• Search form

03.03.2013 | 16:06

Duboki ožiljci odrastanja

Duboki ožiljci odrastanja

CRITICIZE THIS! „Grebanje, ili kako se ubila moja baka“, Tanja Šljivar, režija: Selma Spahić, Bosansko narodno pozorište Zenica/Bitef teatar-Hartefakt  (Beograd), premijera: 7. septembar 2012. (Zenica), 11. oktobar 2012. (Beograd)

Piše: Tamara Baračkov

U svojoj nagrađivanoj diplomskoj drami "Grebanje, ili kako se ubila moja baka" mlada autorka Tanja Šljivar problematizuje nasilje i agresiju kod dece, rušeći stereotip o dečjoj naivnosti, istražujući tako uzroke njihovog ponašanja u ratnim razaranjima i porodičnim problemima.

Tokom priprema za školsku priredbu posvećenu postavljanju rampe za učenika sa invaliditetom, Maja, primorana da se sa ocem, švercerom oružja, preseli u Nemačku, oprašta se od svojih drugova snimajući njihove poslednje zajedničke trenutke, dok još uvek pati zbog samoubistva bake. Nije slučajno što autorka radnju komada smešta u 2000. godinu, prelomno vreme kada tenzija zbog ratova i raspada države polako jenjava, narod optimistično očekuje oporavak i bolje životne prilike, ali posledice 90-ih se i te kako osećaju, a obrazovni sistem ima ključnu ulogu u plasiranju nacionalističkih uverenja i podgrevanju netrpeljivosti među mladima.

Junaci Šljivarove su pakosni i prkosni, zastrašujuće brutalni, ali izrazito ranjivi i nesrećni. Tanja Šljivar ne želi da samo konstatuje problem agresije kod mladih danas, oni su kao takvi, izraz života u Bosni - deca su jasna slika društvenih prilika u državi koja pokušava da se oporavi od dugogodišnje izolacije i siromaštva. Važan motiv ovog dramskog teksta je bol - ispitivanje granica izdržljivosti, sposobnost pojedinca da svesno bol nanese ne samo drugima već i sebi samom. Za njih je to jedino osećanje koje prepoznaju, dokaz života i način međusobnog razumevanja i identifikacije.

Moglo bi se reći da rediteljka Selma Spahić, nakon "Hipermnezije", "Grebanjem" nastavlja istraživanje problematičnih porodičnih odnosa i pitanje odrastanja na prostoru bivše SFRJ, uz jasan društveno-politički kontekst koji nije u prvom planu, ali je svakako prisutan i primetan.

Odluka rediteljke da radnju predstave smesti u prostor fiskulturne sale može se tumačiti na nekoliko načina - pre svega, za mnoge osnovce upravo je sala za fizičko bila mesto održavanja većine priredbi i proslava, dok u sredini u kakavoj žive junaci "Grebanja" ona svojom pojavom, dotrajalim ubuđalim zidovima, podseća na ratno vreme kada je u ovakvim salama bila smeštena vojska, pravljeni logori, ne bi li kasnije, postale skloništa za izbeglice. Naravno, sama sala kao centralno mesto rekreacije, negovanja i razvoja zdravlja deteta, ironično, asocira baš na fizički bol - padanje, udarce i povrede. Tokom predstave, na zidu se, u nekoliko navrata projektuje Majin video, sa kadrovima dečje igre i zabave inspirisane ratnim prizorima - od trijumfalnog mahanja oružjem Majinog tate, do nemilosrdnog udaranja i mučenja invalida Koste.

Spahićeva u svojoj režiji uspeva da postigne fine nijanse u postavljanju plastičnih likova Šljivarove. Oni jesu duboko uznemirujući zbog svoje bezobzirnosti i okrutnosti, pa opet gledalac prema svakom od njih oseća simpatiju, saoseća se sa njihovim načinom života, postaju mu dragi, jer koliko god se trudili da sakriju svoju osetljivost i fragilnost, njihova ranjivost i nesreća izlaze na površinu.

Glumci postižu adekvatan balans između poetičnih monologa i strašnih realističnih školskih odnosa. Lana Delić Maju igra kao dosta snažnu i agresivnu devojčicu, na samom početku neuspevajući da uspostavi ravnotežu između te stamenosti i unutrašnje osetljivosti, istinske patnje usled tragičnog gubitka bake i očeve odluke da napuste Bosnu. Ti prelazi glavne glumice u prvim scenama nisu bili na pravi način razvijani, već dosta nagli i preterani. Glumica je, što povišenim tonom, što izraženim grimasama, gotovo „gazeći“, potiskivala slojevitost i suptilnost koju njen lik nosi. Ipak, vrlo brzo Delićeva je uspela da nađe pravu meru i zaista, bez naglih i preteranih sredstava, predstavi kompleksan i zahtevan lik deteta naviklog da živi okruženo heklerima i ručnim bombama.

U ovoj praizvedbi "Grebanja" primetna je intervencija na liku Učitelja koji je u režiji Selme Spahić - žena. Učiteljica Fahete Salihbegović-Avdagić postavljena je kao naizgled topla i srdačna, ali licemerna i nezainteresovana samodopadljiva žena, pravi predstavnik „sveta odraslih“ koji ne mari ni za kakve dečje probleme i konflikte, već se trudi da plasira konstruisanu sliku sloge i ljubavi u razredu, duboko i ozbiljno oštećenoj zajednici.

Opasnost kod postavljanja na scenu likova sa invaliditetom nalazi se u činjenici da oni vrlo lako mogu skliznuti u sterotip i jednodimenzionalnost, te tako biti samo u funkciji izazivanja sažaljenja kod publike. Međutim, u predstavi "Grebanje" Nusmir Muharemović Kostu, dečka u kolicima, igra kao dete koje želi da se, uprkos šikaniranju i brutalnom ophođenju ostalih đaka, uklopi i bude prihvaćen, spreman da se i sam povređuje ne bi li tako osetio da je deo grupe. U prostoru sale za fizičko, ispunjenom odskočni daskama, gredama i razbojima, čak je i vizuelno naznačeno da za nekog „drugačijeg“ nema mesta.

Spahićeva fino gradira sukob među decom, koji će u punoj snazi eksalirati pred sam početak priredbe, kulminacijom brutalnog iživljavanja nad Kostom, tenzičnim pucanjem balona, uz citiranje omiljenih roditeljskih fraza o uništavanju organa („poješćeš mi džigericu“), sve do trijumfalnog „vešanja“ kolica, daleko od domašaja dečaka.

Bez zalaženja u političku pozadinu rata i ideološke sukobe, bez nepotrebnih i toliko puta pocrtavanih teza o pitanju žrtava i počinioca, "Grebanje" kroz priču o odrastanju, odlascima i ličnim gubitcima, uspešno istražuje zastrašujuće odnose dece, nalazeći uzroke u nesređenim porodičnim odnosima i intimnim traumama.

*Tekst je nastao u sklopu projekta Criticize This! koji organizuju Kulturtreger i Kurziv iz Hrvatske, SEEcult.org i Beton iz Srbije, te Plima iz Crne Gore. Projekat se realizuje u sklopu programa "Kultura 2007-2013" Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost organizatora projekta Criticize This! i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledišta Evropske unije.

  • 19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.2018.-8.2.2019.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

    19.10.2018 | 10:00

    Muzej afričke umetnosti, Andre Nikolića 14, Beograd

    MASINISA SELMANI (Francuska): PODELJENI SVETOVI - izložba (18.10.2018.-24.2.2019.)

    http://www.institutfrancais.rs/podeljeni-svetovi-masinise-selmanija

    19.10.2018 | 10:00

    UGM trgovina, Strossmayerjeva 6, Maribor

    TONI SOPRANO: ʹOUT TA KĒ - prodajna razstava (18.10.2018.-17.2.2019.)

    http://www.ugm.si

    07.11.2018 | 11:00

    Muzej primenjene umetnosti, Vuka Karadžića 18, Beograd

    Dan muzeja primenjene umetnosti Beograd

    KLASIČNO I SIMBOLIČNO - PRSTENJE I MINĐUŠE OD ANTIKE DO SREDNJEG VEKA IZ KOLEKCIJE MUZEJA PRIMENJENE UMETNOSTI - izložba (6.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe i kataloga: Mila Gajić, viši kustos MPU

    konzervacija: Milan Andrić

    grafičko oblikovanje: Dušan Tkačenko

    arhitekta postavke: Miroslava Petrović Balubdžić

    muzika za izložbu: Vasil Hadžimanov

    http://mpu.rs

    08.11.2018 | 11:00

    Dom Jevrema Grujića, Svetogorska 17, Beograd

    ČAROBNA MILENA - izložba Milene Pavlović Barili (7.11.2019.-31.3.2019.)

    http://www.iicbelgrado.esteri.it

    09.11.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NIKOLA REISER: SENZIBILNI POETA SLIKARSTVA - retrospektivna izložba (8.11.2018.-3.2.2019.)

    kustosica izložbe: Danijela Marković

    autori tekstova: Akademik Tonko Maroević, Iva Körbler, Danijela Marković

    http://gkd.hr

    10.11.2018 | 10:00

    SANU, Beograd

    MARKO ČELEBONOVIĆ (1902-1986) - izložba (9.11.2018.-30.1.2019.)

    https://www.sanu.ac.rs

    10.11.2018 | 10:00

    Gradski muzej Subotica, Trg sinagoge 3, Subotica

    ROĐENJE HUMANOIDNE ROBOTIKE: 50 GODINA CENTRA ZA ROBOTIKU INSTITUTA „MIHAJLO PUPIN“ - izložba posvećena najstarijoj laboratoriji za robotiku u Jugoistočnoj Evropi (9.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe: Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Gradski muzej Subotica i Muzej nauke i tehnike - Beograd

    http://www.gradskimuzej.subotica.rs

    http://www.muzejnt.rs

Video
25.12.2018 | 18:27

VOĐENJE: Ilija Šoškić - Akcione forme

Vođenje kroz izložbu Ilije ŠoškićaAkcione forme” koja je održana istovremeno u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom