Aždaha ipak u trci za Oskara
Srpski kandidat za Oskara za najbolji strani film ipak će biti "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića, a ne "Tamo i ovde” Darka Lungulova, odlučio je Stručni odbor Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN), navodeći za takvu odluku proceduralne razloge u vezi sa engleskim jezikom u dijalozima filma “Tamo i ovde”.
Srpski kandidat za Oskara za najbolji strani film ipak će biti "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića, a ne "Tamo i ovde” Darka Lungulova, odlučio je Stručni odbor Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN), navodeći za takvu odluku proceduralne razloge u vezi sa engleskim jezikom u dijalozima filma “Tamo i ovde”.
Film “Tamo i ovde”, sa američkim glumcem Dejvidom Tortonom, dobio je pre nedelju dana šest od ukupno 11 glasova članova Stručnog odbora AFUN-a, dok je “Aždaha” dobila pet, ali je AFUN tražio dodatno pojašnjenje procedure od Američke filmske akademije, nakon primedbi u javnosti u vezi sa engleskim jezikom koji se govori u prvoplasiranom filmu.
Američka filmska akademija podsetila je u odgovoru na pravilo da filmovi u kojima je više od polovine dijaloga na engleskom ne mogu da konkurišu za Oskara za najbolji film na stranom jeziku, a na osnovu pisma AFUN, procenila je da bi samo “Aždaha” mogla da bude kandidat u toj kategoriji, preneli su beogradski mediji navode predsednika Predsedništva AFUN Mirka Beokovića. On je rekao i da je Američka akademija ukazala da bi film “Tamo i ovde” mogao da bude u trci u svim ostalim kategorijama - ako bude prikazan u američkim bioskopima.
Reditelj Dragojević je, kako je preneo ranije “Blic”, izjavio da bi srpska kinematografija mogla da ostane bez predstavnika ako bi AFUN ostao pri odluci da to bude “Tamo i ovde”, jer je prenebregnuto pravilo da dijalog mora da bude prvenstveno na jeziku zemlje porekla, izuzev kada scenario nalaže da neki dodatni neengleski jezik preovlađuje.
Povodom Dragojevićevog upozorenja, predsednik Predsedništva AFUN izjavio je da je producent filma “Tamo i ovde” naveo pod moralnom odgovornošću u prijavi za kandidaturu da odgovara propozicijama za Oskara za film na stranom jeziku. Stručni odbor AFUN, kako je dodao, nije merio zastupljenost jezika u dijalozima, već je ocenjivao kvalitet filma.
Lungulov je, posle vesti da će ipak “Aždaha” biti u trci za Oskara, izjavio da nije imao sumnju da “Tamo i ovde” ne može da bude kandidat, budući da je po svim parametrima srpski. On je rekao za “Blic” i da mu je krivo što Američka filmska akademija nije bila u prilici da pogleda njegov film, već je AFUN odlučila na osnovu njenog dopisa.
"Žao mi je što zvaničnici Američke filmske akademije nisu mogli da vide naš film, jer bi tek tada mogli da kažu da li film ispunjava kriterijume koji predviđaju da se ostvarenje može naći u konkurenciji za Oskara ukoliko u njemu ima više od 50 odsto dijaloga na engleskom jeziku. Ne želim da ulazim u to da li je to uticaj neke grupe ljudi iz srpskog sveta filma ili ne. Bez obzira na sve, želim puno sreće drugom srpskom kandidatu za Oskara", rekao je Lungulov.
Osim filmova Lungulova i Dragojevića, u konkurenciji za kandidaturu za nominaciju za Oskara za najbolji film na stranom jeziku bili su i “Čekaj me, ja sigurno neću doći” Miroslava Momčilovića i “Ordinary Perople” Vladimira Perišića.
AFUN je sa Filmskim centrom Srbije i Jugoslovenskom kinotekom uputila poziv za kandidaturu producentima ukupno 23 filma proizvedena od 1. oktobra 2008. do 30. septembra 2009. godine, a prijavu za izbor kandidata blagovremeno su predala samo četiri - “Kino kamera”, kao producent filma “Tamo i ovde” (Here and There), preduzeće “Sveti Georgije ubiva aždahu” koje stoji iza istoimenog filma Dragojevića, Brigada - producent Momčilovićevog filma i Trilema, u ime “Ordinary People”.
Prilikom proglašenja filma “Tamo i ovde”, Beoković je na konferenciji za novinare istakao da, prema pravilima AFUN, kandidovani film mora biti produkciono završen i komercijalno prikazan u bioskopskoj mreži Srbije sedam dana u kontinuitetu, u periodu od 1. oktobra 2008. godine do 30. septembra 2009. godine, kao i da je uslov Američke fimske akademije da je većinsko učešće zemlje porekla u produkciji filma i da je snimljen na jeziku zemlje porekla.
U prilogu: faks Američke fimske akademije AFUN-u
(SEEcult.org)
