• Search form

27.10.2016 | 20:01

Bajka o dobrom čoveku

Bajka o dobrom čoveku

Srpski igrani film “Ime: Dobrica, Prezime: nepoznato” reditelja, scenariste, montažera i producenta Srđe Penezića, sa Slavkom Štimcem u naslovnoj ulozi, biće premijerno prikazan u Beogradu 2. novembra u Sava centru, na zatvaranju revije Sinemafest, a od narednog dana i redovna bioskopska publika moći će da vidi tu bajku za odrasle punu vedrine i pozitivne energije.

Penezićev film najavljen je kao priča o tome kako bi život mogao da bude lep kada čovek ne bi bio čoveku vuk, o tome šta bi bilo kada bi svet bio pravedan, a reditelj je nakon novinarske projekcije 27. oktobra u bioskopu Cineplexx na Ušću, primajući čestitke zadovoljnih gledalaca, izjavio da je sve počelo po “naređenju” glavne producentkinje Vesne Golubović.

“Kada smo se dogovarali o saradnji Slavko, ona i ja, rekla je: ‘Moramo da uradimo nešto pozitivno’. Setio sam se jednog istinitog događaja iz Amerike 50-ih godina i brzo mi je krenulo - za jedan dan sam završio sinopsis. Bili su jako zadovoljni, a onda se scenario lako pisao, samo je teklo. Vrlo je organski nastajao ovaj film i svi njegovi karakteri”, rekao je na konferenciji za novinare Penezić, koji je decenijama živeo i radio u Americi, a u srpskoj kinematografiji je realizovao dugometražni animirani film za odrasle “Film Noir” (2007).

U njegovom novom filmu glavni junak Dobrica napušten je kao beba. Pronašli su ga i pazili dobri ljudi, ali im je zbog birokratskih pravila oduzet i poslat u sirotište, a kasnije sticajem okolnosti u zatvor, iz kojeg izlazi tek kao sredovečan čovek. I pored takve sudbine Dobrica, da li zato što je prve godine života proveo sa ljudima koji su ga neizmerno voleli ili zato što je to njegova priroda, bira da u ljudima vidi samo dobro i ide kroz život prepun ljubavi prema svakome koga sretne. A svet je gladan ljubavi. Ljudi se često smeju Dobrici i njegovoj naivnosti, ali na kraju ne mogu da joj odole. Vremenom njegova snaga ljubavi i sposobnost da čini ljude boljima transformišu svet oko njega i prave ga ne onakvim kakav jeste, nego kakav bi trebalo da bude.

Uz originalnu priču, ovaj film krasi i neuobičajen postupak da se za scene u kojima je Dobrica dete, pa mladić, iskoriste kadrovi iz ranih filmova Slavka Štimca Vuk samotnjak“, „Salaš u malom ritu“, „Vlak u snijegu“, „Specijalno vaspitanje“ i „Varljivo leto“.

Penezić je rekao da je to bilo vrlo komplikovano i da je dugo trajalo biranje određenih scena i dijaloga i zatim uklapanje po sadržaju sa novim materijalom, kao i prilagođavanje u tehnološkom smislu. Sa druge strane, kako je dodao, samo snimanje je proteklo lako i brzo, Štimac mu je pomogao da odabere glumačku ekipu i svako je dao dragoceni doprinos. 

Štimac je izjavio da je cela ideja Penezićeva, a da je njemu to bilo jako zanimljivo.

„Znam šta on ume i može i imao sam potpuno poverenje u njega. Sve u vezi sa ovim projektom je držao u svojim rukama“, rekao je Štimac dodajući da su materijale iz starih filmova dobili od njihovih producenata i reditelja.

„Goran Marković i Goran Paskaljević su bez problema potpisali dozvole. Pristanak su dali i Centar film, Jadran film, Kroacia film, Radio-televizija Srbije. Svima smo im zahvalni“, rekao je Štimac.

„Ovaj postupak je zahtevao skeniranje negativa i zato je ceo proces rada na našem filmu trajao duže, ali valjda se to isplatilo. Svi koji su ga gledali kažu da je dobro uklopljeno“, dodao je Štimac.

Renata Ulmanski, koja igra Dobričinu pomajku, istakla je da se ni malo nije dvoumila da prihvati učešće u ovom projektu i citirala misao književnika Ranka Marinkovića: „Čovek u životu treba samo da se trudi, sve vreme, da to i bude“.

„Dobili smo divan film o čoveku i čovečnosti, o ljubavi i o osećanju za nekoga do vas. To je postala takva retkost danas, da je to najveća vrednost ovog filma“, ocenila je Renata Ulmanski.

Hana Selimović igra Dobričinu ljubav. Taj lik doživljava najveću transformaciju tokom priče, jer započinje kao prostitutka i narkomanka, a završava kao njegova dobra žena.

„Ja sam izdanak vremena u kome se priča o dobroti ne može praviti u žanru realizma. Drago mi je da smo makar na ovaj način, kroz bajku, imali mogućnost da podsetimo ljude da čovek ima i tu datost po rođenju, a to je da bude dobar prema drugome. Ako se neko gledajući ovaj film toga doseti, mislim da smo uradili veliki posao“, rekla je Hana Selimović.

Marko Baćović, koji igra Dobričinog šefa u građevinskoj firmi, primetio je da, kao što se za neko voće kaže da je vitaminska bomba, ovaj se film može opisati kao bomba dobrote.

„Ne moramo samo da stalno čeprkamo po ranama, možemo nekad i da stavimo melem. Ova priča jeste bajka, ali deluje da je toliko blizu da bude stvarna. Pokazuje koliko nam malo fali da naš život zaista bude takav“, rekao je Baćović.

Bajkovitu atmosferu filma upotpunjuje muzika Aleksandra Loknera.

„Želeo sam da ispratim sliku i priču, da muzika nosi emotivnost i toplinu, a da ne bude nametljiva“, rekao je Lokner, dodajući da je uključio i dve-tri stare numere drugih autora za atmosferu u scenama koje se dešavaju 60-ih godina.

Direktor fotografije je Radan Popović, scenografiju je kreirala producentkinja Vesna Golubović, kostime Marija Marković, a maskerka je bila Dubravka Bušatlija.

U glumačkom ansamblu su i Mirjana Joković, devojčica Helena Jakovljević, Bogdan Diklić, Bojan Dimitrijević, Gordana Đurđević Dimić, Rada Đuričin, Branislav Lečić, Milan Caci Mihailović, Vladislava Milosavljević, Miodrag Radovanović, Sergej Trifunović i Nebojša Dugalić kao narator.

Film je sniman 2014. godine u produkciji Logos filma, uz podršku Filmskog centra Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine. U bioskopima u Srbiji prikazivaće se u distribuciji preduzeća Filmstar.

Svetska premijera bila je u avgustu 2016. na festivalu u Montrealu, a prvo prikazivanje u Srbiji imao je u septembru na otvaranju 9. Leskovačkog interacionalnog  festivala filmske režije, gde je Slavku Štimcu uručena nagrada za promociju srpskog filma u svetu.

(SEEcult.org)

Video
10.12.2017 | 14:58

VOĐENJE: Branka Kuzmanović - DIS/POZICIJE

Vođenje kroz izložbu Branke Kuzmanović DIS/POZICIJE u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja je otvorena od 28. novembra do 19. decembra 2017.