Danica Dakić u MSU Zagreb
Umetnica Danica Dakić iz Sarajeva, koja je stekla međunarodni ugled radovima o niz aktuelnih pitanja savremenog sveta, prvi put se predstavlja velikom izložbom u Hrvatskoj - retrospektivom u zagrebačkom Muzeju savremene umetnosti (MSU) od 5. oktobra.
Umetnica Danica Dakić iz Sarajeva, koja je stekla međunarodni ugled radovima o niz aktuelnih pitanja savremenog sveta, prvi put se predstavlja velikom izložbom u Hrvatskoj - retrospektivom u zagrebačkom Muzeju savremene umetnosti (MSU) od 5. oktobra.
Video i zvučnim instalacijama - višeslojnim naracijama kojima postavlja pitanja koja se tiču ideniteta, toga šta nas određuje, ko nas određuje.., Danica Dakić traga za poetskom dimenzijom ljudskog postojanja, koje se u svetu savremene vizuelne umetnosti ponekad može učiniti utopijskim ili donkihotovskim projektom, saopštio je MSU Zagreb.
Danica Dakić živi na relaciji Diseldorf-Sarajevo, a trenutno učestvuje i na Bijenalu u Liverpulu, koje je otvoreno do kraja novembra.
Rođena je u Sarajevu 1962. godine, a dilema da li da se posveti muzici ili arhitekturi odvela ju je na kraju na studije slikarstva, koje je diplomirala na sarajevskoj Akademiji likovnih umetnosti. Potom je 1988. otišla na poslediplomske studije kod čuvenog video umetnika Nam Džun Pajka (Nam June Paik) na Akademiji u Diseldorfu, a da bi se izdržavala, radila je kao pevačica na brodu - što nije samo bizaran podatak iz njene biografije, već i iskustvo koje je ugradila u radove, predstavljajući kako je biti izmešten, drugačiji, biti na pozornici, izložen.
Prema njenim rečima, “biti svuda pomalo stranac za umetnika je dobra pozicija”.
Prema navodima MSU Zagreb, sudbina romske pozorišne trupe Pralipe u Kelnu, u radu “Role-Taking, Role-Making” (2004/05), paradigmatična je za umetničke interese Danice Dakić (pripadnici etničke manjine, stanje egzila, mešanje kulturnih identiteta, mod stereotipa, relativnost jezika kao medija komunikacije...).
Jedna priča u tom videu pripoveda o trupi Pralipe i propasti u kulturno stranoj sredini, a druga o romskoj enklavi Preoče na Kosovu. Umetnica ih postavlja pred istorijski tapet klasičnim slikarskim prizorima - ruine Huberta Roberta. Zapravo, niz njenih radova nastao je nadahnut starim, istorijskim tapetama kada je sasvim slučajno otkrila da u Kaselu postoji Nemački muzej tapeta. Na fonu imaginarnih ruševina Luvra odvija se “ciganska tuga pregolema”. Pozorišna trupa propada dok uprizoruje Lorkinu “Krvavu svadbu”, kosovske izbeglice zarobljene su u skučenom, oronulom svetu.., a umetnica postavlja pitanje: Koja je naša uloga u svemu tome?
Ipak, Danica Dakić negira da je društveno angažovana umetnica.
“Mene ne zanimaju ljudi s kojima radim zato što pripadaju nekoj marginalnoj grupi, nego zato što me nadahnjuju. Uostalom, što je to marginalna grupa? Svako je za nekog marginalna grupa”, navela je Danica Dakić koja je više radova posvetila zapravo Drugima.
U radu “Isola Bella” (2006/07), u kojem Danica Dakić “daje glas” štićenicima doma za duševno i telesno hendikepiranu decu u Pazaridu (BiH), odvija se fantazmagorična priča o slobodi, snovima, iluzijama, traumama i čežnjama. Na pozadini (opet tapeta iz 19. veka), s prizorima rajskog vrta, protagonisti s viktorijanskim maskama pokušavaju preneti zamisao o nekoj drugačijoj vlastitoj egzistenciji: ako ne rajskoj,
barem humanijoj.
Video instalacija “El Dorado” (2006/07) takođe je “slika u slici”, “citat” iz istorije umetnosti stavljen u sadašnjicu koju umetnica nemilice propituje i dovodi u pitanje. Tapeta s mitskim El Doradom iz 1848. godine, mizanscen je na kojem mladi izbeglice i emigranti iz Afrike i Azije, smešteni u dom u Kaselu, oslikavaju vlastitu zamisao o zemlji Dembeliji.
“Kada promenimo mesto boravka i mi se menjamo", kaže Danica Dakić.
“El Dorado” je potraga za utočištem i sigurnošću. Značenje “doma”, “identiteta”, “nacionalnosti”, “jezika”, sasvim je promenjeno u globalizovanom svetu, a posledice toga nikome nisu do kraja sagledive.
Danica Dakić predstaviće se stručnoj javnosti i medijima 4. oktobra u MSU Zagreb, uz učešće istoričarke umetnosti Dunje Blažević i direktorke Centra za savremenu umetnost u Sarajevu, muzejskog savetnika i jednog od kustosa izložbe Tihomira Milovca i direktorke MSU Zagreb Snježane Pintarić.
Prvo veliko predstavljanje Danice Dakić u Hrvatskoj ostvareno je saradnjom tri institucije: Kunsthalle Diseldorf, Zaklade Generali iz Beča i MSU Zagreb.
Izložba će biti otvorena do 21. novembra.
Sajt MSU Zagreb je www.msu.hr, a sajt umetnice je www.danicadakic.com
*Foto: La grande galerie, 2004
(SEEcult.org)
