Finisaž Bijenala u Veneciji
Venecijansko bijenale savremene umetnosti privuklo je za šest meseci više od 440.000 posetilaca, što je za gotovo petinu više nego 2009. godine, a pojedinačno je najposećeniji bio italijanski paviljon, saopštili su organizatori na zatvaranju 54. Bijenala proteklog vikenda.
Program je zvanično završen razgovorom na temu “Šta smo uradili?”, u kojem su učestvovali umetnička direktorka Biče Kuriger (Curiger), predsednik Bijenala Paolo Barata (Baratta) i umetnički direktori nekoliko poslednjih izdanja Bijenala (Francesco Bonami, Maria de Corral, Rosa Martinez, Robert Storr and Daniel Birnbaum).
Zatvaranje Bijenala 27. novembra obeleženo je i otvaranjem izložbe video radova iz kolekcije Biblioteke istorijskog arhiva (ASAC), nastalih od 1969. do 1977. godine koje je, uz fotografije i arhivska dokumenta, odabrala Biče Kuriger.
Na izložbi “Video medijum intermedijum” publika ima priliku da prvi put vidi bogato nasleđe koje dokumentuje povezanost video umetnosti u Evropi i drugih umetničkih vidova izražavanja, kao što su lend art, hepening, konceptualna umetnost, performans, elektronska eksperimentalna umetnost…
Pod umetničkim vođstvom Biče Kuriger, koja je osmislila koncept “Iluminacije”, 54. Bijenale je predstavilo rekordnih 89 nacionalnih paviljona (2009. bilo ih je 77) i 37 pratećih događaja širom Venecije, kao i 83 umetnika na centralnoj međunarodnoj izložbi, od kojih je 62 učestvovalo prvi put, a 35 je bilo žena.
Među više od 440.000 posetilaca, što je 18 odsto više nego 2009. godine, Bijenale su posetili i šefovi sedam država, uz 40 ministara i više od 20 ambasadora.
Četiri zemlje prvi put su učestvovale - Andora, Bangladeš, Haiti i Saudijska Arabija, a sedam se vratilo posle dužeg odsustva (Indija, Kongo, Irak, Zimbabve, Južna Afrika, Kostarika i Kuba).
Poseban uspeh ostvario je italijanski paviljon, koji je osmislio likovni kritičar Vitorio Sgrabi (Vittorio), pozvavši - umesto kustosa - pisce i druge intelektualce da predlože za izložbu najinteresantnije umetnike iz Italije u protekloj deceniji. Iako je haotičnom postavkom izazvao kontroverzne reakcije, Sgrabijev koncept privukao je i najviše posetilaca - od vernisaža početkom juna do finisaža 27. novembra - dnevna poseta bila je u proseku 2.850 ljudi. Rekord je postignut poslednjeg oktobarskog vikenda, kada je italijansku izložbu u novom prostoru u Arsenalu obišlo 12.420 posetilaca.
Najstarija međunarodna izložba učvrstila je svoj značaj i potpisivanjem protokola sa univerzitetima, od kojih je13 italijanskih, a 18 stranih.
Više od hiljadu studenata iz celog sveta posetilo je 54. Bijenale u okviru nastavnog programa radi usavršavanja i istraživanja, a održano je i 16 seminara, u organizaciji različitih univerziteta.
Mladi i studenti su, inače, činili 31 odsto ukupnog broja publike, a 19 odsto posetilaca činili su studenti koji su došli u organizovanim grupama.
U edukativnim programima i vođenjima kroz izložbe učestvovalo je 42.397 posetilaca, što je 57 odsto više nego pre dve godine.
Posebno interesovanje publike izazvali su “Susreti sa umetnicima”, koji su najavljeni još letos učešćem američkih umetnica Lori Anderson (Laurie) i Peti Smit (Patti Smith), koja je imala dijalog sa švedskim umetnikom i aktivistom Karlom Holmkvistom (Holmqvist).
Serijal “Susreta sa umetnicima” od početka oktobra do same završenice 54. Bijenala bio je, prema rečima Kurigerove, zasnovan na konceptu “Iluminacija” - kao prostora otvorenog za intelektualno istraživanje dosad neotvaranih tema.
Bijenale su pratila 4.554 akreditovana novinara, što je za 20 odsto više nego 2009. Štampani i internet mediji objavili su o Bijenalu više od 3.300 članaka, uz više od 70 priloga u programima italijanskih TV stanica, kao i na najvažnijim televizijama širom sveta.
Osim reprezentativnog kataloga i njegovog džepnog izdanja, posetioci su mogli da saznaju više o izložbama i umetnicima i posredstvom iPad aplikacije iBiennale, sajta labiennale.org, koji je imao za pola godine 1,7 miliona posetilaca, kao i preko profila na društvenim mrežama (Facebook stranica stekla je 59.600 fanova, a broj sledbenika na Twitteru premašio je 42.000).
Najboljim nacionalnim paviljonom 54. Bijenala proglašen je još na otvaranju nemački, u kojem je predstavljen Kristof Šlingenzif (Christoph Schlingensief), svestrani umetnik koji je preminuo u avgustu 2010.
Zlatnog lava za najboljeg umetnika na međunarodnoj izložbi “Iluminacije” dobio je Kristijan Marklej (Christian Marclay) iz SAD, za rad “Sat”, a Srebrnog lava za najboljeg mladog umetnika dobio je Haron Mirca (Haroon Mirza) iz Londona.
Specijalna priznanja dobili su litvanijski paviljon i švedska umetnica Klara Liden.
Zvezde svečane ceremonije na Đardinima bili su i dobitnici Zlatnog lava za životno delo - austrijski umetnik Franc Vest (Franz West) i američka umetnica Elen Stutervant (Elaine Sturtevant), koji su ispraćeni burnim aplauzima mnogobrojnih zvanica.
Žiri 54. Bijenala činili su umetnik Hasan Kan (Hassan Khan) iz Egipta (predsednik), kritičarka i kustoskinja Kristin Masel (Christine) iz Francuske, direktorka Muzeja moderne i savremene umetnosti u Bolcanu Leticija Ragalja (Letizia Ragaglia) iz Italije, kustoskinja i kritičarka Kerol Jingua Lu (Yinghua) iz Kine i kultni američki filmski reditelj, pisac, umetnik i kolekcionar Džon Voters (John Waters).
Među nagrađenima na Bijenalu je i umetnik Dragoljub Raša Todosijević iz Srbije, koji je za izložbu “Svetllost i tama simbola” u Paviljonu Srbije dobio novoustanovljenu Unicreditovu Venecijansku nagradu, vrednu 150.000 evra.
U užem izboru za Unicreditovu nagradu bile su i izložbe u paviljonu Hrvatske, u kojem su predstavljeni pokojni Tomislav Gotovac i kolektiv BADco, te paviljoni Turske, Češke i Estonije.
Među zvezdama 54. Bijenala bila je i Marina Abramović, koja je u crnogorskom paviljonu predstavila model budućeg centra za savremenu umetnost na Cetinju (Marina Abramović Community Center Obod Cetinje). Izložba je obuhvatila i radove Ilije Šoškića i mlade umetnice Natalije Vujošević.
Bijenale je i ove godine, posebno u vreme vernisaža, kada je bilo i najviše stručne javnosti i umetnika, imalo oštru konkurenciju u nizu izložbi po palatama širom Venecije, a veliku pažnju javnosti iskoristili su i pojedini političari, ali i aktivisti različitih profila, kao i predstavnici svetskog džet seta i uticajni kolekcionari, poput francuskog milijardera Fransoa Pinoa (Francois Pinault), koji je priredio izložbu u Palati Grasi (Palazzo Grassi) i Romana Abramoviča (Abramovich) i njegove devojke Daše Žukove (Dasha Zhukova) iz Rusije, koji su izazvali čežnjive poglede mnogobrojnih turista gigantskom jahtom “Luna”, ali i iznervirali venecijanske vlasti.
Između ostalog, otvorena je izložba Pinčuk art centra i istoimene fondacije ukrajinskog milijardera i kolekcionara Viktora Pinčuka (Victor Pinchuk), priređena u Palati Papadopoli povodom 100.000 dolara vredne nagrade za umetnike do 35 godina (The Future Generation Art Prize), te izložba “Ascension” čuvenog Aniša Kapura (Anish Kapoor) u Crkvi sv. Đorđa na istoimenom ostrvcetu koja je prvi put ugostila savremenu umetnost.
Belgijski umetnik i pozorišni reditelj Jan Fabr (Fabre), koji je gostovao protekle jeseni i u Beogradu i Zagrebu, a učestvuje i na tekućem 52. Oktobarskom salonu u Beogradu, predstavio je nove skulptura od mermera, a u Muzeju Korer na San Marku priređena je retrospektiva američkog umetnika i filmskog reditelja Džulijana Šnabela (Julian Schnabel).
U Palazzo Fortuny uporedo sa Bijenalom otvorena je izložba “TRA Edge of Becoming” sa više od 300 radova umetnika među kojima su i Marina Abramović, Aniš Kapur, Mark Rotko (Rothko), Metju Barni (Matthew Barney)...
Van programa 54. Bijenala veliko interesovanje izazvala je i izložba “The World Belongs to You” Fondacije Fransoa Pinoa, čija je kustoskinja Karolin Buržoa (Caroline Bourgeois) odabrala 40 umetnika različitih generacija, praksi i porekla, istražujući njihov odnos prema istoriji, realnosti i sopstvenoj predstavi umetnosti.
Nedavni pad vlade italijanskog premijera Silvija Berluskonija, inače, doveo je i do odustajanja njegovog istomišljenika, biznismena Đulija Malgare (Giulio) od funkcije predsednika Bijenala u Veneciji, što su italijanski mediji proglasili pobedom kulture nad politikom.
Proglašavan u medijima Berluskonijevim klonom, 73-godišnji Malgara trebalo je 18. decembra da preuzme mesto predsednika Bijenala od Paola Barate, čiji je prvi mandat bio od 1998. do 2000. godine, a drugi od 2008.
Peticiju protiv dolaska Malgare potpisalo je oko 4.000 ljudi, među kojima su i umetnička direktorka Biče Kuriger, direktori galerije Tejt u Londonu (Nicholas Serota), MoMA u Njujorku (Glenn Lowry), centra Pompidu u Parizu (Alfred Pacquement)...
Fotografije sa 54. Bijenala nalaze se u Foto galeriji portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
