Dali u Beogradu, pa Nišu
Izložba “Dali i magija ilustracije”, koju čine grafike, skulpture i knjige jednog od najvećih umetnika 20. veka Salvadora Dalija (1904-1989), biće premijerno predstavljena u Srbiji od 26. maja u galeriji Instituta Servantes u Beogradu, a od sredine juna biće otvorena i u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu.
Izložba “Dali i magija ilustracije”, koju čine grafike, skulpture i knjige jednog od najvećih umetnika 20. veka Salvadora Dalija (1904-1989), biće premijerno predstavljena u Srbiji od 26. maja u galeriji Instituta Servantes u Beogradu, a od sredine juna biće otvorena i u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu.
Izložba obuhvata 18 Dalijevih radova, a otvaranju u Institutu Servantes prisustvovaće i kustoškinja te postavke Marisa Oropesa koja je u tekstu u katalogu navela da će pokušati da približi publiku Dalijevoj genijalnosti na drugačiji način od onoga na koji je navikla da ga vidi, kao ilustratora.
Među mnogim umetnicima koji su ušli u svet nadrealizma, Dali je postao jedan od najboljih predstavnika tog pokreta. U desetogodišnjem periodu, tokom kojeg je održavao konstantan kontakt sa nadrealistima, Dali je pretvorio, kao ni jedan drugi nadrealista, apsurd i ludost u suštinski deo svoje umetnosti, stvarajući čak i temin koji definiše suštinu njegove “paranoično-kritičke” umetnosti.
Njegovi radovi bili su tako precizni da je on sam, opisujući neke svoje slike, govorio da su kao fotografije naslikane rukom. Stvorio je sopstveni svet, minijaturan, nastanjen živim ćelijama, trulim magarcima, letećim polnim organima, svet koji levitira između peščanih plaža i neba, svet sačinjen od monstruma i snova koji su ga doveli do velike umetničke kreativnosti, navela je kustoškinja Marisa Oropesa.
Na izložbi će publika imati priliku da uđe u Dalijev jedinstveni svet, pun oniričnih slika nastalih zahvaljujući njegovim ilustrativnim sposobnostima, koje su počele da dominiraju u njegovom stvaralaštvu od 30-ih godina prošlog veka, kada je francuski pesnik Andre Breton definisao nadrealizam kao odraz krize objekta.
Nadrealizam je nastao nekoliko godina ranije, s Manifestom nadrealista koji je objavio Breton 1924. Pokret sa evropskog područja, koji je ubrzo postao stvaralačko jezgro u svim kulturnim oblastima, književnosti, slikarstvu, vajarstvu, fotografiji, muzici, kinematografiji, čak je otišlo i dalje od toga postavši način života svojih sledbenika i tvoraca.
Nadrealizam podrazumeva uzdizanje umetnosti do iracionalnog, važnost podsvesnog, potisnutih osećanja i slika, a naročito uzdizanje snova.
Rođenje nadrealizma nije bilo spontano već je bilo posledica krize koja je pogodila većinu zapadnjačkih društava početkom 20. veka. Dadaisti, prethodnici nadrealista, odražavali su u umetnosti, kao i u književnosti, protest nihilista protiv svih aspekata istočnjačke kulture. Verovali su u slučajno, u slučajnosti kao ekvivalent verovanju u podsvesno. Ta transgresorna pojedinost već je postojala kod umetnika koji su živeli u 15. i početkom 16. veka, kao što je holandski umetnik El Bosko. Ali sistematsko crpljenje inspiracije iz snova i nehotične slike u književnosti i umetnosti zapravo ne počinju sve do susreta pisca Bretona s mladim dadaistima, kao i potonjim otkrićem dela Frojda.
Nadrealisti su kao i dadaisti naglašavali, ulogu nesvesnog u kreativnom stvaralaštvu, ali su ga koristili na mnogo uređeniji i ozbiljniji način.
Dali je, prema navodima Marise Oropese, pokazao težnju da prevaziđe i pređe preko zapadnjačkog načina razmišljanja, i to oslobađanjem potisnutih podsvesnih energija. Smatrao je slikarstvo jednim oblikom sna i zaustavljao te snove u vidu slikarskih večnih trenutaka kako bi i drugi uživali u njima.
Izložba će biti otvorena do 14. juna u galeriji Instituta Servantes, a od 16. do 30. juna biće predstavljena u Galeriji savremene likovne umetnosti na Niškoj tvrđavi.
Izložba je realizovana zahvaljujući podršci firme za promet nekretnina Habitat iz Beograda.
(SEEcult.org)
