Banjalučani zabrinuti za Kastel

Tue, 02/21/2012 - 20:18.
/
Kastel-zidine.jpg

Mada javnost nestrpljivo čeka na rekonstrukciju tvrđave Kastel, mnogi se boje da će planirani objekti privatnih investitora oštetiti to srednjovekovno zdanje.

Piše: Bojana Karanović

Gradski čelnici Banjaluke najavili su 7. februara da će odvojiti 2,5 miliona evra iz evropskih fondova za početak rekonstrukcije tvrđave Kastel, kao i da bi radovi trebalo da počnu na proleće 2013. godine.

Dragoljub Davidović, gradonačelnik Banja Luke rekao je da će složeni projekat, koji se sastoji iz devet segmenata, koštati između 30 i 35 miliona evra i dodao da će veći deo novca biti pribavljen od privatnih investitora koji će kroz koncesije vratiti uloženi novac.

Institut za zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa Republike Srpske odobrio je projekat rekonstrukcije i obavezao se da nadgleda ceo proces.

Iako niko ne poriče potrebu za rekonstrukcijom stare polusrušene tvrđave, brojni umetnici, stručnjaci za nasleđe i studenti, izrazili su brigu u vezi sa tim planom.

Oni strahuju da će izgradnjom podzemnih garaža ispod Kastela, na mestu srednjovekovne artiljerijske kasarne, biti uništen autentičan izgled tvrđave.

Nekoliko studenta formiralo je neprofitnu organizaciju koja poziva na javnu debatu o projektu i na promenu plana rekonstrukcije.

Kastel je podignut na levoj obali reke Vrbas između 8. i 12. veka. Tvrđava je smeštena u starom centru Banjaluke i jedan je od preostalih svedočanstava tog vremena i važan kulturni spomenik.

Institut za zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa Bosne i Hercegovine označio je ovaj spomenik 1950. godine kao "kulturno dobro od izuzetnog značaja".

Pored istorijskog značaja, Kastel je jedno od najposećenijih mesta u gradu i jedno od omiljenih odredišta turista, pored kulturnih manifestacija.

Ipak, poslednjih godina broj posetilaca Kastela je opao. Nakon višegodišnjeg zanemarivanja, tvrđava je okružena zaštitnom ogradom i znacima opreza koji upozoravaju posetice na mogući odron kamenja.

U poslednje četiri godine gradske vlasti napravile su koncept revitalizacije tvrđave u vidu projekta koji obuhvata devet segmenata.

Projekat predviđa izgradnju servisnog centra, gradskog trga, parkinga, sportskog centra, parka, obalske zone i muzeja.

Plan, takođe, predviđa da na mestu stare artiljerijske kasarne, najvećeg objekta u tvrđavi, bude podignut hotel. Prošle godine je grad objavio poziv investitorima za izgradnju ovog objekta, ali se nakon četiri meseca niko nije prijavio.

Za sada nema preciznih informacija o tome kada i kako će Kastel biti rekonstruisan. Poznato je jedino to da zbog nedostatka novca grad namerava da privatnim firmama omogući koncesiju, kako bi povratili investicije u Kaštel i ostvarili prihod.

Iako javnost i eksperti ne osporavaju neophodnost rekonstrukcije tvrđave, nisu svi optimistični po pitanju ishoda učešća privatnog kapitala u njenoj rekonstrukciji.

Mnogi se pitaju kako će nadležni osigurati da ništa ne bude uništeno tokom procesa rekonstrukcije.

Grupa studenata urbanog planiranja na Prirodno–matematičkom fakultetu u Banjaluci pripremila je peticiju da se projekat rekonstrukcije spreči.

Oni kažu da su pojedina rešenja projekta, kao što je izdavanje koncesije i izgradnja parkinga - neprihvatljiva, jer bi mogla da ugroze neistražena arheološka nalazišta koji se nalaze ispod Kaštela.

"Sve te planirane kaldrme koje možemo videti u projektnim dokumentima značajno će promeniti pejzaž“, izjavio je jedan od njih. "Ovaj projekat predviđa premalo mesta za zelene površine po kojima je Banjaluka nekada bila poznata u regionu", dodaju studenti koji su pokrenuli internet peticiju i Fejsbuk grupu pod sloganom "Spasimo Kastel".

Da bi predali peticiju gradskim vlastima i zahtevali javnu debatu o planu potrebno im je 10.000 potpisa sugrađana. Do sada su uspeli da prikupe samo 700.
"Znamo da je teško zaustaviti projekat, ali naš prioritet je da aktiviramo ljude i da pronađemo kompromis", rekao je jedan od autora peticije.

Brankica Janković, direktorka mizičkog festivala Demofest, koji je organizovan u Kastelu od 2008. godine, takođe je zabrinuta.

"Negativna strana ove rekonstrukcije je moguća komercijalizacija Kastela", upozorava ona. "Nisam sugurna da li je prikladno da se podzemni parkinzi i sportski objekti nalaze unutar srednjovekovne tvrđave", dodala je Brankica Janković.

Ana Vidović, lokalna umetnica, takođe je zabrinuta oko mogućeg budućeg izgleda Kastela. Ona sumnja da će najavljena rekonstrukcija koristiti građanima onako kako nadležni to obećavaju.

"Bojim se da će upropastiti tvrđavu, kao što su učinili u mnogo drugih slučajeva i da će uništiti duh Kastela, tako da u njemu više neće biti mesta za nas umetnike", rekla je Vidovićeva.

Profesor muzike i kompozitor Muharem Insanić, s druge strane, podržava napor gradskih vlasti da otpočnu rekonstrukciju, ali upozorava da nadležni moraju uspostaviti oštru kontrolu nad sprovođenjem projekta.

"Privatne investicije mogle bi da unište izgled i svrhu tvrđave. S druge strane, ako poštuju autentičnu formu istorijskog objekta, ove koncesije mogu biti dobro rešenje. Ipak, vlasti moraju da nadgledaju ceo proces", rekao je Insanić.

Institut za zaštitu istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske nastojao je da ubedi građane da su njihova strahovanja neutemeljena.

Mirjana Okilj, direktorka Instituta, kaže da su njihovi stručnjaci bili uključeni u svaki segment projekta i da će nadgledati celokupan proces rekonstrukcije.
"Novi objekti unutar tvrđave su predviđeni kao deo održivog razvoja Kastela", rekla je Okilj.

Veći deo javnosti podržava potez gradskih vlasti Banjaluke.

"Moramo da spasimo Kastel od potpunog popadanja. Ovo je prvi pametan potez ove Vlade poslednjih godina i ja ga podržavam", rekla je Martina Đekić, student iz Banjaluke. "Možda ovaj projekat i nije najbolji, ali meni se čini da je to jedini potez koji nam preostaje. Ne možemo više da čekamo", dodala je ona.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.

Comments