Aja Sofija i praktično ponovo džamija

Turski državni zvaničnici i nekoliko stotina muslimanskih vernika prisustvovali su 24. jula prvoj molitvi u Aja Sofiji u Istanbulu posle više od 80 godina, nakon što je ta nekadašnja crkva i donedavno muzej nedavno ponovo pretvorena u džamiju.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je i inicirao kontroverzno pretvaranje Aja Sofije u džamiju, čitao je Kuran uoči početka moltive, kojoj je moglo da prisustvuje oko 500 zvanica, dok je na hiljade vernika imalo priliku da se moli ispred čuvenog istorijskog zdanja na Trgu sultana, uz pridržavanje mera zaštite povodom pandemije korona virusa.

Erdogan je, kako su preneli svetski mediji, rekao da Aja Sofija izlazi iz lanaca, što je, kako je ocenio, bio “najveći san mladih” u Turskoj.

Mnogi vernici stigli su autobusima iz različitih krajeva Turske prethodne večeri, kampujući ispred čuvenog zdanja, koje je sagrađeno 537. godine kao crkva, a prvi put je pretvoreno u džamiju 1453. godine, nakon što je sultan Mehmed Osvajač zauzeo Istanbul - tada Konstantinopolj. Crkvi Sveta Sofija ubrzo su dodata četiri minareta, a hrišćanske ikone i mozaici prekriveni su arapskom religijskom ikonografijom. Aja Sofija pretvorena je 1934. godine u muzej, za vreme vladavine Kemala Ataturka, ali je Državni savet Turske, najviši administrativni sud zemlje, 10. jula poništio tu odluku, nakon čega je Erdogan potpisao ukaz kojim se Aja Sofija ponovo pretvara u džamiju.

Žaljenje zbog te kontroverzne odluke izrazio je i Unesko, koji je Aja Sofiju uvrstio na Listu svetske baštine. Posebnu zabrinutost izrazio je papa Franja, a naročito oštro reagovali su predstavnici pravoslavnih crkava. Grčka crkva je čak proglasila 24. jul “danom žalosti”. Dok je u Istanbulu preko razglasa odjekivala molitva, čiji je tok prenošen i na okolnim video bimovima, u Grčkoj su se čula crkvena zvona u znak protesta.

Pretvaranje Aja Sofije iz muzeja u džamiju kritikovali su i lideri Evropske unije i SAD.

Turski nobelovac Orhan Pamuk izjavio je da je pretvaranje Aja Sofije u džamiju znak da Turska ne želi visse da bude sekularna država.

Prvu molitvu u Aja Sofiji obezbeđivalo je oko 20.000 policajaca, od kojih su mnogi u civilu bili prisutni i u unutrašnjosti tog zdanja, čiji su pojedini mozaici sa likovima Isusa Hrista i Device Marije prekriveni zavesama.

Erdogan je obećao da će Aja Sofija biti otvorena za posetioce u vreme kada se ne održavaju molitve, a ikone i mozaici tada neće biti prekriveni.

*Foto: screenshot YT

(SEEcult.org)