređeno im je da napuste zemlju. Proces razmatranja njihovog statusa može da traje i do dve godine, ali bez obzira na to, deportacija se objavljuje bez ikakvog upozorenja, a izvršenje je neizbežno. Iza zatvorskih vrata tenzija raste iz dana u dan.
Na jednoj strani su čuvari obučeni da ističu ljudske vrednosti, a na drugoj ljudi na kraju svog puta, poraženi strahom i stresom. Odnosi prijateljstva i mržnje, poštovanja i revolta, stvaraju se do objave deportacije, koja se doživljava kao nagli ubod noža. Veze se završavaju uglavnom u patnji i poniženju. Oni koji odbijaju da sami odu, bivaju vezani lisicama i nasilno ubačeni u avion. U ovoj ekstremnoj situaciji beznađe ima svoje ime: specijalni let.
Režiser Melgar je potpuno posvećen toj tematici, a njegovi prethodni filmovi su mu doneli izuzetnu reputaciju, kao "Tvrđava", nagrađena Zlatnim leopardom u Lokarnu pre tri godine. Uz podršku televizije ARTE, Melgar upravo razvija "Specijalni let" kao internet dokumentarac.
Prema rečima selektora Milera, zaista je šokantan ovaj izveštaj iz jednog evropskog mesta o najvećem pitanju moderne Evrope: Kako tretiramo ljude koji dolaze da žive u "našim" zemljama? “Ovo je snimljeno u Švajcarskoj, ali bi moglo da bude bilo gde. Zapanjujuće je šta je režiser sposoban da uhvati u ime humanosti”, naveo je Miler.
Melgar je rođen 1961. u Tangeru u Maroku, u porodici španskih emigranata, a roditelji su ga prokrijumčarili sa sobom kad su 1963. došli u Švajcarsku kao sezonski radnici. Početkom 80-ih prekinuo je svoje poslovne studije da bi osnovao s nekoliko prijatelja Kabare Orvel u Lozani, uskoro središte švajcarske subkulture francuskog govornog područja. Tokom 1983. počeo je da pravi različite eksperimentalne filmove i reportaže za televiziju. Pridružio se 1985. grupi nezavisnih filmskih autora i producenata Klimaž (Climage), koja se bavi problemima u oblasti društva, kulture i istorije. U grupi je snimio desetak međunarodno nagrađivanih dokumentaraca, koji se danas smatraju uzorom za teme imigracije i identiteta. Radi kao nezavisni režiser, montažer i producent.
Sasvim drugačije tematike je nemački film “El Bulli - Kuvanje u procesu” Gereona Vecela koji je zabeležio proces u alhemijskoj laboratoriji najekskluzivnijeg restorana na svetu i susret sa strašću i kreativnošću njenog tvorca, Ferana Adrije, jednog od najčuvenijih i najinovativnijih kuvara današnjice.
Film predstavlja uzbudljivo traganje - od inicijalnih eksperimenata do premijernog postavljanja završenog jela. Tokom tog procesa ispituje se veliki broj najrazličitijih jednostavnih sastojaka na potpuno novi način. Ukus i tekstura se sistematski analiziraju - ključanjem, pečenjem, prženjem, obradom na pari - vakumiziranjem, smrzavanjem-isušivanjem, a nakon toga degustiranjem. Ideje se razvijaju, diskutuju i najzad, svi rezultati, i dobri i loši, se detaljno dokumentuju na laptopu odmah pored varjače. A prema toj opsežnoj dokumentaciji priprema se konačno grandiozno finale - neverovatni, čarobni zalogaji konačno bivaju predstavljeni gostima uz završni dodir velikog majstora.
Fernan Adria pita samoga sebe: "Šta se to služi ovoga puta u El Bulli-u?" i odgovara "Voda!" To je koncept koji je istovremeno i složen i jednostavan, upravo kako to često biva sa velikim idejama.
Reditelj Vecel prepoznaje slojevitost i značaj ovog jedinstvenog krativnog procesa i potpuno posvećeno, ne ispuštajući iz vida ni najmanji detalj, prenosi to uzbuđenje alhemičara pred ponovnim preispitivanjem i otkrivanjem sveta i prirode.
Prema navodima selektora Milera, Vecelov film je idealan za nekoga ko voli dobru hranu... “Samo sedite i u uživate u umetničkom izvođenju i osećate da imate sreće da budete pozvani u laboratoriju u kojoj neprestano razmišljate, da li je to stvarno potrebno... naravno da jeste i čak iako većina nas neće imati mogućnosti da jede u restoranu kao što je bio El Bulli, ovo je istinski inspirativno putovanje”, istakao je Miler.
Vecel je rođen 1972. u Bonu, a završio master studije iz praistorije i arheologije na Univerzitetu Hajdelberg. Godinu dana radio je kao profesor jezika u Barseloni, a zatim kao arheolog u Gironi. Studirao je od 2000. do 2006. na Filmskoj školi u Minhenu (HFF München). Suosnivač je neprofitne organizacije za promociju niskobudžetnih filmova “Doccollection”, a živi i radi kao filmski autor i predavač u Minhenu.
Osmi festival “7 veličanstvenih” predstavio je na otvaranju, osim “Proroka” Gerija Tarna, koji komentariše današnji svet, a delom je snimljen i u Beogradu, i portugalski dokumentarac “Žoze i Pilar”, u režiji Migela Gonsalveša Mendeša, koji uvodi gledaoce u intimni svet nobelovca Žoza Saramaga.
Tarnov “Prorok” snimcima Libana, Njujorka, Milana, Beograda i Londona, kreira imaginarni jedinstveni grad XXI veka. Deo filma snimljen je u Beogradu tokom prvog gostovanja Tarna na festivalu “7 veličanstvenih” filmom "Crno sunce".
Za zatvaranje festivala “7 veličanstvenih”, 29. januara u Velikoj sali Sava centra, najavljen proslavljeni austrijski autor Mihael Glavoger koji će se predstaviti ostvarenjem "Sjaj kurvi”, poslednjim delom trilogije započete filmovima "Megacities" i "Smrt radnika".
I ovoga puta to je dokumentarac sa drastičnim pristupom temi, sniman u različitim delovima sveta, osobenog autorskog postupka, vrhunske fotografije, montaže, zvuka i muzike, nastao u raskošnim produkcionim uslovima.
Poslednje festivalske večeri u Velikoj sali Sava centra biće prikazan i prefinjeni francuski esej “Život negde daleko” Marka Vejmilera.
Sajt festivala je www.magnificent7festival.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
