14. Beldoks suočava s realnošću
Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks prikazaće od 9. do 16. septembra 107 filmova u 16 celina, objedinjenih sloganom “Reality Check” kojim organizatori žele da ukažu na urgentnost u prepoznavanju istine o određenoj situaciji, odnosno na potrebu suočavanja sa realnošću.
I novim vizuelnim identitetom, odnosno bojama, 14. Beldoks izaziva topla i pozitivna osećanja, ali istovremeno ukazuje i na teme s kojima se suočava današnje društvo i koje provejavaju u mnogim filmovima, rekla je 2. septembra direktorka Beldoksa Mara Prohaska Marković na konferenciji za novinare u bioskopu “Balkan”.
Filmovima 14. Beldoksa dominiraju četiri teme, a to su ekologija - planeta, zdravlje - život, ljubav - ljudi i tehnologija - evolucija, rekla je ona, najavljujući program sa četiri takmičarske selekcije na osam lokacija u Beogradu, a delom i onlajn.
Ieva Ūbele, Igor Stanojević, Marko Grba Singh, Mara Prohaska Marković, foto: Vidoje Mladenović
Srpski takmičarski program, kao i 2020. godine, prikazivaće se u amfitetaru ispred Muzeja istorije Jugoslavije, a međunarodni u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Jugoslovenska kinoteka biće domaćin retrospektive velikog portugalskog reditelja Pedra Košte, čije su igrani filmovi prikazivani u Beogradu, kao i programa Fokus – Ukrajina, najavio je umetnički direktor Marko Grba Sing, ističući da Beldoks nastavlja umrežavanje, pa je uspostavljena saradnja sa festivalima dokumentarnog filma u Kijevu i u Solunu. Program Meteori, posvećen radikalnom filmu, biće održan u Muzeju savremene umetnosti, a prva projekcija 10. septembra biće svetska premijera video dnevnika Nelsona Salivena.
“Saliven je neverovatan lik. Otkrio sam ga tokom prvog lokdauna. Snimao je neku vrstu video eseja u Njujorku od 1983. do svoje smrti 1989. godine. To su kratki video dnevnici svakodnevnog života, sa prijateljima i akterima njujorške scene i to u formi današnjeg vloginga, kao da je anticipirao kako će se koristiti tehnika u 21. veku”, rekao je Marko Grba Sing.
Beldoks će 9. septembra, kako je ranije objavljeno, otvoriti ispred Muzeja Jugoslavije dokumentarac “Fejt i Branko” Ketrin Hart, koji je umetnički direktor opisao kao “divan, topao film, ljubavnu priču dvoje divnih ljudi i muzičara”. Za zatvaranje je odabran film “Draga deca budućnosti” Franca Bouma, koji se sastoji od tri priče o mladim aktivistima koji se bore za bolji svet, što je na neki način poruka Beldoksa novim generacijama, izjavio je Grba Sing.
Selektor Igor Stanojević istakao je da je pred publikom izuzetna selekcija i da je nezahvalno izdvajiti pojedinačne naslove.
“Vodili smo se i drugim festivalima i nagradama, ali to nije bilo dovoljno za automatski plasman u selekciju, nego smo rigoroznim procesom došli do jednog pročišćenog izbora, po našim ukusima. Zaista svaki film ima snažan razlog zašto je tu”, rekao je Stanojević, posebno zadovoljan domaćim takmičarskim programom sa :filmovima proverenih autora, ali i mladih, među kojima je film ‘Ptica’ autora koji ima 19 godina”.
Pozivajući publiku da se sa detaljima programa upozna na sajtu i YouTube kanalu Beldoksa, Stanojević je skrenuo pažnju i na neke arhivske filmove, jer Beldoks nastoji, između ostalog, i da nadoknadi ono što je propušteno da se vidi u ranijem periodu, kada dokumentarna scena nije bila tako živa kao što je danas.
Igor Stanojević
Šefica Beldocs Industry programa Ieva Ubele najavila je da će taj segment spojiti više od 60 profesionalaca iz filmske industrije – agente prodaje i distributere, predstavnike festivala, VOD platformi i TV emitera, iz više od 30 zemalja. Biće prisutno više od 30 autora dokumentarnih filmova koji učestvuju u programima Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Beldocs Academy i Documentaries for Kids & Youth. Oni predstavljaju i Zapadni Balkan, ali i šire geografsko područje od baltičkih država do Ukrajine i Gruzije.
“Drago nam je što vidimo da su se neki od projekata koji su prethodnih godina učestvovali u programu Beldocs Industry sada vratili na Beldocs kao gotovi filmovi, među kojima su i sva ostvarenja iz selekcije Ukrajina u fokusu. Beldocs Industry ove godine omogućava širok spektar aktivnosti koje su dostupne i fizički i onlajn. Dokumentaristi iz Srbije i inostranstva su naročito dobrodošli da se priključe panelima 13. septembra koji se fokusiraju na promene u ponašanju publike i nove načine gledanja filmova, kao i prodajne i distribucijske strategije koje prate te promene. Takođe nam je veoma drago što ćemo ugostiti Vitalija Manskog, reditelja i direktora ArtDocFest festivala”, rekla je Ieva Ubele i najavila kao poseban događaj – razgovor Manskog i reditelja Želimira Žilnika “Documentary Cinema: A Mirror or A Magnifying Glass?”
Specijalni program Beldoksa, posvećen mentalnom zdravlju, predstavila je Aleksandra Vušurović, urednica programa eleMental koji obuhvata pet stranih filmova.
“Iako tema mentalnog zdravlja sve više nalazi put do šire publike, tek nakon proteklih godinu i po dana dolazimo do shvatanja da će nam biti potrebne radikalne promene u načinu na koji mentalno zdravlje tretiramo kao društvo. Program eleMental približiće tu temu publici kroz inspirativnu paletu životnih priča i ljudskih perspektiva. Odabrani filmovi o ovoj temi govore na uzbudljiv, iskren i beskompromisan način, rezonirajući sa našim unutrašnjim svetovima, budeći empatiju i razbijajući barijere i stereotipe”, rekla je ona i dodala da će projekcije pratiti razgovori sa autorima, protagonistima, korisnicima podrške i stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja i ljudskih prava.
Beldocs Akademija, kao i prethodne godine, u fokus stavlja VR/AR projekte u razvoju, najavila je Marija Vukić, producentkinja tog programa koji se održava u saradnji sa Filmskim centrom Crne Gore.
Za ovogodišnje izdanje odabrana su četiri projekta umetnika iz Letonije, Moldavije, Hrvatske i Srbije. Oni će razvijati svoje imerzivne sadržaje na trodnevnoj interaktivnoj radionici pod mentorstvom italijanske savremene umetnice Sare Tireli. Pored uvodnog predavanja, upoznavanja sa tehnologijom i konkretnog rada na produkciji sadržaja, polaznici će imati priliku da čuju i masterklas Ane Knežević, nagrađivane umetnice iz Srbije koja živi i radi u Njujorku, a čiji je rad 2020. godine bio izložen na Beldocsu.
Novinarima su se obratili i glavni likovi filma “Fejt i Branko” - britanska harmonikašica Fejt Eliot i romski violinista iz okoline Valjeva Branko Ristić, ističući da im premijera u Beogradu mnogo znači, jer su se u Srbiji i upoznali. Kako je najavljeno, projekciji na otvaranju Beldoksa prisustvovaće i rediteljka Ketrin Hart.
Branko Ristić je ispričao kako je Fejt pre 11 godina došla ovde kao turista i da uči romsku muziku, a Ketrin je gotovo slučajno počela da snima i zatim nastavila uporno to da radi tokom čak osam godina. “Snimala je i u Srbiji i u Engleskoj, gde god smo bili. U nekim momentima sam se osećao kao glumac. A imali smo i teške trenutke, nekad sam govorio Fejt – kaži Katarini da ne mogu, da ne snima ovo, neprijatno mi je. Ali ona nije odustala”, rekao je Ristić.
Fejt Eliot je primetila da su se oboje dosta promenili od početka snimanja filma i da u to vreme nisu znali kako će se sve dalje razvijati. “Najviše se promenio Branko”, rekla je ona, a on je dodao da do poznanstva sa Fejt, kada je imao 24 godine, nigde nije putovao, jer ga zbog dijabetesa porodica nije puštala. “Kada mi je Fejt ponudila šansu da sviram u Engleskoj, na velikim scenama, imao sam veliki strah”, priznao je Branko.
Fejt Eliot je dodala da je film, iako iskren i autentičan, ipak autorsko delo rediteljke. “Film ne može da bude sto posto istina iz života. U njemu puno toga fali. Ketrin je pravila svoju priču, kako ona to vidi”, rekla je Fejt, dodavši da se njenom ocu film nije svideo upravo zbog delova iz života koji nedostaju.
Ristić je istakao da se u filmu dobro vidi kako jedan Rom uči i napreduje, a posebno mu je drago što se u filmu vidi njegova porodica koja ga je odgajila – teta, stric i baba.
Prema rečima Fejt Eliot, važan deo filma je i to kako se njih dvoje prilagođavaju na život u drugačijoj zemlji i kulturi. Smatra da je za nju to bilo lakše, jer je navikla da putuje i voli da upoznaje nove sredine. Ristić je priznao da oseća nostalgiju, da voli Srbiju i da se to nikada neće promeniti.
Ekipa filma 'Fejt i Branko'
Filmski centar Srbije je pokrovitelj nagrade za srpski, a Doks Televizija za međunarodni takmičarski program. Filmski centar Crne Gore je sponzor nagrade Beldoks akademije, dok sam festival finansira nagrade u programu Beldocs in Progreš i Serbian Docs in Progress.
Program 14. Beldocs biće održan i na terasi Art bioskopa Kolarac, kao i u salama Jugoslovenske kinoteke, Doma omladine Beograda, Centra za kulturu Vlada Divljan i bioskopa “Balkan”.
Publici je na raspolaganju festivalski onlajn servis za prodaju karata za sve projekcije u fizičkom prostoru ili naotvorenom, dok će se karte za onlajn projekcije, odnosno više od 90 filmova u ponudi, kupovati preko Vimeo servisa. Karte za onlajn projekcije važiće 48 sati nakon obavljene kupovine. Cena karte je 200 dinara ili 2 dolara za dugometražne filmove, a 150 dinara ili 1,5 dolar za kratkometražna ostvarenja.
Kupovina ulaznica na lokacijama održavanja Beldoksa biće moguća do kraja festivala, osim za Amfiteatar Muzeja Jugoslavije gde će fizička prodaja biti moguća samo na licu mesta, pola sata pred projekciju. Cena karata je 300 dinara, osim za projekcije u MSUB-u, za koje karte koštaju 100 dinara.
Beldocs je organizovan uz podršku i Evropske unije kroz program Kreativna Evropa (potprogram Media), Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Filmskog centra Srbije, ambasada Australije, Portugalije, Ukrajine, Izraela, Švajcarske, Slovenije, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog kulturnog centra, Francuskog instituta, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Misije OEBS-a u Srbiji, RYCO, DOX TV, TV Al Jazeera Balkans i Orion Telekoma.
Sva festivalska događanja biće organizovana u skladu sa merama za suzbijanje Covid-19.
Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.og.
*Foto: Vidoje Manojlovic
(SEEcult.org)
