Bosilj u Haosu

Sun, 01/10/2010 - 21:02.
/
bosilj.jpg

Izložba crtačkog opusa Ilije Bašičevića Bosilja, samoukog šidskog umetnika koji je izlagao širom sveta, biće otvorena 12. januara u galeriji Haos u Beogradu, a predstaviće crteže, gvaševe i akvarele iz različitih faza rada. U okviru izložbe, biće predstavljena i nova monografija o Bosilju “Svet po Iliji”, sa tekstovima nekoliko značajnih istoričara umetnosti iz zemlje i inostranstva.

Ističući značaj posebnosti i originalnosti Bosilja, istoričarka umetnosti i umetnička direktorka galerije Haos Borka Božović navela je u tekstu u katalogu da je taj umetnik bio pojava koja nije korespondirala sa konvencionalnim obrascima naivne umetnosti, već se uzdigla iznad tog standarda i stvorila istinski savremen i moderan likovni svet. Time je Bosilj postao neobičan slučaj u savremenoj likovnoj umetnosti u Srbiji.

Bez prethodnika i sledbenika, Bosilj je potvrdio tezu da je umetnost stvar instikta, pre svega, a ne škole, odnosno da je proizvod potisnutih nagona i neostvarenih i različitih emocija, stvar trenutne inspiracije i situacije, te da zavisi od snage fantazije i pojedinačnog osećaja u transponovanju duhovnih sadržaja u likovni govor ili od talenta pomeranja svakodnevne, uobičajene percepcije ka nečem uzvišenom.

“Od prvog crteža, gvaša, uljane slike na najrazličitijim podlogama: papiru, kartonu, dasci, nameštaju, vreći, platnu, zidu, lesonitu, pluti, školskim sveskama, koricama knjiga, slikarski posao kasno započet postaje strast, opsesija, religiozni zanos, saživljenost. Ilija stvara danonoćno, s puno energije, iako u poodmaklim godinama, svojevrstan svet, svoju Ilijadu, svoju planetu, svoj Univerzum. Uhvatio se u koštac sa unutrašnjim stanjima i vizijama, svojim predstavama o postanju, stradanju, životu, egzistencijalnim suštinama, džigurskom okruženju, mitologijama, sa likovima iz Biblije, istorije, figurama kao svojim šifrovanim simbolima, infantilnim oblicima, heraldičkim znacima, s prizorima neprepoznatljivim i neovozemaljskim, s arhetipskim predstavama, s nedokučivim tajnama izmišljenog i izmaštanog sveta, sveta po Iliji”, navela je Borka Božović.

Prema njenom mišljenju, iako za Bosilja neki od kritičara tvrde da kontekst nije presudan, ni taj nivo se ne sme zanemariti.

“Podsetimo li se na Ilijin prezir prema umetnicima, dok se bavio mukotrpnim težačkim poslom, teško ćemo odgonetnuti šta ga je zapravo nateralo da počne da crta, slika i stvara jedan posve drugačiji svet, šta ga je nateralo da postane umetnik i jedinstveni, neponovljivi ‘proizvođač simbola’”, navela je Borka Božović, dodajući da je možda ta nova praksa bila sredstvo da se prevlada nepravda, savlada sudbina, nadvlada svet, a možda inat i uteha ili samo nova mogućnost za rad. Možda je dugo sazrevala odluka da bi u jednom trenu postala opsesija, nasušna potreba, nova religioznost. Po nekima je to i mogući rivalitet sa sinom preko koga je i došao u doticaj sa slojevima kulturnog nasleđa i brojnim stvaraocima sa umetničke scene.

“No, sličnog primera od Ilijinog nema. Represivni postupak države (u nizu koje je ovaj Šiđanin preživeo tokom svoga života) - oduzimanje zemlje - odjednom i neočekivano uvodi u svet umetnosti jednog skroz apartnog stvaraoca kakav je Ilija Bašičević i tu se ne završavaju nesporazumi”,
navela je Borka Božović.

Prema njenim rečima, iako Bosilj nikada nije uživao zvaničnu podršku kao brojni drugi, tada u trendu “naivci”, likovno delo šidskog seljaka naišlo je na izvanredan odjek od samog početka i sticajem nekih srećnih okolnosti, postigao je veoma rano međunarodnu reputaciju. Više je cenjen u svetu, nego u sopstvenoj zemlji, što je gotovo pravilo za one koji su izražene individualnosti, koji iskorače i ne uklapaju se u osrednjost i koji imaju prezir prema vlasti.

U njegovom celokupnom opusu prisutne su teme iz istorije, mitologije, narodnih pesama i predanja, epova, biblijske teme i one iz savremenosti, a rađene su u više ciklusa i uvek bez patetike, s nekom radošću, igrom i dubokim smislom.

Isto je i sa radovima na papiru, crtežima grafitnom ili hemijskom olovkom, gvaševima ili akvarelima, koji su mu često bili prvo razmišljanje, predložak za sliku, ali i posve samostalne kreacije. Linija kod Bosilja je dečji precizna, valovita, katkad usporena, nevešta, katkad impulsivna, uskovitlana, hitra. Češće svedena na sasvim jednostavan, infantilan oblik, heraldički znak. Figure i ljudi i životinja su dvodimenzionalne, statične, bez prostornog iluzionizma, lebde, ne dodiruju se, skoro obavezno dihotomne, s dva lica, dvoglave, dvolične, kakav je u svojoj suštini i ambivalenciji i sam čovek.

Metafora večite borbe dobra i zla i dvoličnosti u svakom biću, ljudskom pa i životinjskom, našla je utočište u likovnom postupku jednog autodidakta. A boja, na slikama i akvarelima, iako nasumice odabrana, veoma je promenljiva, odaje poseban osećaj, potut onog koji su imali fovisti ili “primitivni” i uspostavlja zanimljive, zvučne pikturalne harmonije.

Prema navodima Borke Božović, simbolizam i morfologija Ilijinih radova doprineli su da ih čitamo i doživljavamo kao izraz modernosti.

Tretman prostora, dvodimenzionalnost figura, zvučnost kolorita, svođenje formi na znak - sve to je učinilo da njegovo delo pronađe posebne puteve i danas se njegove slike nalaze u brojnim kolekcijama širom sveta.

Njegova dela odlikuje krajnje svedena i pročišćena simbolika, koja je u pojedinim delima i veoma kompleksna. Stvorio je lično bajkovito carstvo sa figurama sa alegorijskim funkcijama, kao univerzalnim, šifrovanim simbolima.

“Dok crta svoje ptice, anđele, spodobe, neobične ljudske i životinjske figure i tako projektuje svoju svest, misli, namere, osećanja, ironične stavove i duhovite komentare, Ilija se služi različitom vrstom simbola. Ponekad i sami naslovi njegovih radova osvetljavaju njegove skrivene misli, a ponekad Ilijini vizuelni hijeroglifi sublimiraju ideju, transformišući materijalno u duhovno, umne meditacije u izuzetno likovno delo, u originalni likovni doživljaj”, navela je Borka Božović.

“Složimo li se s mišljenjem da je Ilija Bosilj ‘temeljna anomalija u modernoj umetnosti’, što je prilično lako dokazati, onda bi trebalo da istaknemo i koliko je on poseban, koliko je njegov naivistički ekspresionizam jedinstven i zašto on spada u red vrhunskih umetničkih vizionara, zašto je moderan a ne ‘naivan’ slikar i koliko je doprineo svojim radovima traganju za samom prirodom umetnosti”, dodala je Borka Božović u tekstu za katalog.

Izložbu će, kako je najavljeno, otvoriti pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić i umetnikova unuka Ivana Bašičević, koja je na čelu Fonda Ilija & Mangelos. Na otvaranju izložbe će se, sa par reči o Bosiljevom stvaralaštvu, obratiti i ugledni beogradski umetnik Dragoljub Raša Todosijević.

Ilija Bosilj, zemljak Save Šumanovica i otac umetnika Dimitrija Bašićevića Mangelosa, rođen je u Šidu 1895. godine, a bavio se zemljoradnjom do 62. godine, kada mu država oduzima zemlju.

Prve gvaševe i crteže uradio je 1957, a od 1958. počeo je da slika uljanim bojama. Slikao je sve do smrti i ostavio opus od više od 2.000 dela.

Za života je izlagao na stotinak izložbi širom sveta (Tokio, Osaka, Pariz, Amsterdam, Minhen, Milano, Dortmund, Bazel, Cirih, Rim, Đenova, Meksiko Siti), a u njujorškoj galeriji St. Etienne 2006. godine održana je njegova prva američka izložba.

Umro je u Šidu 1972. godine, a tokom 2007/08. godine u više navrata izlagan je sa velikanima, poput Pikasa, Šagala, Klea, Kandinskog i Šilea.

Njegove slike deo su poznatih muzejskih i privatnih kolekcija (Collection del´Art Brut u Lozani, Muzej A. Jakovsky u Nici, kolekcija Karla Pontija, Rockefellera…).

Izložba u Haosu biće otvorena do 12. februara.

(SEEcult.org)

Comments