ANRI SALA UMETNIK U FOKUSU NA FESTIVALU U ROTERDAMU

Sat, 02/05/2005 - 05:50.
/

seecult.org writes, "ROTERDAM, 5. februara (SEEcult.org) - Poznati umetnik albanskog porekla Anri Sala, koji zivi i radi u Parizu, predstavljen je u posebnom programu 34. Medjunarodnog filmskog festivala u Roterdamu, ‘Umetnik u fokusu’."

U programu nazvanom "Izmedju svetla i tame: Rad Anrija Sale", predstavljen je rad tog umetnika, koji najvecim delom karakterise nedefinisana tama, buduci da gledaoci najcesce mogu dobiti samo ograniceni pogled na okruzenje.

U radu "Time after time" (2004), na primer, moguce je videti samo silutetu jednog konja, koji se povremeno uzdize dok ga osvetljavaju farovi trkackih kola, koji mu menjaju i boju - od crne do braon. Konj potom nestaje u tami da bi se ponovo nazreo njegov obris, zahvaljujuci svetlosti kola.

Da li je rec o minimalistickom filmu, eksperimentalnom ili igranoj fotografiji’, neka su od pitanja na koja su posetioci Roterdamskog festivala mogli da odgovore prateci Salin opus.

Za razliku od dosadasnjih ucesnika programa "Umetnik u fokusu", Sala nije iskoristio priliku da predstavi siroku lepezu svojih snimaka i filmova, kao svojevrsnu retrospektivu.

Umesto toga, on je izabrao pet projekata, koji su i sami kao svojevrsni duh u glanvom programu festivala. Specijalno za tu priliku, on je svoje radove "Time after time", "Ghostgames" (2002), "Three Minutes", "Uomoduomo" (2001) i "Now I See', transformisao iz videa u film.

"Now I See" je jedan od njegovih najnovijih radova, koji je premijerno prikazan u oktobru 2004. u Cikagu, a ujedno je prva njegova produkcija direktno na 35-milimetarskoj filmskoj traci.

Sala je snimio taj kratki film za sest dana u jednoj fabrici, nalik na koncertnu halu u Rejkjaviku. U tom radu posebno je obratio paznju na zvuk, smatrajuci ga "jednim stepenom do jezika".

"Zvuci na aerodromu ili liftovima u hotelu vec su jezik, ali ako izadjete na ulicu, vecina zvukova je neodredjena, tek bi trebalo da budu kreirani", rekao je svojevremeno Sala, dodajuci da oni cine "deo jezika koji jos nije pod kontrolom".

"Zato sam ja zainteresovan za zvuk: on je kao nezavrsena muzika", dodao je Sala.

Snaga Saline umetnosti je u sugestivnosti i visedimenzionalnosti, uz snazno odrazavanje istorijskog i kulturnog identiteta, kao i problematizovanje pitanja migracija.

U njegovim najnovijim radovima primetno je i da zvuk ili njegovo odusustvo igraju vaznu ulogu.

Rad "Mixed Behaviour" iz 2003. godine, koji prikazuje jednog DJ-a na krovu baste za vreme kise, imao je cak direktan vizuelan odnos sa zvukom. Dok taj DJ skace dole na veliku transparentnu plastiku, pustajuci svoju muziku, sa krova base izlece vatromet.

U radu "In Now I See" (2004) kamera prati sivi balon koji se polako krece scenom, kroz vibracije zvuka jedne pop grupe, dok video rad "L’k-kat" prikazuje mali, taman prostor sa pogledom na projektovanu sliku jednog drugog malog prostora.

Kamera potom pokazuje dva decaka sa nastavnikom koji ponavljaju reci na jeziku iz Senegala (Wolof), usmeravajuci se na njihova lica i gestikulacije dok ucitelj naglasava odredjene reci, koje su svojevrsna varijacija termina "svetlo" i "tama".

Titlovi koji se pojavljuju nisu samo vizuelno sredstvo koje daje svetlost tamnoj slici, vec su i lingvistickci element, koji gledaocima nemackog ili engleskog govornog podrucja, na primer, daju mogucnost da, koristeci sopstvene sinonime za "svetlo" i "tamu" prave nove varijacije i interpretacije. Sala ne zeli da njegovu publiku cine pasivni gledaoci, vec aktivni prevodioci.

Sala je rodjen 1974. godine u Tirani, ali se preselio u Pariz ubrzo po zavrsetku umetnicke akademije. Mnoge od Salinih video instalacija govore o njegovoj proslosti u Albaniji, ali bez eksplicitnog politickog konteksta.

Medju njegovim filmovima su i "Naturalmystic" (2002), "Mixed Behaviour" (2003) i "Time after time" (2004).

Sajt Roterdamskog festivala, koji se veceras zavrsava, je www.filmfestivalrotterdam.com

Comments