Dubioza kolektiv, bend iz Bosne i Hercegovine poznat po uspešnoj mešavini regea, daba, hip-hopa i roka, kao i angažovanim tekstovima, objavio je novi album simboličnog naziva “5 do 12”, koji je dostupan za besplatno preuzimanje sa interneta, a uskoro će biti izdat i u CD formatu. Članovi DK, koji su trenutno na koncertima na severu Evrope, govore tim povodom u intervjuu za SEEcult.org i o reakcijama publike na Balkanu i Zapadu na njihove poruke, razlozima pevanja na maternjem i engleskom jeziku i drugim taktikama kojima pokušavaju da podstaknu ljude na razmišljanje i afirmisanje “konzumiranja slobode”.

Armin Bušatlić, Brano Jakubović, Vedran Mujagić u Beogradu, foto K.M. (SEEcult.org)

Dubiozu su 2003. osnovali bivši članovi sastava Gluho doba Against Def Age (Zenica): Adis Zvekić, Almir Hasanbegović i Ornamenata (Sarajevo): Brano Jakubović i Vedran Mujagić, a kasnije su se pridružili gitarista Armin Bušatlić, bubnjar Senad Šuta i perkusionista Orhan Oha Maslo i sound inženjer Dragan Jakubović.
 
Debi album, "Dubioza kolektiv", objavili su 2004. godine, kada i EP “Open Wide”, a usledili su “Dubnamite” (2006) i “Firma Ilegal” (2008), prvi koji su izdali na bosanskom jeziku. Novi album "5 do 12", koji sadrži devet pesama, među kojima su i “Um klade valja”, “Recesija”, “Domaćica” i “Niko nije kriv”, sniman je u Sarajevu pod producentskom palicom Brane Jakubovića, a osim besplatno na sajtu benda Dubioza.org, uskoro će se pojaviti i kao CD za kolekcionare i fanove.

Dubioza kolektiv nastupa 24. aprila u Odenseu u Danskoj, a krajem meseca sviraće i u Geterborgu, a potom u Oslu, nakon čega će tokom leta održati niz koncerata po regionu, Poljskoj i Belgiji.

Intervju za SEEcult.org dali su prilikom proputovanja kroz Beograd ovih dana, najavljujući solo turneju po bivšoj Jugoslaviji za jesen.

- Koji je kontekst vašeg imena Dubioza i da li se može povezati sa stanjem u regionu danas, u smislu tranzicije i finansijske krize?

DK: U ..., koje pitanje... odma' u glavu... Još u samom našem sabiranju, nas svih članova Dubioza, skontali smo, u stvari, da tu ima pravog smisla, s obzirom da se, hajdemo reći, taj momenat, dab muzika, provlači kroz sva četiri albuma Dubioze. Drugo, sama reč ‘dubioza’ u slengu ima jako, kod nas bar, konfuzan momenat, teško je objasniti. U jednu ruku može se objasniti kao nešto što je sumnjičavo, nedorečeno, konfuzno, nešto u tom smislu uglavnom. Znači, to su uglavnom neka tri smisla ‘dubioze’.  A što se tiče zemalja u okruženju, najbolji primer za to su naši koncerti, reakcija tih ljudi na našu muziku, na naše tekstove, moze se videti da im se slične stvari dešavaju ili su im se već desile, pravo dobro primaju tu poruku i razumljivo je, bez obzira što govorimo na našem jeziku, a kombinujemo i sa engleskim, nekako ta poruka vrlo lako dolazi do tih ljudi, nekako vidiš da  je pravo bolja njihova reakcija nego u zemljama koje su na Zapadu recimo, ili negde dalje, tako da, naravno, da je priča slična ili ista, jako se dobro razumemo.
 
- Do poslednja dva albuma (Firma ilegal i 5 do 12), izdavali ste albume na engleskom. Čemu prebacivanje na bosanski?
 
DK: Pa nekako, skontali smo prva dva albuma na engleskom - prvi se zove “Dubioza kolektiv”, drugi je “Dubnamite”. Treći, “Firma ilegal”, koji je izašao 2008. godine u martu, odlučili smo se da bude na bosanskom jeziku, jer nam se već vremenom nakupilo nekih ideja u glavi i po knjižicama, po mobitelima, dosta dobrih stihova za koje smo smatrali da ih moramo nekako preneti tim ljudima i došao je momenat u tom periodu, nekako direktniji, konkretnije da popričamo s ljudima u Bosni i Hercegovini i u regiji. Jednostavno bilo je neizbežno da izađe taj album na bosanskom jeziku i evo već i zadnji album “5 do 12”, i on je naravno na bosanskom, jer jednostavno - takve nam se stvari dešavaju da je potrebno reći mnogo da bi mi nešto sad kao na engleskom karikirali. Treba stvar reći direktno.
 
Stvorila se potreba tržišnog karaktera, jer se nekako publika praktično prirodno razdvojila da deluje na jedan način u regionu, a druga vrsta tržišta je zapadna Evropa, tako da smo odlučili, u stvari, da primenimo neku taktiku kojom možemo puno direktnije da kažemo o stvarima koje nas ovde direktno tište. Na našem maternjem jeziku  puno je bolje razgovarati o tome. U Evropi je slična priča, naša sama, ali na drugi način pristupamo ljudima, više pokušavamo da ih podstaknemo muzikom, a onda da ih uvučemo u tu priču. A u principu,  što nam je najvažnija stvar, sam koncert je kombinovan, kad sviramo bilo gde kombinujemo engleski i maternji jezik. Zato što je, pogotovo ljudima vani, zanimljivo čuti kako te varijante zvuče, iako su tekstovi na bosanskom... Tako da kada na engleskom čuju, znaju o čemu se radi, a onda vole čuti  i drugi jezik, jer im je dosta engleskog i svega toga, malo im je to dosadilo. Da ne kažu posle kao ˝što se vi pravite Englezi...˝
 
U Francuskoj kad smo svirali, a i u mnogim zemljama, ljudi su hteli to nešto da čuju na našem jeziku, tako da je to došlo samo po sebi.  Možda je još bitno da kažemo da nismo odustali od rada i daljeg izdavanja na engleskom jeziku, upravo radimo na albumu koji će biti potpuno na engleskom.
 
- U nekim pesmama kombinujete i etno elemente. Radi komercijalizacije ili?
 
DK: Isključivo radi komercijalizacije (smeju se)… Samo ćemo se nasmejati… Svi, pogotovo u zapadnoj Evropi, odmah kad kažeš Balkan - čuju trube. Pa mi smo se odlučili da nekako pokušamo bosanski tradicionalni zvuk, tj. sevdah, da ubacimo i da to nekako učinimo zanimljivijim, jer dosta je bendova koji sviraju rege, hip-hop, pa više ljudima to nije toliko interesantno... Moraš nositi nešto svoje autentično sa sobom, ljudi žele to tvoje nešto s tih prostora. Kad izađeš na binu, recimo u Mastrihtu u Holandiji, važno je da ljudi znaju - kad čuju zvuk - da znaju otprilike odakle dolazimo. To je jako važno.  Zato što mi, u suštini, nosimo deo tog identiteta u sebi, svako od nas. Bez obzira što smo mi neka rokenrol generacija kojoj je blizak jednako Džimi Hendriks i Himzo Polovina.
 
- Koji su muzičari uticali na vas?
 
DK: Puno je toga, možda bi bilo nezahvalno, jer možda ću se posle setiti nekoga... U suštini, ljudi u bendu nisu generacijski istih godina, ima tu nekih desetak godina raspona i svako je doneo svačega i zato je to takav bućkuriš. Ima i stvari koje slušaju samo neki članovi benda, a neki ne. Ali vozač kombija koji je, by the way, tonac, ima golem uticaj (smeju se).
 
- Koja je poruka pesme “Marijuana”?
 
DK: Više je nego očigledno da puno ljudi konzumira marihuanu, recimo ono što se dešava u okruženju i šire, recimo novi zakon u Češkoj koji su doneli  o potpunoj toleranciji i Portugalu, a Holandiju i da ne spominjemo...
 
To je jedan segment  društva, segment života koji lagano mora doći na red za rešavanje ne samo u BiH, nego i u Srbiji i Hrvatskoj. Kod nas su totalno rigorozni zakoni po tom pitanju. Smešno je da su zatvori prepuni ljudima kojima nađu paket marihuane, a ovamo se trguje sa šleperima svega i svačega, tako da ta neka kvota koju policija mora da ima, da ispuni svoj zadatak hapseći samo ljude koji puše... sve je to smešno. Ali mislim da lagano realno mora i to doći na red, da se reši. Jer puno ljudi zna dosta o tome, ali ćuti.
 
S druge strane, uvek tu dolazi onaj problem da se ljudi, ljudi kojima je to zanimljivo i koji to konzumiraju, stalno bore za to. Nas stalno zovu da sviramo na koncertima koji podržavaju legalizaciju I toleranciju. Ako ljudi budu čekali da se to samo desi, bojim se da će ostat' čekajuć'. Ta pesma o marihuani je manje o veličanju i konzumiranju te droge, a više o veličanju konzumiranja slobode. Mnoge političke stranke su jako oslonjene na verske zajednice u BiH i Srbiji i oni zajedno odrađuju taj deo kriminalizacije konzumiranja bilo kakvih sloboda. Na novom albumu imamo anegdotu o čoveku koji se kandidovao za načelnika opštine Visoko i prvi progovorio o legalizaciji na jedan ozbiljan način, pa smo mi to ubacili u pesmi “Domaćica”.
 
- Odlučili ste se da besplatno omogućite preuzimanje novog albuma “5 do 12” na internetu. Da li je to linija manjeg otpora ili pokušaj da se proširi auditorijum?
 
DK: Nije sigurno linija manjeg otpora, jer mi nikada nismo imali problema sa izdavačima, prodajom CD-a… To smo uradili jer je internet novi medij i mi želimo da reagujemo odmah sada, jer po mojoj proceni, nosači zvuka za 5 godina neće ni postojati. Album je izašao na internetu 12. aprila i već sutra ujutro smo imali reakcije iz celog sveta. Mi stvarno imamo ogromnu facebook i myspace fan bazu i imaš odmah reakciju od ljudi koji su to daunlodovali. Između nema nikakvih izdavača, bukera, menadžera. To je moć i lepota interneta kao novog medija, mi želimo odmah da ga koristimo, a ne da čekamo godine da prođu da bi onda tek pošli na taj put. Da naglasim da je naš izdavač Menart odlučio da ipak ide i u tradicionalno printanje albuma koji će biti multimedijalni CD, obogaćeno izdanje ovoga što mi dajemo besplatno na internetu. DVD sa živom izvedbom svih pesama iz našeg studija i remix pesama koje su radili bendovi iz regiona. To će biti dostupno sredinom maja (12. maja).
 
- Prolazite sada kroz Beograd, a ne svirate?
 
DK: Ne preskačemo Beograd, tek je krenula promocija albuma, ovo je sve unapred bukirano. Zimus je celo leto već bilo izbukirano, ali planiramo na jesen solo turneju po bivšoj Jugoslaviji.
 
Katarina Marjanović

*Autor fotografije na vrhu: Irfan Redžović