Gatalici NIN-ova nagrada

NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2012. godine dobio je Aleksandar Gatalica za “Veliki rat”, u izdanju beogradske kuće “Mono i Mananja”, saopštio je 14. januara žiri.

Gatalici je dodeljena NIN-ova nagrada, vredna milion dinara, većinom glasova petočlanog žirija.

Gatalica je dobio jedan glas više od Lasla Blaškovića, koji je bio nominovan za roman “Posmrtna maska” u izdanju “Arhipelaga”.

Za “Veliki rat” glasali su Vasa Pavković (predsednik žirija), Mileta Aćimović Ivkov i Ljiljana Šop, dok su za “Posmrtnu masku” bili Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.

Prema navodima žirija, pobednički roman izdvojio se od ostalih po umetničkoj reviziji odnosa u Prvom svetskom ratu.

Prateći sudbine stotina slavnih i anonimnih junaka i kombinujući fantastični sa dokumentacionim pristupom, Gatalica je sačinio ubedljivu sliku prelomnih događaja u svetskoj istoriji, naveo je žiri, dodajući da autor koristi istoriju, suprotstavljajući se lokalnom i tradicionalističkom pogledu, kao živo poprište ljudskog iskustva, dugog propadanja i neugasle nade.

Gatalica je, po saopštenju odluke žirija, izrazio zadovoljstvo dodelom nagrade većinom glasova, a ne jednoglasnom odlukom žirija, ocenivši da je to dobro za srpsku književnost.

Prema rečima Gatalice, koji je za roman “Vek” dobio ranije Andrićevu nagradu, “Veliki rat” je najvažniji roman u njegovoj karijeri.

Kuća “Mono i Manjana” opisuje “Veliki rat” kao epski, a savremeni roman o najvećem istorijskom preokretu na početku 20. veka koji kroz portret mnoštva ljudskih sudbina predstavlja sliku sloma velike nade u srećnu budućnost čovečanstva.

Usred tog potresnog događaja nižu se neodoljive epizode o nečemu što je i stvarno i neverovatno, i izmišljeno i proživljeno, trijumfuju ljudska osećanja i senka pobede ostavlja
svoj trag.

Prateći sudbine više od 70 junaka na svim zaraćenim stranama, Gatalica je oblikovao pobednike i poražene, generale i operske pevače, vojnike i špijune, male, obične ljude uspevajući da obuhvati čitavu epohu.

U njegovoj knjizi, kako je istaknuto, ima nesvakidašnje ambicije, tužnih i veselih sudbina, primera neviđenog, ali i sasvim uzaludnog heroizma. Veliki rat nijednog trenutka ne postaje istorijska hronika, jer se od dokumenta razvija do neverovatnih otkrića gradeći jaku, upečatljivu priču pravog romana i velikog umetničkog dela, navedeno je u opisu Gataličinog romana.

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu bili su i romani “Zoja” Mire Otašević (Geopoetika), “Veprovo srce” Draga Kekanovića (Srpska književna zadruga), “Štampar i Veronika” Katarine Brajović (Štampar Makarije i Oktoih) i “Nesreća i stvarne potrebe” Ivančice Đerić (Rende).

U užem izboru bilo je 11 knjiga, a u najuži izbor nisu prošli romani dvojice dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade - “Dugovečnost” Svetislava Basare, koji je 2006. nagrađen za “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”, te “Bonavia” Dragana Velikića, nagrađenog 2007. za “Ruski prozor”.

NIN-ova nagrada, čiji je sponzor kompanija Danube Foods Group, biće svečano uručena Gatalici 21. januara u Skupštini grada Beograda.

Uslove da se takmiče za NIN-ovu nagradu za 2012. godinu ispunilo je bilo 164 romana.

Prošle godine NIN-ova nagrada dodeljena je Slobodanu Tišmi za "Bernardijevu sobu", u izdanju Kulturnog centra Novi Sad.

NIN-ova nagrada je od 1954. godine do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat je Oskar Davičo, dok su dvostruki Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.

*Spisak dobitnika NIN-one nagrade 1954-2012

(SEEcult.org)