seecult.org writes, "BEOGRAD, 13. aprila (SEEcult.org) - Portal za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org objavio je u svojoj onlajn Galeriji umetnika ustupljene radove Milovana Destila Markovica, povodom njegovog proglasenja 14. aprila Svetskim danom umetnosti pre 24 godine."

Markovic je 14. aprila 1981. godine, kao zivi ‘Spomenik umetnosti’, osam sati stajao ispred Studentskog kulturnog centra (SKC), proglasivsi taj datum Svetskim danom umetnosti, kojim pocinje ‘novo vreme umetnosti - umetnost bez istorije’.

Jedan od glavnih aktera tadasnjeg novog talasa u socijalistickoj Jugoslaviji, Markovic je pozvao sve umetnike u svetu da se ukljuce u proslavu Dana umetnosti i obeleze ga kao dan jedinstva velike svetske umetnicke zajednice.

Markovic, koji od sredine 80-ih godina zivi u Berlinu, predstavljen je u veb Galeriji umetnika portala SEEcult.org serijom ‘Transfigurativnih radova’ kojima istrazuje mogucnosti, izazove i granice vizuelne reprezentacije uopste, problematizujuci i njenu upotrebu u svrhe ideoloske propagande ili trzisnih interesa.

Rec je o seriji radova koje je poceo sredinom 90-ih, ukljucujuci ‘Karminke’ (Lipstick Portraits), portrete poznatih zena radjene karminom na plisu, zatim autoportrete ‘Selfshaves’ i ‘Aftershaves’, kao i najnovije radove iz serije ‘Beskucnici’ (Homeless), portrete ljudi bez kuce u Beogradu, Berlinu i Japanu.

Beogradski ‘Homeless’ projekat predstavljen je u novembru 2003. na Palati ‘Albanija’ u Beogradu, platnom velicine 40 puta osam metara - portretom jednog iz grupe beogradskih beskucnika sa kojima je Markovic radio intervjue i na osnovu delova njihovih recenica napravio portrete. U okviru tog projekta, otvorene su bile i izlozbe u Centru za kulturnu dekontaminaciju i Galeriji ‘Zvono’.

Markovic je nastavio projekat ‘Homeless’ i u Berlinu, gde je takodje postavio ogroman tekstualni portret jednog od berlinskih beskucnika na Potsdamer placu, kao i u glavnom gradu Japana, gde je izlozen portret jednog od tokijskih beskucnika na zgradi Asahi banke na Tokio Stejsn skveru.

Beogradskim projektom ‘Homeless’ Markovic je ukazao na problem ugrozene populacije beskucnika, izbeglica i interno raseljenih lica - ‘nevidljivih ljudi’ kojih u Srbiji ima vise stotina hiljada. Ogroman rad na Palati ‘Albanija’, nekada rezervisanoj za prezentaciju politicara i njihovih slogana, a sada mestu reklama, sadrzao je tekstualne delove iz intervjua u kojem beskucnik opisuje, izmedju ostalog, kako nalazi ‘krov nad glavom’ i posebnu radost zbog pronalaska cebeta.

U prvoj seriji radova ‘Karminke’, Markovic je predstavio neke od najpoznatijih zena u svetu, nebrojano puta predstavljanih u stampi, na televiziji ili internetu. Koriscenjem karmina, kao najcesce sminke zena i svojevrsnog sredstva za njihove svakodnevne ‘autoportrete’, on je predstavio, izmedju ostalih, Hilari Klinton, Vivijen Vestvud, Katrin Denev, Madonu i Benazir Buto.

Tu seriju radova razlicitih nijansi, kojima odrazava razlicite karaktere zena koje je portretisao, otkupio je Muzej savremene umetnosti u japanskom gradu Kumamotou.

Za razliku od ‘Beskucnika’ i ‘Karminki’, radovi ‘Selfshaves’ i ‘Aftershaves’ predstavljaju transfigurativne autoportrete Markovica, kojima je brijanje muskarca postavio kao svojevrsni ekvivalent sminkanju zena, svakodnevnih rutina koje podrazumevaju suocavanje sa sopstvenim licem u ogledalu. Razlika je u tome sto zene kozmetickim sredstvima ‘maskiraju’ lice, dok ga muskarci brijanjem, u stvari, ‘demaskiraju’.

Za taj serijal Markovic je koristio posle svakog brijanja po jedan peskir, na koji je u donjem delu slikao bojama za tekstil delove odece u transfigurativnom maniru. Na svakom peskiru ostajali su i tragovi njegovog tela (kap krvi, dlaka, deo koze), a tim radovima, nastalim dodirom koze/lica sa platnom/peskirom, podsetio je i na ‘teoriju ikona’ pokrenutu u Vizantiji i fenomen ‘nerukotvorene slike’, prve ikone nastale, prema legendi, kada je Isus obrisao lice peskirom koji je poslao potom bolesnom caru iz Edese da bi ozdravio.

Markovic, koji je autor i niza video radova, performansa i umetnickih akcija, ucestvovao je na mnogobrojnim samostalnim i znacajnim medjunarodnim izlozbama, ukljucujuci bijenala u Veneciji, Sao Paolu i Istanbulu i Trijenale u Nju Delhiju.

Sa Vlastimirom Volcano Mikicem pocetkom 80-ih osnovao je u Beogradu umetnicku grupu ‘Zestoki’, koja je bila jedan od glavnih protagonista beogradskog ‘novog talasa’, a izmedju ostalog, ozivela je i klub ‘Akademiju’ Fakulteta likovnih umetnosti, u to vreme jednog medju najboljima u Evropi.

Izmedju ostalog, dobitnik je nagrade Memorijala ‘Nadezda Petrovic’ u Cacku 1996. godine, ‘Politikine’ nagrade iz Fonda ‘Vladislav Ribnikar’ 1986. godine, nagrade 20. Oktobarskog salona u Beogradu 1983. godine, kao i niza medjunarodnih priznanja i grantova.

Sajt Markovica je http://www.markovic.org