Izložba “Bez granica?” od 7. novembra u Magacinu u Kraljevića Marka predstavlja kritičke refleksije o evropskom i globalnom stanju granica, a prethodila joj je sedmodnevna radionica u saradnji Konteksta iz Beograda i grupe h.arta iz Temišvara, kao deo šireg međunarodnog projekta KulturKontakta, pokrenutog povodom 20-godišnjice te organizacije u Beču.

“Bez granica” je i naziv projekta KulturKontakta, a poslužio je kao polazište za kritički osvrt na pitanje granica nakon pada Berlinskog zida i pitanje nove Evrope bez granica.

Prema navodima autora izložbe, posle 1989. godine i Šengenskog sporazuma, tranzicijom iz komunizma i socijalizma u kapitalizam u Istočnoj Evropi, sveopštom transformacijom Zapadne Evrope - transformacijom kapitalizma od fordizma do postfordizma, odnosno neoliberalnim nametanjem tržišne ekonomije i deregulacije, oslabljen je istorijski (vestfalijski) koncept suvereniteta većine zapadno i istočno-evropskih zemalja.

Granice su dezintegrisane stvarajući novu organizaciju prostora u Evropi i svetu (posebne ekonomske zone u kojima vlada posebna, odnosno vanredna legislativa, tvrđava Evropa...). Tako su unutar EU nestali granični prelazi, a zahtevi za vize su ukinuti. Posebni granični režimi uvedeni su zemlje koje su na putu pridruženja EU (Bela šengenska lista, posebni sporazumi o trgovini sa zemljama koje nisu deo EU, gde se porezi na uvoz i izvoz smanjuju, kampovi gde se zadržavaju “ilegalni” imigranti koji pokušavaju da imigriraju u EU, Fronteks...).

U tom brutalnom režimu, sve što se vidi kao prepreka efikasnom kretanju kapitala mora biti uklonjeno, tako da ništa ne ometa protok robe koja donosi profit. Svet je tako postao “svet bez granica” iskljcucivo za moć kapitala, ali ne i za ljude koji u njemu žive (ili bar ne za sve ljude).

Dok granice s jedne strane nestaju, kako bi se obezbedilo neprekidno cirkulisanje kapitala, s druge strane se neprekidno reprodukuju na drugim nivoima (siromaštvo, rasizam, patrijarhat...).

Kao što je istakla filozofkinja Rada Iveković (Translating Borders; Limits of nationalism, transnationalism, translationalism, 2008), granice su predmet neprestane reinterpretacije, reinkarnacije i redefinisanja. Bogatstvo raznolikosti kompleksnih društava svodi se na ravnu površinu, pri čemu se granice utkivaju duboko u društveno tkivo (“mi” i “oni”)… Kreiranje pojedinih granica često omogućava da neke druge budu uklonjene, ali princip granica ostaje.

Teoretičarka Marina Gržinić istakla je u tekstu koji se bavi nestajanjem granica nakon 1989. godine i euforijom povodom 20. godišnjice pada Berlinskog zida (Political Act in Contemporary Art: Drawing Borders, Reartikulacija, Issue 5) da je neophodno uspostaviti granicu - povući liniju podele koja će reartikulisati taj novi svet koji izgleda kao da je bez granica i gde jedina stvar koja izgleda nemoguća jeste zapravo nemogućnost kao takva - što znači predstaviti, zauzeti jasan politički stav, zahtevati politički čin.

Imajući na umu tu kompleksnu i kritičnu situaciju, radionica i izložba “Bez granica? - Nekoliko kritičkih refleksija o evropskom i globalnom stanju granica”, bavi se različitim paradoksima procesa nestajanja granica, kao što su promocija demokratije, ljudskih prava i slobode kretanja, s jedne strane a sa druge strane jačanje rasizma, isključivanje, eksploatacija, nasilje i moć smrti unutar nove (ujedinjene) Evrope pod neoliberalnim kapitalizmom. Pored toga, izložba razmatra šta danas znači delovati politički.

Izložba je organizovana u saradnji sa Lidijom Antonović, Mirjanom Dragosavljević, Bojanom Matejić, Vladimirom Miladinovićem, Anetom Stojnić, Natašom Tepavčević i Dejanom Vasićem, Jelenom Savić, a otvorena je do 15. novembra.

Projekat “Bez granica” KulturKontakta realizovan je u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom (www.kulturforumbelgrad.org)

Više o radionici na sajtu http://workshopwithoutborders.wordpress.com/

Sajt grupe h.arta ((Maria Crista, Anca Gyemant i Rodica Tache) je www.hartagroup.blogspot.com, a Konteksta (Vida Knežević, Ivana Marjanović i Marko Miletić) www.kontekstgalerija.org

(SEEcult.org)