Korigovanje Tvena
Novo američko izdanje čuvene knjige Marka Tvena (Mark Twain, 1835-1910) o pustolovinama Haklberija Tvena objavljeno je bez reči koje su ocenjene kao uvredljive na rasnoj osnovi, a iako je zadovoljilo norme političke korektnosti, izazvalo je burne reakcije čitalaca. Iako su uz Tvena duhovno odrastale, etički i esteski sazrevale generacije širom planete, kroz sličan postupak korigovanja prošla je i njegova knjiga o avanturama Toma Sojera.
Novo američko izdanje čuvene knjige Marka Tvena (Mark Twain, 1835-1910) o pustolovinama Haklberija Tvena objavljeno je bez reči koje su ocenjene kao uvredljive na rasnoj osnovi, a iako je zadovoljilo norme političke korektnosti, izazvalo je burne reakcije čitalaca.
Iako su uz Tvena duhovno odrastale, etički i esteski sazrevale generacije širom planete, kroz sličan postupak korigovanja prošla je i njegova knjiga o avanturama Toma Sojera.
Za izgon “uvredljivih” reči i izraza zadužen je Alan Griben (Alan Gibben), stručnjak za Tvenovo stvaralaštvo, koji već duže vremena priprema izdanje sabranih dela najčitanijeg američkog pisca svih vremena.
Među nepodobnim rečima je “crnac”, reč koja je, prema Gribenu, dovela do toga da mnoge škole u SAD izbace iz nastave čuvene Tvenove knjige. Sada je zamenjena rečju “rob”.
Reč “crnac” pojavljuje se u “Haklberiju Finu” 219 puta, a u “Tomu Sojeru” je prisutna znatno manje.
Dva Tvenova romana, nakon uspešno obavljene dekontaminacije i pogubljenja politički nekorektnih reči, pojaviće se već u februaru u tiražu od 7.500 primeraka u izdanju New South Books.
Izdavač i Griben, međutim, dobili su veliki broj elektronskih pisama u kojima ih čitaoci optužuju za skrnavljenje i duhovni vandalizam Tvenovog stvaralaštva, koje je odavno ušlo ne samo u riznicu američke, nego i svetske kulturne baštine.
Za razliku od Gribena, i predstavnici Tvenovog muzeja u Hanibalu u Misuriju smatraju da se snaga te anti-rasističke knjige smanjuje izmenom originalnih reči.
Knjiga o pustolovinama Fina, čija se radnja događa od sredine 30-ih do sredine 40-ih godina 19. veka na obalama Misisipija, objavljena je prvi put 1884. godine, a predstavlja satiričan prikaz južnjačkih stavova o rasnom pitanju i ropstvu.
Ipak, i do sada je često kritikovana zbog jezika i karakterizacije likova i, prema nekim podacima, četvrta je na listi najzabranjivanijih knjiga u američkim školama.
Branko Rakočević / SEEcult.org
