9. Čehov fest u Moskvi

Međunarodni Čehov fest u Moskvi, jedna od najvećih i najprestižnijih svetskih pozorišnih manifestacija, posvećen je u devetom izdanju 150-godišnjici rođenja A. P. Čehova koju obeležava ceo svet pod pokroviteljstvom UNESKO-a.

Međunarodni Čehov fest u Moskvi, jedna od najvećih i najprestižnijih svetskih pozorišnih manifestacija, posvećen je u devetom izdanju 150-godišnjici rođenja A. P. Čehova koju obeležava ceo svet pod pokroviteljstvom UNESKO-a.

Deveti Čehov fest počeo je 25. maja, a obuhvata do 30. jula 24 predstave koje su zasnovane na delima Čehova ili govore o tom velikom dramskom autoru.

Čast da otvori deveti Čehov fest pripala je znamenitom nemačkom reditelju Franku Kastrofu, upravniku nemačkog teatra “Folksbine”, koji se proslavio žestokim predstavama sa društvenom oštricom. Kastrof je predstavio projekat “U Moskvu, u Moskvu, u Moskvu!”, o čemu su toliko maštale sestre Prozorove, junakinje Čehovljeve drame “Tri sestre”.

Moskovska publika imala je privilegiju da vidi novu interpretaciju tog remek dela sjedinjenu voljom režisera s pričom “Mužici”.

Kao i mnogi nemački režiseri postštajnovskog pokoljenja, Kastorf je podvrgao ironiji ljubav Nemaca prema tihom, mirnom, nežnom Čehovu.

“Kao što je poznato, mi smo najmirnija nacija na svetu”, ironično je prokomentarisao veliki reditelj.

Upitan zašto je predstavu nazvao “U Moskvu...”, u kojoj je “stacionirana” i kafana s prostitukama, Kastrof je rekao da “čežnja za Moskvom koja za tri sestre neće nikad postati stvarnost, i tuga koja se u ‘Mužicima’ ostvaruje spojene su. U poslednjoj glavi povesti, kad se Olga vraća kući, ona vidi prirodu koja je lepša nego u Moskvi. Nije važno čime se to završava. To je nemačka dijalektika”, naveo je Kastorf koji je pre sedam godina prikazao na Čehov festu svoju verziju Bulgakovljevog romana “Majstor i Margarita”, a sa te predstave polovina gledališta pobegla je glavom bez obzira kada je videla na sceni, umesto bulgakovske Moskve, prizore nekog savremenog megapolisa sa ogromnim video ekranima.

Kao iskusan provokator, Kastorf je svestan da će i njegova predstava “U Moskvu...” nekoga oduševiti, a nekoga razdražiti.

Mnogi poznavaoci njegovog scenskog stvaralaštva smatraju da je Čehov Kastorfu, analitiačru i nepomirljivom kritičaru savremenog socijuma, prosto antipod. Uostalom, ranije ga glavni ruski dramski pisac nije osobito ni privlačio. Sad je “Tri sestre” spojio s “Mužicima” i može se samo pretpostaviti koliko je klasne zlobe uloženo u tu predstavu. Da nije baš malo, jasno je i iz beleške reditelja o predstavi: “Kroz sukob obespravljene klase s buržoaskom letargijom rađa se socijalno-revolucionarni potencijal koji je Čehov podsvesno formirao kao neko predskazanje događaja koji su se zbili u 20. veku, kao što je Oktobarska revolucija, na primer. Uprkos predubeđenjima proletkulta zajedno sa Čehovim može se u punoj meri istražiti kakvo je ponašanje ljudi pred licem socijalne neravnopravnosti - protest ili prilagođavanje”.

Čehovljevi likovi u scenskoj interpretaciji Kastorfa žive u prošlosti i budućnosti, oni ne nastanjuju sadašnjost! Jedino Nataša, za razliku od ostalih sesatra, ali i od svih drugih Čehovljevih likova, ličnost je sadašnjice.

Na novinarskoj konferenciji posvećenoj otvaranju Čehov festa, Kastorf je poručio javnosti i publici da su Stanislavski i Nemirovič-Dančenko napravili grešku koja se kasnije prenela po celom svetu, jer su hteli da vide u tesktovima Čehova potresna, lirska dela.

“U stvari je Čehov pisao komedije i jednu od njih hoću da postavim”, dodao je Kastorf, koji pritom nije mislio na Čehovljeve vodvilje.

Na Kastorfovu ocenu replicirao je negov ruski kolega Aleksandar Galibin, čija je predstava “Braća Č” prema tekstu Jelene Gremine takođe na programu Čehov festa.

Prema njegovim rečima, Čehovljevi likovi nisu smešni i uzimao ih je pretežno iz svog detinjstva koje ni za njega nije bilo lako.

Nakon Kastorfa, program Čehov festa nastavio je argentinski režiser Daniel Veroneze, čija je predstava po “Ujka Vanji” nazvana “Sledeći za ženom koja sama sebe ubija”. U produkciji Kompanije Daniela Veroneza izvedena je na sceni Pozorišnog centra “Majerhold”, a prema navodima ruske pozorišne kritike, glumci su igrali brzo, temperamentno, sa punim emotivnim nabojem, bez sentimentalnosti i preteranog upuštanja u psihologiziranje, ali sa preciznim nijansiranjem i razumevanjem svakog karaktera. Oni ne igraju nikakve apstraktne Ruse, niti ljude prošlosti, niti nasilno “uvlače” Čehova u aktuelna društvena zbivanja u Argentini, naglasili su organizatori Čehov festa.

U neobičnoj scenskoj postavci Čehovljeve drame, režiser je u predstavu uneo dva fragmenta iz drame apsurda “Služavke” Žana Žanea.

Predstavu odlikuje, osim izvanrednog glumčkog ansambla, i vizuelni asketizam, a igrana je na prostoru između dva zida sa dvoje vrata veličine pet kvadratnih metara, poput kuhinje u malom stanu. Na tom petokvadratnom pozorišnom placu predstava argenitnske pozorišne trupe demonstrirala je kako neprolaznu aktuelnost Čehovljevog nasleđa, tako i stvaralačku snagu režisera i njegovog ansambla u celini.

Veroneze je ne samo rediteljski postavio, nego i komplentno scenski ovaplotio Ujka Vanju. Počeo je, inače, karijeru kao glumac, a do danas je napisao više od 20 drama i postavio na scenu desetak predstava, među kojima i “Hroniku pada jednog od muškaraca”, “Iz čudotvornog sveta životinja”, “Ženama se pričinjavaju konji”...

Veronezeovo dramsko stvaralaštvo upereno je protiv zastarelosti društvenih navika i tradicionalnog pozorišta, a ovih dana su mu objavljene i dve knjige sabranih dela. Drame su mu prevedene na italijanski, portugalski, nemački i francuski jezik, a dobitnik je i više nagrada u oblasti dramaturgije.

Iako je Čehov fest u potpunosti posvećen 150-godišnjici rođenja znamenitog ruskog dramatičara, poznatih Čehovljevih dela nema tako mnogo na repertoaru. Dosta je predstava koje su rađene prema motivima Čehova, ali su udaljene od njegovh literarnih osnova.

Na festival su pozvani ne samo pozorišni reditelji, nego i koreografi, pa čak i cirkuske postavke.

Ko bi mogao i pomisliti da je “Šapat cveća”, koji se proslavio istančanim plastičnim kompozcijama tajvanskog koreografa Lin Hvaj Mina, inspirisan Čehovljevim delima? Ili pak da je, postavljajući predstavu “Bezimeni otrov”, Japanac Dze Kanamori pročitavao “Crnog monaha” i “Paviljon br. 6”.

Sa originalnim scenskim verzijama Čehovljevih dela moskovsku publiku će upoznati i kanadski reditelj Važdi Muavad, njegov čileanski kolega Gilermo Kaljderon, kao i proslavljeni koreograf Jožef Nađ iz Kanjiže u Srbiji, koji živi i radi u Francuskoj.

Učestvuju i Mats Ek, Španac Načo Duato...

Na pitanje kako je uspeo da dovede takvu umetničku plejadu, direktor Čehov festa Valerij Šadrin rekao je da je to “vrlo prosto”.

“Učestvovati na festivalu koji nosi ime Čehova, i to još u domovini velikog dramatičara, postalo je stvar prestiža. To je kao da se igra na Šekspirovom festivalu u Engleskoj. Čehov fest je pozorišni brend najviše svetske klase”, istakao je Šadrin.

Čehov fest je ustanovljen prema ideji narodnog umetnika SSSR-a Kirila Lavrova iz 1986. godine, a prvi put je održan u oktobru 1992. godine i do sada je organizovan bijenalno.

Od ove godine biće održavan svake godine.

Osnivač Čehov festa je Međunarodna konfederacija pozorišnih saveza, a finasijski su ga podržali rusko Ministartvo kulture i gradske vlasti Moskve.

Sajt Čehov festa je www.chekhovfest.ru

Branko Rakočević