Galerija “Zuska Medvedova” u Bačkom Petrovcu, kulturnom središtu vojvođanskih Slovaka, najznačajnija je umetnička institucija te nacionalne manjine u Srbiji, nedavno je obeležila 20 godina od osnivanja, a ovih dana je i domaćin desetog Bijenala slovačkih umetnika.

Desetim Bijenalom slovačkih akademskih likovnih umetnika, galerija “Zuska Medvedova” ušla je u treću deceniju plodotvorne kulturne misije, tokom koje je priredila 76 samostalnih i kolektivnih izložbi slovačkih likovnih stvaralaca.

Na Bijenalu učestvuje rekordan broj umetnika - 27 akademskih slikara, vajara, keramičara i grafičara.

Na dosadašnjim bijenalima učestovala su ukupno 42 umetnika, od kojih neki više nisu među živima (Ana Malahova-Fajnodovićova, Ana Piksiadesova i Jaroslav Supek).

Na svim dosadašnjim, kao i na jubilarnom, učestvuju Mira Brtka, Pavel Čanji, Vijera Fajnodovićova-Sudiova, Maria Gaškova, Jozef Klaćik, Pavel Pop, Milan Sudi i Rastislav Škulec. Takođe, na svim bijenalima izlagali su slovački slikari koji više ne žive u Srbiji: Martin Kazur i Ivan Križan.

Od drugog Bijenala (1992) učestvuje Jan Agarski, na trećem se pridružio Miško Bolf, a na četvtom Mihal Đurovka i Marjan Karavla.

Na desetom Bijenalu prvi put izlažu četiri slikara, među kojima je najstariji, rođeni Petrovčanin Štefan Pavelka (1930) koji od 1947. živi u Slovačkoj.

Prvi put se predstavljaju i dve mlade umetnice, obe rođene 1976. godine - Svetlana Mihalova, koja je studirala najpre slovački jezik i književnost na Pedagoškom fakultetu univerziteta “Matej Bela” u Banskoj Bistrici, a potom je završila postdiplomske studije iz slikarstava, odsek digitalnih medija i intermedijalmog stvaralaštva na Akademiji umetnosti u istom gradu. Druga je Vesna Opavska iz Beograda, koja je 2004. apslovirala grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi Biljane Vuković, a prošle godine završila je i magistarske studije na FLU i postala članica ULUS-a.

Na desetom Bijenalu je kao debitantkinja izložila digitalne grafike sa razuđenim motivima.

Prvi put na Bijenalu izlaže i najmlađi učesnik Pavel Pavelka (1982) iz Sarajeva, koji je na Akademiji lepih umetnosti u glavnom gradu BiH diplomirao grafiku u klasi profesora Halila Tikveše i sada je postdiplomac na grafičkom odseku.

Na Bijenalu je izložio dve grafike za koje se može reći da su urađene u tradiciji imaginativnog realizma.

Inače, pored Vesne Opavski i Pavelke, grafikama su se predstavili i mlađi grafičari Marina Čainova i Daniela Trieškova, koja je otišla korak dalje u eksperimentisanju grafičkim tehnikama, a pridružio im se i Milan
Grnja istraživanjima digitalnog grafičkog iskaza.

Stariji grafičari su, pored slika, ostali verni i toj tehnici: Pavel Čanji, Jozef Klaćik i Martin Kizur, dok je Pavel Pop izložio crteže.

Na novim slikama Mire Brtke, prošlogodišnje dobitnice nagrade “Sava Šumanović”, dominiraju fine strukturne intervencije, dok su slike Jana Agarskog sa prepoznatljvim koloritom. Čanji je sav u postmodernom duhu sa reminiscencijama na lokalne slikarske motive najznamentije Petrovčanke Zuske Medvedove.

Geometrizacija slika Jozefa Klaćika je odavno uobičajen manir tog slikara, grafičara, pesnika i multimedijalnog umetnika.

Pažnju posetilaca desetog Bijenala privukle su i geometrijske apstrakcije Rastislava Škulca, kao i dekorativne plohe Zvonimira Pidelke.

Jedini vajar među ukupno 42 učesnika Bijenala je Jan Stupavski, koji je izložio statuete u drvetu.

Prema rečima istoričara umetnosti, likovnog kritičara i komesara Bijenala Vladimira Valenćika, izložba je pokazala opšti napredak u likovnom životu vojvođanskih Slovaka koji se izražava u sazrevanju osobenih izraza, osvajanju novih slikarskih koordinata, pomeranju tema i motiva ka digitalnim tehnikama, što je presudno uticalo da slovačka umentost u Vojvodini postane bogatija, raznovrsnija i modernija nego ikada dosada.

Povodom poklapanja dva značajna jubileja kulture Slovaka u Vojvodini - dve decenije od osnivanja galerije “Zuske Medvedove” i desetog Bijenala, održan je i okrugli sto u plavom salonu Slovačkog vojvođanskog pozorišta u Bačkom Petrovcu, jednog od tri profesionalna teatra nacionalnih manjina (pored rusinskog u Ruskom Krsturu i rumunskog u Vršcu) koje Izvršno veće Vojvodine osnovalo pre sedam godina.

Među učesnicima je bilo dvadesetak slikara, likovnih kritičara, istoričara umetnosti, političara i novinara kulturnih rubrika, koji su jednodušno obema manifestacijama dali veoma visoke ocene.

Slikar Martin Kizura iz Australije poslao je čak i šest saopštenja za taj simpozijum, koji je otvorio slikar Pavel Čanji, direktor ustanove u kojoj su objedinjene sve tri slovačke profesionalne institucije kulture: Narodni muzej, Slovačko vojvođansko pozorište i galerija “Zuska Medvedova”.

Kako je tekao likovni život Slovaka u Vojvodini između dva bijenala bila je tema kojom se na studiozan način i veoma pregledno bavio Vladimir Valenćik, dok je likovni kritičar Sava Stepanov posvetio izlaganje specifičnostima likovnog izraza u stvaralaštvu Mire Brtke, Jozefa Klaćika, Jaroslava Supka, Rastislava Škulca i Jana Triaške.

Zapaženo je i izlaganje novinarke Anamarije Boldocka-Grbić na temu “Irealna lirska refleksija o bijenalu sa posebnim osvrtom na emocije koje su nastale u galeriji ‘Zuska Medvedova’”.

Tekst prošlog leta preminulog slikara Jaroslava Supka, koji je izgovorio na srpskom jeziku na prvom međunardnom festivalu performansa u Pančevu 2003. godine, u prevodu na slovački, pročitala je Elena Majer.

Dodeljena je i nagrada za slikarstvo koja nosi ime Karola Miloslava Lehotelskog, a komisija koju su činili Samuel Čelovski, Maria Gaškova i Jozef Klaćik, odlučila je da je dobije slikar iz Kovačice Martin Kizur, koji živi u Australiji.

Među učesnicima simpozijuma bila je i Ana Tomaniva Makanova, potpredsednica vojvođanske vlade i pokrajinski sekretar za informisanje, koja je i predsednica Nacionalnog veća Slovaka u Srbiji. Ona je izrazila zadovoljstvo ne samo rekordnim brojem učesnika na jubilarnom Bilenalu, već i visokim kvalitetom njihovih radova.

Branko Rakočević