• Search form

11.02.2012 | 23:35

Evropa u anti-ACTA protestu

Desetine hiljada ljudi širom Evrope protestovalo je 11. februara protiv kontroverznog međunarodnog trgovinskog sporazuma ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) koji je usmeren protiv piraterije, ali bi, prema mišljenju mnogih, mogao da ugrozi slobodu govora na internetu.

Samo u zaleđenim nemačkim gradovima protestovalo je više od 25.000 ljudi, prema navodima lokalnih medija, a masovniji protesti održani su, uprkos hladnoći, i u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Francuskoj, Holandiji, Belgiji, Irskoj…

Evropa u anti-ACTA protestu

Desetine hiljada ljudi širom Evrope protestovalo je 11. februara protiv kontroverznog međunarodnog trgovinskog sporazuma ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) koji je usmeren protiv piraterije, ali bi, prema mišljenju mnogih, mogao da ugrozi slobodu govora na internetu.

Samo u zaleđenim nemačkim gradovima protestovalo je više od 25.000 ljudi, prema navodima lokalnih medija, a masovniji protesti održani su, uprkos hladnoći, i u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Francuskoj, Holandiji, Belgiji, Irskoj…

ACTA su potpisale 22 zemlje-članice Evropske unije, ali je potrebno da ga ratifikuje i Evropski parlament, a rasprava o tom sporazumu zakazna je za jun.

Nemačka je dva dana uoči globalnog protesta protiv ACTA, koji je mahom ipak održan u Evropi, odlučila da odloži potpisivanje tog sporazuma kako bi ga ponovo razmotrila.

Nemački stav, prema navodima predstavnika Open Rights Group u Londonu, predstavlja dokaz da su pregovori o ACTA vođeni tajno među birokratama EU.

Poljska, Češka i Slovačka su takođe odložile potpisivanje ACTA, i to pod pritiskom javnosti, uglavnom mlađih ljudi.

Anti-ACTA pokret podržao je i kolektiv Anonimni (Anonymous) koji je preuzeo odgovornost za obaranje sajtova pojedinih zvaničnika i institucija u zemljama EU i šire, uključujući i sajt poljskog premijera, ali i hrvatskog predsednika.

Lider Piratske partije Velike Britanije Loz Kaye, koji je učestvovao na protestu u Londonu, odbacio je da je povezivanje sa Anonimnima nešto što bi moglo naneti štetu celom protestu.

“Ono što vidimo je čitav talas ljudi koji izlaze na ulice širom Evrope”, rekao je Kaye za Bi-Bi-Si, dodajući da je pojedine aktiviste moguće nazvati ekstremnim, ali su se i Amnesty International, Lekari bez granica i druge organizacije takođe izjasnile protiv ACTA. “Čak je i ‘Ekonomist’, koji je prilično radikalan, opisao taj sporazum kao potencijalno drakonski”.

I u Berlinu, na -10 stepeni Celzijusa, protestovalo je oko 2.000 ljudi, a u Sofiji je bilo oko 4.000, uglavnom mladih. U Parizu je bilo oko hiljadu učesnika protesta, u Pragu oko 1.500… Protesti su održani i u Zagrebu, Splitu i Rijeci.

Mnogi su nosili banere protiv ACTA, kao i maske koje su simbol Anonimnih.

Protivljenje ACTA je posebno izraženo u istočnoevropskim zemljama, gde ga učesnici protest porede sa prismotrom u stilu “Velikog brata” i nadzorom koji je postojao za vreme komunizma.

(SEEcult.org)

Video
20.09.2017 | 23:42

VOĐENJE: Srba Travanov - Celuloid

Vođenje kroz izložbu Srbe Travanova “Celuloid”, održane u Galeriji Štab u Beogradu od 1. do 7. septembra 2017.