Društvena uloga umetnosti
Svetski dan pozorišta, 27. mart, biće obeležen na pozornicama širom sveta uz poruku svestranog južnoafričkog dramskog pisca i reditelja Breta Bejlija (Brett Bailey), koji je ukazao na brojne nejednakosti u današnjem svetu i potrebu aktivne uloge umetnosti u društvu.
“U ovom svetu nejednakih moći, gde najrazličitiji hegemonijski slojevi pokušavaju da nas ubede da su jedan narod, rasa, rod, seksualno opredeljenje, religija, ideologija, kulturni okvir superiorniji od drugih, da li je zaista održiva ideja da umetnosti treba da budu odvojene od društvenih agendi?
Da li mi, umetnici iz arena i sa scena, treba da se prilagođavamo prečišćenim zahtevima tržišta, ili pak treba da iskoristimo moć koju imamo: da utremo put u srcima i pamćenju društva, da okupljamo ljude oko sebe, inspirišemo, opčinjavamo i informišemo, i da stvaramo jedan svet nade i saradnje otvorenog srca?”, upitao je Bejli, umetnički direktor teatra Third World Bunfight, poznat po dramama koje istražuju dinamike postkolonijalnog sveta.
Bejli je istakao da pozorišni umetnici stvaraju pod krošnjama u zaseocima, na moderno opremljenim scenama svetskih metropola, u školskim dvoranama, na poljima, u hramovima, u straćarama, na trgovima, u društvenim centrima i gradskim podzemljima… Sjedinjuju se putem prolaznih pozorišnih svetova koje stvaraju da bi izrazili svu složenost, raznolikost, ranjivost, kako u živom telu, tako i u dahu, u glasu.
“Okupljamo se da plačemo i da se sećamo; da se smejemo i promatramo; da učimo, afirmišemo, zamišljamo. Da se divimo dostignućima tehnologije i ovaploćujemo bogove. Da nas ostave bez daha naše mogućnosti poimanja lepote, saosećanja i monstruoznosti. Da osetimo energiju i moć. Da slavimo bogatstvo naših kulturnih razlika i premostimo granice koje nas razdvajaju.
Gde god postoji ljudsko društvo, tu je i neukrotivi Duh predstave. Ponikao iz zajednice, on nosi maske i kostime naših različitih tradicija. Upreže naše jezike, ritmove i pokrete i otvara novi prostor među nama. A mi, umetnici koji radimo sa ovim drevnim duhom, mi osećamo izazov da ga urežemo u naša srca, ideje, naša tela kako bismo otkrili stvarnost u svoj njenoj svetovnosti i blistavoj misteriji”, poručio je Bejli, čije su predstave igrane širom Evrope, Australije i Afrike.
Bejli je dobitnik više nagrada, uključujući Zlatnu medalju za dizajn 2007. na Praškom kvadrijenalu, na kojem je 2011. predsedavao i žirijem.
Bejli je režirao ceremoniju otvaranja Svetskog samita umetnosti i kulture 2009. u Johanesburgu, kao i Međunarodnog festivala u Harareu od 2006. do 2009. Od 2008. do 2011. bio je kustos južnoafričkog festivala “Infecting the City” u Kejptaunu.
Svetski dan pozorišta, 27. mart, ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI), koji deluje pri UNESKO.
Na taj dan pozorišta širom sveta organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda, a prevodi se na više desetina jezika.
Prvu poruku za Svetski dan pozorišta uputio je Žan Kokto (Jean Cocteau) 1962.
Prošle godine tradicionalnu poruku uputio je italijanski dramski pisac Dario Fo, koji se osvrnuo na problem finansijske krize koja je oduzela glumcima i prostor za igru i publiku. Američi glumac, producent, dramski pisac i reditelj Džon Malkovič (John Malkovich) prethodno je 2012. pozvao na promišljanje pitanja šta danas znači biti čovek i kako živimo.
(SEEcult.org)
