• Search form

03.03.2013 | 16:06

Duboki ožiljci odrastanja

Duboki ožiljci odrastanja

CRITICIZE THIS! „Grebanje, ili kako se ubila moja baka“, Tanja Šljivar, režija: Selma Spahić, Bosansko narodno pozorište Zenica/Bitef teatar-Hartefakt  (Beograd), premijera: 7. septembar 2012. (Zenica), 11. oktobar 2012. (Beograd)

Piše: Tamara Baračkov

U svojoj nagrađivanoj diplomskoj drami "Grebanje, ili kako se ubila moja baka" mlada autorka Tanja Šljivar problematizuje nasilje i agresiju kod dece, rušeći stereotip o dečjoj naivnosti, istražujući tako uzroke njihovog ponašanja u ratnim razaranjima i porodičnim problemima.

Tokom priprema za školsku priredbu posvećenu postavljanju rampe za učenika sa invaliditetom, Maja, primorana da se sa ocem, švercerom oružja, preseli u Nemačku, oprašta se od svojih drugova snimajući njihove poslednje zajedničke trenutke, dok još uvek pati zbog samoubistva bake. Nije slučajno što autorka radnju komada smešta u 2000. godinu, prelomno vreme kada tenzija zbog ratova i raspada države polako jenjava, narod optimistično očekuje oporavak i bolje životne prilike, ali posledice 90-ih se i te kako osećaju, a obrazovni sistem ima ključnu ulogu u plasiranju nacionalističkih uverenja i podgrevanju netrpeljivosti među mladima.

Junaci Šljivarove su pakosni i prkosni, zastrašujuće brutalni, ali izrazito ranjivi i nesrećni. Tanja Šljivar ne želi da samo konstatuje problem agresije kod mladih danas, oni su kao takvi, izraz života u Bosni - deca su jasna slika društvenih prilika u državi koja pokušava da se oporavi od dugogodišnje izolacije i siromaštva. Važan motiv ovog dramskog teksta je bol - ispitivanje granica izdržljivosti, sposobnost pojedinca da svesno bol nanese ne samo drugima već i sebi samom. Za njih je to jedino osećanje koje prepoznaju, dokaz života i način međusobnog razumevanja i identifikacije.

Moglo bi se reći da rediteljka Selma Spahić, nakon "Hipermnezije", "Grebanjem" nastavlja istraživanje problematičnih porodičnih odnosa i pitanje odrastanja na prostoru bivše SFRJ, uz jasan društveno-politički kontekst koji nije u prvom planu, ali je svakako prisutan i primetan.

Odluka rediteljke da radnju predstave smesti u prostor fiskulturne sale može se tumačiti na nekoliko načina - pre svega, za mnoge osnovce upravo je sala za fizičko bila mesto održavanja većine priredbi i proslava, dok u sredini u kakavoj žive junaci "Grebanja" ona svojom pojavom, dotrajalim ubuđalim zidovima, podseća na ratno vreme kada je u ovakvim salama bila smeštena vojska, pravljeni logori, ne bi li kasnije, postale skloništa za izbeglice. Naravno, sama sala kao centralno mesto rekreacije, negovanja i razvoja zdravlja deteta, ironično, asocira baš na fizički bol - padanje, udarce i povrede. Tokom predstave, na zidu se, u nekoliko navrata projektuje Majin video, sa kadrovima dečje igre i zabave inspirisane ratnim prizorima - od trijumfalnog mahanja oružjem Majinog tate, do nemilosrdnog udaranja i mučenja invalida Koste.

Spahićeva u svojoj režiji uspeva da postigne fine nijanse u postavljanju plastičnih likova Šljivarove. Oni jesu duboko uznemirujući zbog svoje bezobzirnosti i okrutnosti, pa opet gledalac prema svakom od njih oseća simpatiju, saoseća se sa njihovim načinom života, postaju mu dragi, jer koliko god se trudili da sakriju svoju osetljivost i fragilnost, njihova ranjivost i nesreća izlaze na površinu.

Glumci postižu adekvatan balans između poetičnih monologa i strašnih realističnih školskih odnosa. Lana Delić Maju igra kao dosta snažnu i agresivnu devojčicu, na samom početku neuspevajući da uspostavi ravnotežu između te stamenosti i unutrašnje osetljivosti, istinske patnje usled tragičnog gubitka bake i očeve odluke da napuste Bosnu. Ti prelazi glavne glumice u prvim scenama nisu bili na pravi način razvijani, već dosta nagli i preterani. Glumica je, što povišenim tonom, što izraženim grimasama, gotovo „gazeći“, potiskivala slojevitost i suptilnost koju njen lik nosi. Ipak, vrlo brzo Delićeva je uspela da nađe pravu meru i zaista, bez naglih i preteranih sredstava, predstavi kompleksan i zahtevan lik deteta naviklog da živi okruženo heklerima i ručnim bombama.

U ovoj praizvedbi "Grebanja" primetna je intervencija na liku Učitelja koji je u režiji Selme Spahić - žena. Učiteljica Fahete Salihbegović-Avdagić postavljena je kao naizgled topla i srdačna, ali licemerna i nezainteresovana samodopadljiva žena, pravi predstavnik „sveta odraslih“ koji ne mari ni za kakve dečje probleme i konflikte, već se trudi da plasira konstruisanu sliku sloge i ljubavi u razredu, duboko i ozbiljno oštećenoj zajednici.

Opasnost kod postavljanja na scenu likova sa invaliditetom nalazi se u činjenici da oni vrlo lako mogu skliznuti u sterotip i jednodimenzionalnost, te tako biti samo u funkciji izazivanja sažaljenja kod publike. Međutim, u predstavi "Grebanje" Nusmir Muharemović Kostu, dečka u kolicima, igra kao dete koje želi da se, uprkos šikaniranju i brutalnom ophođenju ostalih đaka, uklopi i bude prihvaćen, spreman da se i sam povređuje ne bi li tako osetio da je deo grupe. U prostoru sale za fizičko, ispunjenom odskočni daskama, gredama i razbojima, čak je i vizuelno naznačeno da za nekog „drugačijeg“ nema mesta.

Spahićeva fino gradira sukob među decom, koji će u punoj snazi eksalirati pred sam početak priredbe, kulminacijom brutalnog iživljavanja nad Kostom, tenzičnim pucanjem balona, uz citiranje omiljenih roditeljskih fraza o uništavanju organa („poješćeš mi džigericu“), sve do trijumfalnog „vešanja“ kolica, daleko od domašaja dečaka.

Bez zalaženja u političku pozadinu rata i ideološke sukobe, bez nepotrebnih i toliko puta pocrtavanih teza o pitanju žrtava i počinioca, "Grebanje" kroz priču o odrastanju, odlascima i ličnim gubitcima, uspešno istražuje zastrašujuće odnose dece, nalazeći uzroke u nesređenim porodičnim odnosima i intimnim traumama.

*Tekst je nastao u sklopu projekta Criticize This! koji organizuju Kulturtreger i Kurziv iz Hrvatske, SEEcult.org i Beton iz Srbije, te Plima iz Crne Gore. Projekat se realizuje u sklopu programa "Kultura 2007-2013" Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost organizatora projekta Criticize This! i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledišta Evropske unije.

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    21.09.2018 | 16:00

    Laufer galerija, Svetozara Radića 4, Beograd

    BOOGIE: SOMETHING ELSE - izložba (20.9.-15.12.2018.)

    https://lauferart.com

    28.09.2018 | 10:00

    Galerija umjetnina, kralja Tomislava 15, Split

    VJEKOSLAV NAKIĆ: FILMOVI (27.9.-2.12.2018.) (30 min)
     

    SLOBODA (1966.)

    TETRAEDAR (1967.)

    L'ABANDON (1967.)

    POSLIJE POTOPA (1967.)

    kustosica: Sunčica Fradelić
    organizacija: Galerija umjetnina i Kino klub Split

    https://www.galum.hr

    28.09.2018 | 12:00

    Hestia Art Residency & Exhibitions Bureau, Toplicin venac 14/9/IV, Beograd

    Umetnički par diSTRUKTURA: Milica Milićević (1979) i Milan Bosnić (1969): WE from in betWEen - izložba (27.9.-9.12.2018.)

    http://distruktura.com

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    05.10.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NEVENKA ARBANAS - RETROSPEKTIVA (4.10.-18.11.2018.)

    http://gkd.hr

Video
04.11.2018 | 09:26

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 5/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

5/5 Kritičarka na delu: Vida Knežević, istoričarka umetnosti