De Palma u Muzeju Kinoteke

Jugoslovenska kinoteka posvećuje krajem godine ciklus “Fokus” američkom reditelju i scenaristi Brajanu de Palmi koji je tokom karijere koja traje više od 40 godina snimio tridesetak dugometražnih i nekoliko kratkih i dokumentarnih filmova. U Muzeju Jugoslovenske kinoteke od 23. do 28. decembra moguće je pogledati 12 filmova De Palme, najpoznatijeg po ostvarenjima “Keri”, “Lice sa ožiljkom”, “Obučena da ubije”, “Nemoguća misija”, “Karlitov put”…

De Palmin ciklus u Sali “Dinko Tucaković” počeo je  filmovima “Opsesija” (1976) sa Klifom Robertsonom (Cliff) i Džonom Litgoom (John Litgow) i kultnim horor filmom “Keri” (1976) sa Sisi Spejsek (Sissy Spacek) i Pajper Lori (Piper Laurie) u glavnim ulogama.

Posetioci mogu pogledati narednih dana i “Furiju” (1978) sa Kirkom Daglasom (Douglas) i Džonom Kasavetesom (John Cassavetes), kao i filmove “Obučena da ubije” (1980) sa Endži Dikinson (Angie Dickinson) i Majklom Kejnom (Michael Caine), “Pucanj nije brisan” (1981) sa Džonom Travoltom (John) i Nensi Alen (Nancy Allen), te jedan od De Palminih najpoznatijih filmova “Lice sa ožiljkom” (1983) u kojem igraju Al Paćino (Pacino) i Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer).

Na programu su i “Nesalomivi” (1987) sa Kevinom Kostnerom (Costner) i Šonom Konerijem (Sean Connery), “Dublerka” (1984) sa Melani Grifit i Krejgom Vesonom (Craig Wasson), “Nemoguća misija” (1996) sa Tomom Kruzom (Cruise) i Džonom Vojtom (John Voight) i “Vatromet taštine” (1989) u kojem igraju Tom Henks i Brus Vilis (Bruce Willis).

Ciklus zatvaraju filmovi “Fatalna žena” (2002) sa Antoniom Banderasom i Rebekom Romejn Stamos (Rebecca Romijn Stamos) i “Karlitov put” (1993) s Paćinom i Šonom Penom (Sean Penn).

Keri

De Palma će za mnoge filmofile ostati upamćen ili po svojim komercijalnim i mahom gangsterskim delima, poput “Lica s ožilјkom”, “Karlitov put” i “Nedodirlјivi”, ili pak po psihološkim trilerima poput “Sestara”, “Dublerke”, “Pucanj nije brisan” ili “Rađanje Kaina”. U najgorem slučaju, kako navodi Milan Krunić u najavi Kinoteke, ostaće zapamćen po citatima svojih profesora, poput teme kojom se bavio Antonioni u filmu “Pucanj nije brisan”, po sceni okršaja na železničkoj stanici u “Nedodirlјivima” koja je posuđena iz “Oklopnjače Potemkin” Sergeja Ejzenštajna, ili pak po omažu Hičkoku kroz “Dublerku”.

Česte borbe sa cenzorima, bioskopima, studijima i producentima, oduvek su skretale pažnju javnosti ka De Palmi, ali sa finansijskim i kritičkim neuspesima njegovih poslednjih filmova čini se da je njegova zvezda počela da bledi.

     Brajan de Palma, Mostra 2007.

Rođen 11. septembra 1940. godine u italijanskoj porodici u Nјuarku kod Nјu Džerzija, kao sin ortopedskog hirurga, De Palma se kao dete dosta selio, te pohađao protestantske i kvejkerske škole u Filadelfiji, Pensilvaniji i Nјu Hempširu. Zahvaljujući kompjuteru koji je napravio u srednjoj školi i zakoji je dobio nagradu na lokalnom sajmu tehnike, osvojio je i stipendiju na Univerzitetu Kolumbija, na katedri za fiziku. Međutim, nije ga držalo mesto, te je počeo da pohađa i druge katedre. Na univerzitetu se prvi put sreo sa procesom pravlјenja filmova, a zaintrigiran delima poput “Građanina Kejna” (1941) i “Vrtoglavice” (1958), napustio je studije fizike i upisao dramaturgiju na novootvorenom Koledžu Sara Lorens. Bio je prvi muškarac u toj ženskoj školi.

Tu se susreo sa mnogim velikim imenima koja su oblikovala njegov filmski stil u budućnosti. Neki od gostujućih predavača bili su: Vilford Lič, braća Majsles, Mikelanđelo Antonioni, Žan Lik Godar, Endi Vorhol i Alfred Hičkok.

De Palma je u početku snimao kratke eksperimentalne, crno-bele filmove, poput “Premošćavanje razdora” (1965) i “Pokaži mi jak grad, a ja ću ti pokazati jaku banku” (1966).

Nјegov prvi dugometražni film je krimi komedija o reditelјu koga proganja psihopata dok snima niskobudžetni porno film kako bi platio račune i razveo se od žene. “Ubistvo à la Mod” snimlјen je 1967. godine, a pušten u bioskop 1968. Iste godine De Palma upoznaje mladog metod glumca iz Nјujorka Roberta de Nira, sa kojim je snimio nekoliko komedija: “Čestitke” (1968), “Svadba” (1969) i “Ćao, mama!” (1970), a ponovo su sarađivali tek nakon 17 godina - u “Nedodirlјivima” (1987).

     Nedodirlјivi

Zanimlјivo je da je De Palmin film “Čestitke” (1968) bio prvi koji je dobio oznaku X (gledalac mora da ima preko 18 godina da bi video delo). Takođe, bio je prvi film koji se eksplicitno bavi problemom regrutacije za rat u Vijetnamu, a na Berlinalu je osvojio Zlatnog medveda.

“Svadba” je delimično snimlјena 1963. godine, ali je produkcijska kuća bankrotirala, te je film završen šest godina kasnije. Da bi sakupio novac, De Palma je snimao razne kratke filmove i dokumentarce za NAACP (Nacionalna agencija za napredak obojenih lјudi) i Ministarstvo finansija, a u to vreme snimio je i dva značajna dokumentarca “Reakcija oka” (1966) i “Dionis ’69” (1969). Prvi se bavi izložbom op-arta u Muzeju moderne umetnosti u Nјujorku, a drugi izvedbom Euripidove predstave “Bakhe” – jednom od prvih koje su probile tradicionalnu barijeru izvođača i publike. U tom filmu De Palma je prvi put koristio split-skrin tehniku, koja je kasnije postala njegov zaštitni znak (na polovini ekrana prate se glumci, dok druga prikazuje interakciju i reakciju publike).

De Palma je 1970. stigao u Holivud kako bi radio na većim, skuplјim i kompleksinijim filmovima, ali je njegova prva kolaboracija sa industrijom, “Upoznaj svog zeca” (1972), sa Tomijem Smotersom i Orsonom Velsom, završena otpuštanjem i kritikom na račun njegovih ideja i metoda snimanja. Potom je snimio “Sestre” (1972), priču o dve devojke koje vide ubistvo u drugoj zgradi kroz prozor svog stana, ali im niko ne veruje. Usledili su “Fantom iz raja” (1974) i “Opsesija” (1976).

Hičkok je, inače, pobesneo kada je De Palma počeo snimanje “Opsesije”, jer je mislio da je previše sličan “Vrtoglavici”. De Palma je prestao da snima takve filmove posle Hičkokove smrti 1980.

    Keri

Preokret u De Palminoj karijeri dogodio se 1976. godine, kada je snimio horor “Keri”, zasnovan na romanu tada nepoznatog autora Stivena Kinga. De Palma je promenio neke elemente romana, jer ne bi funkcionisali na velikom platnu, a okupio je mladu, iako ne tinejdžersku ekipu, mahom TV glumaca: Sisi Spejsek, Nensi Alen, Džon Travolta... “Keri” je postao mega-hit. Sisi Spejsek i Pajper Lori bile su nominovane za Oskara. Tehnika raspolovlјenog ekrana i usporeni kadrovi pokazali su se i više no efektni u prenošenju radnje i izazivanju strave kod gledaoca.

De Palma je u tom periodu pomogao drugaru da realizuje svoj drugi film, baveći se kastingom i dopisujući pojedine scene. Jedna od njegovih dopisanih scena je zapravo pisani prolog koji objašnjava gledaocima šta se desilo pre no što priča počne. Film je “Ratovi zvezda”, a drugar – Džordž Lukas.

Finansijski i kritički uspeh “Keri” omogućili su De Palmi da potraži daleko ličniji materijal za ekranizaciju. Još od detinjstva bio je fasciniran romanom Alfreda Bestera “Čovek bez lica”. Ono što je privuklo mladog reditelјa tom delu su gotovo matematički dijalozi i avangardna naracija. De Palma je pokušavao da pronađe način da adaptira i ekranizuje knjigu gotovo dve godine, ali je odustao usled previsoke cene izrade. Kao rezultat njegove nemogućnosti da snimi “Čoveka bez lica”, snimio je “Furiju” (1978), naučno-fantastični triler sa Kirkom Daglasom, Džonom Kasavetesom i Ejmi Irving. Film je zapazio Žan-Lik Godar, koji je uklјučio isečak u svoje delo “Istorija filma” (1988-1998). “Furija” je, međutim, i pored većeg budžeta, bolјe glumačke ekipe i sjajne kritike, propala na blagajnama.

     Furija

De Palma se 1979. godine oženio glumicom Nensi Alen, koja je postala njegova stalna glumačka postava. Ali, iako je snimila četiri filma sa suprugom: “Keri” (1976), “Kućni filmovi” (1980), “Obučena da ubije” (1980) i “Pucanj nije brisan” (1981), zauvek će ostati zapamćena kao En Luis, partnerka Aleksa Marfija u filmu “Robokap” (1987) Pola Verhovena.

“Kućni filmovi” (1980) snimlјeni su u saradnji De Palme i njegovih učenika, gde je cilј “vežbe” bio da se osmisli, napravi budžet i snimi dugometražni film. Iako je bilo pitanje hoće li Kirk Daglas pristati da glumi u studentskom filmu od 50.000 dolara, postao je čak i koproducent. Film je na kraju koštao, prema De Palminim rečima, “nešto malo ispod milion (dolara)”. Usledio je poslednji omaž Hičkoku “Obučena da ubije” (1980) sa Endži Dikinson i Majklom Kejnom, a zatim i omaž Antonioniju – “Pucanj nije brisan” sa Travoltom i Litgoom. Za usahli Travoltin izgled zaslužna je insomnija od koje je glumac patio tokom snimanja, a zbog uloge u tom filmu, svojevremeno nepoznati reditelј Kventin Tarantino unajmio je Travoltu za svoj drugi film “Petparačke priče” (1994).

     Obučena da ubije

De Palma je 1983. snimio svoj kultni film “Lice s ožilјkom”, epohalno delo o životu fiktivnog kubanskog narko-bosa Tonija Montane, koga igra Al Paćino. Snimlјen je prema scenariju Olivera Stouna koji se u tom trenutku skidao sa kokaina. Kada je film podnet na uvid Američkom filmskom udruženju (MPAA), dobio je oznaku X. To je značilo ne samo da bi gledaoci morali da budu punoletni, već i ograničenu distribuciju. De Palma je premontirao film, ali je ponovo dobio X. Kada je treći put premontirao određene sekvence i opet dobio X, tražio je da ga pogleda stručna komisija ne bi li mu dala oznaku R (svi ispod 17 godina moraju da imaju punoletnog pratioca). Komisija se sastala i izglasano je da film može da dobije želјenu oznaku. Međutim, De Palma je zaklјučio da je - ako je ova verzija mogla da dobije R, onda to mogla i prvobitna, pa je bez znanja MPAA odneo originalnu, necenzurisanu verziju u bioskope. Niko nije primetio razliku. Ne bi se ni znalo za prevaru da se nije izlanuo u jednom intervjuu, mnogo godina kasnije.

     Lice sa ožilјkom

Takođe, kokain u filmu je trebao da bude mleko u prahu. Ali prah se nije dobro slikao, te je De Palma doveo “eksperte” da nađu najbolјe rešenje. Do dan danas se ne zna šta je zapravo korišćeno za kokain na filmu. Stoun je jednom prilikom izjavio: “Ne bi me čudilo da je pravi”. Film je pokupio pohvale detektiva za narkotike, jer verno prikazuje život narko-bosa. Kada je “Lice sa ožilјkom” ponovo pušteno u bioskope povodom 20-godišnjice, producenti su zvali De Palmu i tražili da zameni sinti-pop saundtrek modernim rep pesmama. De Palma je samo spustio slušalicu.

Po završetku snimanja “Lica sa ožilјkom” De Palma se razveo od Nensi Alen.

Snimio je potom spot za pesmu Brusa Springstina “Dancing In The Dark”, kao i filmove “Dublerka” (1984) sa Melani Grifit i “Pametnjakovići” (1986) sa Denijem DeVitom, Džoom Piskopom, Denom Hedajom i Harvijem Kajtelom. “Dublerka” je ostao zapamćen u istoriji ne samo kao film koji je proslavio Melani Grifit i grupu Frankie Goes To Hollywood, već i kao mejnstrim film u kojem je prvi put trebalo da bude snimlјen i prikazan nesimulirani seks. Scena nikada nije realizovana, jer je studio ucenio reditelјa.

     Dublerka

Besan, De Palma je adaptirao zaboravlјenu priču o padu Al Kaponea i čoveka koji je u tome pripomogao – Eliota Nesa. Film “Nesalomivi” (1987) ponovo je ujedinio De Nira i De Palmu, okupivši i Šona Konerija, Endija Garsiju, Čarlsa Martina Smita i Bilija Draga, kao i tada mladog i nepoznatog Kevina Kostnera.

De Palma se potom 1989. vratio kritici Vijetnamskog rata u filmu “Žrtve rata” sa Majklom Dž. Foksom i Šonom Penom u glavnim ulogama. Želeo je da snimi taj film još 1969. godine, kada je inicijalno pročitao članak Danijela Langa. U nekim intervjuima najavljivao ga je kao sledeći projekat, ali je rat još uvek bio tabu tema, pa je realizacija projekta bila neizvodlјiva. Tek popularizacijom ratnih filmova o Vijetnamu, poput Stounovog “Voda” (1986) i “Bojevog metka” Stenlija Kjubrika, De Palma je mogao da snimi “Žrtve rata”.

Naredne godine ekranizovao je knjigu Toma Vulfa “Lomača taštine”, gde je Tom Henks, do tada komedijaš sa nominacijom za Oskara, dobio priliku da se pokaže kao “ozbilјan” glumac. Na žalost, loše kritike su onemogućile Henksovo dokazivanje u naredne tri godine - sve dok nije dobio Oskara za glavnu ulogu u filmu “Filadelfija” (1993) Džonatana Dema. Pored Henksa, film “Lomača taštine” okupio je i Melani Grifit, Brusa Vilisa i Kim Katral.

    Lomača taštine

De Palma je 1992. ponovo sarađivao sa Litgoom i Bauerom u filmu “Rađanje Kaina”. Usledila je još jedna gangsterska saga sa Al Paćinom – “Karlitov put” (1993), ovaj put sa Penom i Penelopi En Miler.

Usledile su godine tišine, tokom kojih se De Palma poigravao mišlјu da adaptira svoju omilјenu seriju “Nemoguća misija” u celovečernji film. Tako je 1996. angažovao Toma Kruza za ulogu super-špijuna Itana Hanta. Iako film nije ni nalik seriji, postao je toliko uspešan da je iznedrio nekoliko nastavaka, od kojih je peti deo trenutno u nastajanju.

De Palma je potom snimio krimi-dramu “Zmijske oči” (1998) sa Nikolasom Kejdžom, kao i katastrofalni “Misija na Mars” (2000) sa Timom Robinsom, a 2002. vratio se svojoj omilјenoj Hičkok/Antonioni temi u filmu “Femme Fatale” sa Banderasom i Rebekom Romijn Stamos u glavnim ulogama. Na žalost, film je doživeo debakl na bioskopskim blagajnama, mada protekom vremena počinje da dobija kultni status među lјubitelјima filma.

    Crna Dalija

De Palma se 2006. godine vratio na veliki ekran ekranizacijom romana “Crna Dalija” Džejmsa Elroja sa Džošom Hartnetom, Aronom Ekhartom i Skarlet Johanson u glavnim ulogama, koji se bavi brutalnim i još uvek nerešenim ubistvom Elizabet Šort 1947. Taj De Palmin omaž noaru i starim majstorima poput Ota Premingera, Roberta Oldriča, Džona Hjustona i Raula Volša, nije uspeo, međutim, da povrati ni pola utrošenog novca, a svetsku premijeru imao je na otvaranju 63. Mostre. De Palma je naredne godine snimio “Cenzurisano”, kolaž film o borbi američkih vojnika u Iraku i načinu na koji su predstavlјeni u medijima, a 2012. izlazi i “Strast”, rimejk francuskog trilera “Zločin iz lјubavi” Alena Kornoa.

Projekcije filmova u Muzeju Jugoslovenske kinoteke su u 19 i 21 sat, a cena ulaznice je 150 dinara.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

N. Pavlović / SEEcult.org