55. OS – Stvari koje nestaju
Oktobarski salon u Beogradu, jedna od najznačajnijih i najvećih međunarodnih izložbi vizuelnih umetnosti u Srbiji i regionu, biće održan od 20. septembra do 2. novembra u zgradi Muzeja grada Beograda (bivša Vojna akademija), prema konceptu kustosa Nikolasa Šafhauzena i Vanese Miler iz Kunsthalea u Beču “Stvari koje nestaju” (Disappearing Things).
55. Oktobarski salon preispituje istorijsku amneziju, opsednutost sadašnjim trenutkom i formom ličnog izražavanja koja čini nejasnim granice subjektivnosti. Odabrani umetnički radovi baviće se političkim pitanjima kao i pitanjima sadašnjeg trenutka, koja su ukorenjena u prošlosti, a izazivaju kolektivno emocionalno stanje sa kojim se suočavamo, najavljeno je 17. juna na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, koja je osnivač OS.
Grad je obezbedio za 55. OS 17,2 miliona dinara – kao i 2013. godine, a Ministarstvo kulture će pomoći sa tri miliona, što je milion više nego prošle godine.
Kustos 55. OS, istoričar umetnosti Nikolas Šafhauzen, direktor Kunsthalea u Beču, osmislio je sa Vanesom Miler, takođe iz bečkog Kunsthalea, koncept izložbe koji je inspirisan fenomenom društvenih mreža na internetu, posebno Snepčeta (Snapchat). Reč je o jednoj od sve popularnijih aplikacija za komunikaciju, koja je specifična po tome što uništava svaku poslatu poruku (tekst, fotografiju, video) posle samo nekoliko sekundi.
"Destruktivni potencijal ove aplikacije za pametne telefone se čini neverovatno privlačnim", rekao je Šafhauzen, navodeći da je to “aplikacija koja živi sada i ovde, lišena bilo kakvog sećanja ili ideje o istoriji”.
Postavljajući pitanje da li su internet i druga digitalna skladišta podataka idealni za odlaganje memorije čovečanstva zato što ništa ne zaboravljaju, Šafhauzen podseća da je samo 2013. godine stvoreno više digitalnih slika nego u celokupnoj dotadašnjoj istoriji fotografije.
Prema njegovim rečima, paradoks je u tome što slike koje se stvaraju svuda i stalno postaju svojevrsne zamke za vreme, osećanja, stvaralačke snage i subjektivnost, jer ne funkcionišu kao predstave. Što se stvari više predstavljaju – ljudi, događaji, odnosno sama istorija, manje ih ostaje u realnosti. Veza znaka i onoga što se označava postaje nestabilna. Sve je više predstava koje nemaju odgovarajućeg označitelja i, istovremeno, sve je više predstava koje nestaju iz našeg sećanja poput snepčet poruke.
Šafhauzen je radio i kao umetnik i galerista i vodio niz institucija za savremenu umetnost u Nemačkoj, Austriji, Finskoj, Holandiji… Bio je, između ostalog, i kustos nemačkog paviljona na Bijenalu u Veneciji 2007. i 2009. godine.
Za razliku od 2013. godine, kada je kustoski kolektiv Red Min(e)d odabran na osnovu međunarodnog konkursa za predlog projekta 54. OS, Šafhauzena je pozvao Odbor Oktobarskog salona.
Na konkurs 55. OS, koji je bio otvoren tokom maja za domaće umetnike, prijavilo se više od 250 umetnika, među kojima su i neki iz regiona, rekla je u ime organizatora direktorka KCB-a Mia David.
Oktobarski salon je međunarodna izložba savremene umetnosti, koja je tokom istorije menjala koncepciju i oblike organizovanja. OS je 2004. dobio međunarodni karakter i postao jedna od značajnih referentnih tačaka za srpsku, ali i regionalnu umetničku scenu.
Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja OS bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, te kustoska grupa Red Min(e)d 2013.
Članovi Odbora OS su: Mišela Blanuša, Neda Knežević, Srđan Đile Marković, Vladislav Šćepanović i Mia David Zarić.
(SEEcult.org)
