Alisa Sajmon: Jaka selekcija
Filmska kritičarka magazina “Varajeti” (Variety) i selektorka ovogodišnjeg programa Palm Springsa Alisa Sajmon (Alissa Simon), koja je članica žirija takmičarskog programa 38. FEST-a, pohvalila je selekciju i izrazila zadovoljstvo što će je ocenjivati ženski žiri. Alisa Sajmon je u žiriju programa “Evropa van Evrope” s makedonskom glumicom i producentkinjom Labinom Mitevskom i beogradskom filmskom kritičarkom Dubravkom Lakić, a oceniće osam filmova iz Albanije, Rusije, Ukrajine, Srbije i četiri koprodukcije.
Filmska kritičarka magazina “Varajeti” (Variety) i selektorka ovogodišnjeg programa Palm Springsa Alisa Sajmon (Alissa Simon), koja je članica žirija takmičarskog programa 38. FEST-a, pohvalila je selekciju i izrazila zadovoljstvo što će je ocenjivati ženski žiri.
Alisa Sajmon je u žiriju programa “Evropa van Evrope” s makedonskom glumicom i producentkinjom Labinom Mitevskom i beogradskom filmskom kritičarkom Dubravkom Lakić, a oceniće osam filmova iz Albanije, Rusije, Ukrajine, Srbije i četiri koprodukcije.
Prema rečima Alise Sajmon, selekcija je jaka, a do sada je pogledala pola filmova.
Na konferenciji za novinare 38. FEST-a Alisa Sajmon nije isključila mogućnost da preporuči neki od domaćih filmova i za svetske festivale sa kojima saradjuje.
Alisa Sajmon bila je članica žirija mnogih svetskih festivala (Pusan, Montreal, Karlove Vari, Ljubljana, San Francisko, Sarajevo, Soči, Kluž, Torino i Vankuver), a u svetu filma je već više od 25 godina.
Karijeru programskog urednika započela je na filmskom odseku Umetničkog centra Voker i u Međunarodnom muzeju fotografije u Kući Džordža Istmana.
Studirala je na Jejlu, a pored magistrature u oblasti istorije filma i kritike na Univerzitetu u Ajovi, magistrirala je i administriranje umetnosti na Univerzitetu u Vinskonsinu.
Do sada je bila i u Sarajevu i Puli, a u Srbiji je prvi put, iako su joj poznati srpski autori, budući da dolaze na festival u Palm Springsu.
Prema njenom mišljenju, kako je izjavila za bilten FEST-a, situacija u svetu filma u svetu nije baš blistava.
Festivalima je zbog finansijske krize teško da nalaze sredstva, jer sponzori više ne pomažu umetnost u meri kao ranije, a i autori i ditributeri su u sličnoj situaciji, rekla je Alisa Sajmon.
Prilikom ocenjivanja filmova, kako je navela, posmatra veštinu režije, a važna joj je priča i da je to nešto što nisam ranije videla.
“Dosta toga zasniva se i na subjektivnom osećaju. Kada mi srce zakuca brže ili mi zastane dah, jednostavno znam da je tada reč o dobrom filmu”, dodala je Alisa Sajmon.
Među filmovima u takmičarskom programu 38. FEST-a “Evropa van Evrope” je i domaći “Flešbek” Aleksandra Jankovića o povratniku iz zatvora koji se nada da će uspostaviti normalan odnos sa ćerkom koju nije video veći deo života.
U konkurenciji su i ruski “Buben. Baraban” Alekseja Mizgireva o skromnoj bibliotekarki u korumpiranoj Rusiji krajem 90-ih, zatim jermensko-holandski “Granica” Arutjuna Hačatrjana (Harutyun Khaćatryan) o malom gradu neposredno posle jermensko-azerbejdžanskog sukoba, te ukrajinski “Melodija za ulični vergl” Kire Muratove o dvoje neobične dece koja lutaju ulicama velikog grada.
Za nagradu se takmiči i koprodukcija Turske, Nemačke i Holandije “Ljudi na mostu” Aslija Ezgea (Özge), proglašen najboljim u Istanbulu prošle godine i prikazan u Lokarnu i Torontu, te albanski film “Živ” Artana Minarolija (Minarolli) o krvnoj osveti, prikazan u Karlovim Varima 2009. godine.
Takmiči se i hrvatski film “Metastaze” Branka Šmita (Schmidt), koprodukcija sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom, koji govori o odnosima četvorice kvartovskih prijatelja koji se nikako ne uklapaju u društvo. Pripadaju narkomanskom miljeu, a kroz njihove likove reditelj problematizuje aktuelne teme hrvatskog društva - pad socijalnog statusa, život bez perspektive, nacionalizam, klice neonacizma, kriminal, nasilje i droge...
U konkurenciji je i film “Jafa”, izraelsko-francusko-nemačka koprodukcija, u režiji umetnice Keren Jedaja (Keren Yedaya) koji govori o tajnoj ljubavi dvoje mladih u gradiću koji su Palestinci nazvali Nevesta.
Među šest programskih celina 38. FEST-a su i “Otkrića”, “Činjenice i slagalice” i “FantAzija”, kao i specijalni program “Zimske pomorandže” posvećen izraelskom filmu, te retrospektiva filmova kojima je FEST otvaran od 1971. godine.
Ove godine neće biti održani producentski susreti B2B, kao deo takmičarskog programa “Evropa van Evrope”, a Odbor festivala tako je odlučio zbog finansijske krize. Direkcija FEST-a izrazila je uverenje da će izostanak B2B biti izuzetak ove godine.
Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)