Nobelovac Josif Brodski (1940-1996) napunio bi 70 godina 24. maja, ali dugovečnost mu nije bila upisana u knjigu sudbine.

Obeležiti, a još više praznovati 70-godišnjicu čoveka koji je umro u 56. godini, uopšte govoreći, bilo bi apsurd.

Za takve ličnosti posle smrti otvaraju se neke druge stranice kalendara: sledeća godišnjica je stota, stopedeseta, dvestota. Pod uslovom da se do tada sačuvaju jezici na kojima je pisao, i sama poezija, interesovanje za stihove, ukus i uopšte bilo kakav interes za takve ličnosti. Ali, to ne može niko znati. Drugo vreme, druge pesme. Drugi sastav atmosfere -zvuci će se u njoj rasprostirati drugačije.

Šta je, u stvari, poezija?

A šta je, u stvari, poezija - ako ne glas, zvuk, praćen ili nepraćen strunama harfe?

U datom momentu, kao danas na primer, kada se obeležava 70. rođendan Brodskog, zvuk je nadživeo “prah” tog pesnika, ukopan na San-Mikeli u Veneciji, i “truljenje će pobeći” (и тленья убежит). Postoje takođe i pokazatelji koji taj zvuk stešnjavaju simfonijom, dosad nezborenog govorenja reči, šumova i, na kraju krajeva, nejezičnosti.

Već sada je njegov živi lik zamenjen korpusom njegovih stihova, knjgama, filmovima o njemu. U svakom slučaju, ukoliko se bude obeležavala stogodišnjica njegovog rođenja, ona će, poput svih sličnih jubileja, biti raslojena na modeliranje novog lika pesnika i na rasuđivanje o njegovoim stihovima.

Setimo se sudbine Puškina i drugih pesnika.

Dominacija dveju strasti: nezavisnost i veličina

Sadašnji datum je prilika da ga se prosto setimo, spomenemo u molitvama našim. To da je Brodski bio talentovan, moglo se videti još izdaleka, a iz blizine - da je bio zaslepljujće talentovan.

U njemu su dominirale dve strasti: prva ka nezavisnosti od bilo koga i od bilo kakvih okolnosti, i druga - ka isticanju i veličanju glavne zamisli, kako života u celini, tako i svakog njegovog segmenta.

Ka veličanju kojem je sledio kako bi na svakoj etapi i na svakom koraku bila postignuta odgovarajuća visina na zadatom nivou realizacije. On je sam zauzimao mnogo pažnje i vremena svojih čitalaca. I mesta: s njim je bivalo tesno, njegova reč je zauzimala prostor koji je bio namenjen mnogima. On nije obuzdavao svoju intonaciju, niti je za njeno izražavanje žalio da uloži velike napore, nije odbijao da gucne, sklon je bio gestovima za koje je trabalo sve više slušalaca, ulica, grad. Čak i kada je ćutao, osećalo se da on zvuči, čas prigušeno, ponekad otvoreno i glasno, nekada je to primećivao, a nekada, boga mi, ne.

Krasila ga je večna, riterska mladost

Bio je mlad, i to ne samo u godinama kada je to prirodno za svakog ljudskog stvora. U kodesku srednjovekovnih narodnih dobročinitelja, zajedno sa blagodarnošću, hrabrošću, vernošću, plemenitošću i izdašnošću, verovatno je bila i mladost. Takva, riterska mladost je krasila Brodskog, kad mu je bilo 30, ali i 50 godina, što ni u kom slučaju nije protivurečilo njegovom trezvenom pogledu kojim je gledao na život i ljude.

Od njega su se mogle čuti i neprijatne reči.

On je sam sebi stvarao reputaciju neprijatnog čoveka, što je bilo apsolutno nepravedno:loša je stvar, a ne onaj ko je naziva lošom.

Inetelektualna jasnost se u njemu preplitala sa organski prisutnom čistom naivošću koja u mnogome podseća na dečju. To je neke privlačilo, a druge odvraćalo od njega - prvih je bilo mnogo, mnogo manje, a drugih znatno više.

Gorčina - preovlađujući tonalitet

Preovlađujući tonalitet njegovih stihova je - gorčina. Takvo je bilo svojstvo njegovog kazivanja, svejedno da li u stihovima ili u običnom razgovoru. Obožavao je jezik, služio mu kao najlepšoj dami u koju je bio zaljubljen.

A rečima je vladao kao volšebnik. Ne tako što je ličnost svodio na reči, nego na način kojim je uspostavljao ravnopravnost između reči i ličnosti. Kao što je jednom primetio (pre svega za sebe: od celog čovečjeg života ostaje samo deo). Vrsta reči uopšte. Vrsta reči.

Nova i ponovljena izdanja povodom jubileja

Nekoliko knjiga nobelovca Josifa Brodskog - ponovljena izdanja i prvo publikovanje - ugledalo je svetlost dana u aprilu i maju ove godine, povodom godišnjice rođenja pesnika, preneli su ruski mediji najavu izdavačke kuće “Azbuka”, koja ima eskluzivno pravo na izdavanje svih dela Brodskog na ruskom jeziku.

Prvi put se na ruskom jeziku pojavljuju dva zbornika filozofskih dela Brodskog koja su ranije bila izdata samo na engleskom jeziku.

U zbornik “O tugi i razumu”, zajedno sa nobelovskim govorom “Lica nedruželjubivog izraza”, ušli su i tako znameiti eseji kao što su “Pohvala letargiji” i “Neskromne rečenice”, “O tugi i razumu”, “Mačje ‘Mjau’”. U drugi zbornik, “Manje od jedinice”, osim istoimenog eseja, ušli su, uz ostale, i ogledi “Vlast stihije”, “Katastrofa u vazduhu”, “Pokloniti se senki”, “Soba i po” (u kojoj je pesnik živeo s majkom u Lenjingradu, do progonstva i izgnatstva iz Sovjetskog Saveza).

Ovo delo je 1986. godine u SAD dobilo nagradu Nacionalnog saveta kritike.

Brodski je prevodio na ruski sa engleskog, poljskog, italijanskog, španskog, grčkog, litvanskog, češkog, bugarskog, gruzijskog i drugih jezika i ti prevodi ušli su u zbornik “Izabrani prevodi”.

Od izdavača “Azbuke” ruski mediji su saznali i da će povodom pesnikovog rođendana, 24. maja, izaći još jedna njegova pesnička zbirka pod naslovom “Vrsta reči: Izabrani stihovi”, sa ilustracijama samog pesnika. To je dopunjeno ponovno izdanje knjige izdate 1990. godine, na čijem je izdanju radio sam autor.

Izdavač objašnjava: “Tokom priprema sadašnjeg izdanja, rešili smo da ga dopunimo stihovima nastalim kasnije, od kojih je najveći deo objavljen u njegovoj poslednjoj pesničkoj knjizi ‘Pejzaž sa poplavom’. Stihove prate crteži samog pesnika ili prosto kao ilustracija od slučaja do slučaja”, saopštila je “Azbuka”.

Poseban značaj ima zbornik “U Danteovoj senci” sa sabranim esejima Brodskog u kojima analizira obrasce svetske poezije - stihove Tomasa Hardija, Roberta Frosta, Rajnera Marije Rilkea i drugih autora. U zborniku “U vlasti stihije” sakupljeni su eseji o ruskim piscima - Konstantinu Batjuškovu, Osipu Mandeljštamu, Ani Ahmatovoj, Marini Cvetajevoj, Fjodoru Dostojevskom i Andreji Platonovu.

Jevrejin, ruski pesnik i američki esejista

Josif Brodski, istaknuti ruski pesnik, esejista, dramaturg i prevodilac, rođen je 24. maja 1940. godine u Lenjingradu. U SSSR-u je dugo bio pesnik samizdat, a 29. novembra 1963. godine u listu “Večernji Lenjingrad” objavljeno je pismo protiv Brodskog pod naslovom “Okololitrarni trut”, da bi sledeće godina bio uhapšen i smešten u bolnicu za umobolne. Sud ga je proglasio krivim i osudio na godinu i po progonstva u Arhangelsku oblast “zbog besposličenja i skitnje”.

U to vreme mu u Njujorku izlazi prva knjiga “Stihovi i poeme”, 1972. emigrira u SAD, gde je primio američko državljnstvo i predavao rusku književnost na većem broju univerziteta. Godine 1987. dodeljena mu je Nobelova nagrada za književnost za “sveobuhvatno autorstvo ispunjeno jasnošću misli i poetskom dubinom”, kako je zvanično obrazložio Nobelov komitet.

Upitan jednom prilikom da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti, Brodski je rekao: “Ja sam Jevrejin, ruski pesnik i američki esejista”.

Branko Rakočević