Getsbi u Kanu i u bioskopima
Dugoočekivana filmska verzija “Velikog Getsbija” Skota Ficdžeralda (1896-1940), klasika američke književnosti, otvara 15. maja 66. Kanski festival, a istovremeno će premijerno biti prikazana u Sava centru u Beogradu.
Lurmanov 3D film, čija je radnja smeštena na Long Ajlend početkom 20-ih godina 20. veka, počeo je da se prikazuje u američkim bioskopima 10. maja, ali prvog vikenda nije uspeo da premaši treći nastavak “Iron Mana” (72 miliona dolara), ostvarivši drugu najveću zaradu (51,1 milion dolara).
“Veliki Getsbi” je, inače, trebalo da se nađe na bioskopskim platnima krajem 2012. godine, ali je studio Vorner Bros odlučio da ga odloži kako bi obezbedio “što je moguće širu publiku”.
Australijanac Lurman napravio je raskošan i skup film na kojem je bilo angažovano čak 960 glumaca i 1.160 drugih filmskih radnika.
Lurman je napisao i scenario za film “Veliki Getsbi” sa Kregom Pirsom, sa kojim je radio i na filmu “Mulen ruž”, koji je imao osam nominacija za Oskara, a otvorio je Filmski festival u Kanu 2001.
Provincijalac Nik Karavej, opčinjen raskošnim svetom svog suseda, Džeja Getsbija, biva uvučen u očaravajući, ali svet pun iluzija, ljubavi i prevara, u potrazi za ostvarenjem svog američkog sna. Uskoro će uvideti pukotine u Getsbijevom novokomponovanom bogatom životu, u kojem vrebaju opsesije, ludilo i tragedija. Njujork 1922. godine predstavljen je kao grad oslobođenog morala, svetlucavog džeza i kraljeva ulice.
Nik Karavej, narator priče, a u filmu i kreator knjige o Velikom Getsbiju, opisuje svog prvog suseda, koga upoznaje kada se doseli u Njujork. “To je knjiga koja se najlakše pretvara u film. Dugo sam mislio o tome kako moram da je ekranizujem”, rekao je reditelj, koji je dugo u tajnosti radio na pripremi tog filma, ali je sve vreme, kako je naveo, znao da glavna uloga treba da pripadne Dikapriju.
DiKaprio je već sarađivao sa Lurmanom na filmu “Romeo i Julija”, pročitao je Ficdžeraldov kultni roman još u srednjoj školi i, kako je naveo, bio je veoma dirnut pričom. Drugi put ju je pročitao kada mu je Lurman doneo scenario.
“Bio je to težak posao, jer velika je odgovornost napraviti nazaboravan film, koji će zauvek biti povezan sa jednim od najvećih romana svih vremena”, izjavio je Dikaprio povodom svoje uloge.
Roman “Veliki Getsbi”, smatra Dikaprio, otkriva svet i priču o Njujorku, o gradu koji je, prema Ficdžeraldu, gajio lažni sjaj, ali to je i priča o gradu u kojem je taj pisac pronašao inspiraciju za svoj rad.
Prema rečima Lurmana, Ficdžerald je najbolje osetio probleme moralne prirode i da stvari nisu mogle da idu gore.
“Kao da je osetio i današnju krizu. Mogla bi se povući paralela. I zato smo došli u Njujork, jer smo hteli bolje da sagledamo i uporedimo kulturu i razmišljanje, nekadašnje džez epohe i današnjeg vremena”, rekao je Lurman, dodajući da je integritet priče ostao netaknut - Džej Getsbi je odrastao u siromašnoj porodici. Pre nego što je otišao u rat, sreo je devojku Dejzi, u koju se zaljubio i koja mu je obećala da će ga čekati kada se vrati. Ali u njen život je ušao bogati Tom Bjukenan i Džej Getsbi se nada, da će, ako napravi nešto veliko od sebe, uspeti da je vrati.
Prema rečima Dikaprija, Getsbi je “oličenje onoga što se zove američki san, ono što zamišljamo da bismo mogli biti… a on to sve radi iz ljubavi prema jednoj ženi”.
Tobi Megvajer igra Karaveja, a Keri Maligen oslikava lik Dejzi Bjukenan.
DiKaprio je, inače, upoznao Lurmana sa Džej Zijem, koji se našao u ulozi izvršnog producenta, ali i muzičkog saradnika.
Savremeni muzički stil usklađen je sa duhom vremena džeza.
Muzički saradnici ističu da je cilj bio ispuniti sva očekivanja. Sa jedne strane, to je srceparajuća priča o neostvarenom snu, a sa druge strane ona oslikava dekadentan svet. Cilj je bio da se uključi jedan bombastičan, glasan, uzbudljiv zvuk hip hopa i ulice, kao i muzika koja izražava tragičnu romantiku i ljubav, a tome su doprineli i Bijonse, Lana Del Rej, Andre 3000…
Ficdžeraldov roman, objavljen na srpskom 2011. u izdanju “Lagune”, u prevodu Aleksandra Saše Petrovića, već je ranije ekranizovan za veliko platno.
Ficdžerald je bio pripadnik takozvane “izgubljene generacije” američkih pisaca, zajedno sa Foknerom, Hemingvejem, Dos Pasosom i Tomasom Vulfom. Napisao je pet romana, od kojih je poslednji objavljen posthumno, kao i brojne kratke priče.
Osim “Velikog Getsbija”, filmsku verziju doživeo je i njegov roman “Blaga je noć”.
“Veliki Getsbi” biće prikazan u Kanu van konkurencije za Zlatnu palmu. S obzirom da je u 3D verziji, to je drugi put u istoriji Kana da je za otvaranje odabran film u tom formatu, posle ostvarenja “Up” studija Piksar 2009.
U bioskopima u Srbiji, nakon premijere u Sava centru, “Veliki Getsbi” biće od 16. maja, u distribuciji kuće Tuck.
(SEEcult.org)
