Kandidatura Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine podrazumeva strateški plan razvoja kulture u narednih deset godina, ali su organizatori i stručni tim te inicijative upozorili da ne bi trebalo očekivati da će svi problemi biti rešeni i pozvali kulturne institucije, organizacije i pojedince, da iskoriste šansu za pritisak na nadležne radi suštinskih promena kulturne politike.

Projekat “Beograd 2020” predstavili su 18. novembra u Kulturnom centru Beograda predsednik Organizacionog odbora Aleksandar Peković, koji je i zamenik gradskog sekretara za kulturu Beograda, a u ime stručnog konsultantskog tima, koji je pripremio koncept projekta - profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić.

Predstavnici kulturnih institucija i organizacija, uglavnom iz nevladinog sektora, iskoristili su priliku da ukažu i na hronične probleme sa kojima se suočavaju, dodatno pojačane finansijskom krizom, a imali su i niz pitanja koja su se uglavnom odnosila i na mogućnosti održivosti projekta “Beograd 2020”, s obzirom na moguće promene gradskih vlasti u narednoj deceniji.

To pitanje označio je ključnim i sam Peković, ocenjujući da predstavlja “pravu pretnju”, ali je izrazio nadu da će rizici biti rešeni podrškom koja se zato i traži od svih političkih faktora.

Prema njegovim rečima, konsenzus o projektu “Beograd 2020” već je postignut u Skupštini grada Beograda, koja je zvanično podržala tu inicijativu, a nedavno i Ministarstvo kulture, vladina Kancelarija za evropske integracije...

“Nijedan od 43 evropske prestonice kulture nije prošao bez problema, neki su imali i tektonske, ali niko nije imao negativne efekte”, rekao je Peković, koji predstavlja Liberalno-demokratsku partiju u gradskoj vlasti.

Prema njegovim rečima, svrha projekta je u tome što može da motiviše nešto što je od višeg značaja za grad, zemlju, region.

“To je šansa koja pripada svima nama, a koliko ćemo biti uspešni, zavisi od nas samih”, rekao je Peković, dodajući da je projekat ujedno i šansa za “kritički stav o tome šta u Beogradu treba promeniti”.

Peković je stoga pozvao kulturne institucije i organizacije da, ako ne mogu da izdejstvuju svoje predloge o promenama kroz Sekretarijat za kulturu, učine to kroz projekat “Beograd 2020”.

Prema njegovim rečima, projekat “Beograd 2020” je jedinstvena prilika da se grad obnovi i pronađe novi identitet Beograda.

Predstavnike kulturnih organizacija interesovalo je pre svega finansiranje projekta i mogućnost promena gradske kulturne politike u tom smislu.

Kako je rečeno, preporuka gradskim vlastima biće da se na godišnjem konkursu od naredne godine obraća veća pažnja na projekte koji se uklapaju u koncept “Beograda 2020”. Nije, međutim, bilo odgovora na pitanja u vezi sa mogućnostima uvođenja posebne budžetske linije za projekte koji su u skladu sa konceptom “Beograd 2020”.

U diskusiji je ukazano i na problem nedostatka prostora za realizovanje projekata i programa, posebno nevladinog sektora, dok s druge strane, postoji veliki broj bivših industrijskih ili poslovnih objekata koji su prazni.

Pojedine učesnike diskusije interesovalo je i da li će buduća kulturna politika grada biti krojena prema projektu “Beograd 2020”, a izraženo je i strahovanje da će se sve svesti na “lakirovku”, bez suštinskih promena stanja u kulturi.

Prezenteri projekta “Beograd 2020” odgovorili da mnogo toga zavisi od volje gradskih vlasti za promene, ali i od snage pritisaka na nadležne da do promena dođe.

Peković je istakao da su, i kada se uzmu u obzir svi rizici, koristi i prednosti projekta “Beograd 2020” velike.

Kao osnovne ciljeve naveo je modernizaciju kulturnih ustanova, stvaranje jednakih uslova i jačanje tržišta kulturnih dobara.

Kampanja za evropsku prestonicu bila bi, kako je rekao, deo dugoročne strategije u razvoju kulture u Beogradu, a posle deset godina, od kojih svaka ima određenu temu, 2020. bi bila kulminacija svih tih aktivnosti.

Beograd bi svake godine imao po jednog partnera iz Srbije, regiona i Evrope - gradove sa kojima bi razvio posebnu saradnju.

Projekat “Beograd 2020” je, kako je rečeno, platforma zasnovana na principima kulturne invencije i inovacije, nove energije i odgovornosti, kao i na višestrukim identitetima Beograda, kao grada kulturne raznolikosti, mreža, grada koji je na rekama, ali i nije, koji je politički i regionalni centar, grad nauke i budućnosti, postindustrijsko sedište, ali i balkanski grad sa kvartovima i komšilucima, grad po meri deteta i grad zabave.

Za slogan prve godine realizacije projekta, odabran je “Emerging worlds!”, a inspirisan je izložbom “Dobro svetlim” koju je Muzej grada Beograda planirao za 2011. godinu.

Tema za 2012. godinu je “Grad budućnosti”, a odnosi se pre svega na digitalnu umetnost i film, dok bi 2013. bila posvećena Beogradu kao “gradu složenih uspomena”, a trebalo bi da dovede do konačnog uređenja Starog sajmišta kao memorijalnog centra, dok bi 2014. godina, koja bi bila posvećena interkulturnom dijalogu, odnosno muzici i plesu, trebalo da doprinese izgradnji nove koncertne dvorane, na primer za Beogradsku filharmoniju, rekla je Milena Dragićević Šešić.

“Grad od reči” bila bi tema za 2015. godinu, koja bi bila posvećena književnosti, a obeležilo bi je i pokretanje prvih rezidencijalnih programa za umetnike. Naredna, 2016. godina bila bi posvećena deci, dok bi slogan za 2017. bio “grad za sve ljude”, a program bi posebno bio posvećen pozorištu, povodom 50 godina BITEF-a.

Arhitektura, dizajn, parkovi, savsko pristanište.., bili bi u fokusu 2018. godine, čiji je slogan “grad novog urbanizma”, dok bi 2019. godina bila posvećena Beogradu kao “gradu alternativnog otpora”, odnosno vizuelnoj umetnosti i novim umetničkim praksama.

Slogan za 2020. godinu, kada bi Beograd imao status evropske prestonice kulture, bio bi “Godina duginih boja”.

Kao konkurenta za titulu evropske prestonice kulture 2020. godine Beograd će, kako je već najavljeno, imati Zrenjanin, a tu inicijativu ukratko je predstavio jedan od njenih pokretača, Branislav Grubački, vlasnik zrenjaninskog kluba “Zeleno zvono” i predsednik pokreta “Novi optimizam”.

Kandidatura Beograda trebalo bi zvanično da bude predata Evropskoj komisiji do kraja ove godine, a mora je zapravo predati Srbija, jer su to pravila koja važe za izbor od 2015. godine.

Titula “Evropska prestonica kulture” zasnovana je na delovanju grčke ministarke kulture i poznate grčke glumice Meline Merkuri, a započeta je 1985. godine, kada je prestonica kulture bila Atina.

Potom su to bili Firenca, Amsterdam, Berlin (Zapadni), Pariz, Glazgov, Dablin, Madrid, Antverpen, Lisabon, Luksemburg, Kopenhagen, Solun, Stokholm i Vajmar 1999. godine.

Od 2000. titulu je uglavnom delilo više gradova, pa su to bili Avinjon, Bergen, Bolonja, Brisel, Helsinki, Krakov, Rejkjavik, Prag i španski grad Santijago de Kompostela, 2001. godine Porto, i Roterdam, 2002. Briž i Salamanka, 2003. je bio Grac, 2004. Đenova i Lil, 2005. irski Kork, 2006. Patras u Grčkoj, 2007. Sibinj u Rumuniji, Luksemburg, kao i Velika oblast u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji i Luksemburgu, 2008. Liverpul i Stavanger, a 2009. Linc i Viljnus.

Ove godine evropske prestonice kulture su Esen i oblast Rur u Nemačkoj, Pečuj i Istanbul, a 2011. će biti Turku u Finskoj i Talin, dok će 2012. biti portugalski Gimaraješ i Maribor u Sloveniji. Evropske prestonice kulture 2013. biće Marselj-Provansa i Košice, a 2014. švedski grad Umeo i Riga.

Od 2015. godine određene su samo države, dok se na državnom nivou takmiče gradovi za zvanje evropske prestonice kulture, pa su 2015. to Belgija i Češka, 2016. Španija i Poljska, 2017. Danska i Kipar, 2018. Holandija i Malta i 2019. Italija i Bugarska.

Beograd je proteklih meseci uspostavio saradnju - kroz pismo o namerama i podršci, sa Peruđom, Banjalukom, Krfom i Viljnusom.

Izbor evropske prestonice kulture podrazumeva striktnu proceduru na osnovu kriterijuma koji se odnose na evropsku dimenziju planiranih događaja, odnosno kulturno bogatstvo i različitost, kao i na učešće građana u tim programima.

Povodom 25-godišnjice od prvog proglašenja “evropskih prestonica kulture” 1985. godine, Evropska komisija je u martu ove godine bila domaćin svečanog obeležavanja tog jubileja i strateške konferencije na kojoj su razmotreni rezultati u protekle dve i po decenije.

Sajt Evropske komisije je http://ec.europa.eu, a ovogodišnjih “prestonica kulture” - Esena - www.ešen-fuer-das-ruhrgebiet.ruhr2010.de, Pečuja - http://en.pecs2010.hu i Istanbula - www.en.istanbul2010.org

Sajt projekta “Beograd 2020” je www.beograd2020.com

(SEEcult.org)