Sudaranje sećanja na prošlost
Hrvatska i Srbija obeležavaju 4. i 5. avgusta 20-godišnjicu hrvatske vojno-policijske operacije “Oluja”, u kojoj je više hiljada Srba ubijeno ili nestalo, a više od 200.000 proterano, ali se taj istorijski događaj i posle dve decenije različito interpretira - dok se u Hrvatskoj proslavljaju Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, u Srbiji i Republici Srpskoj proglašeni su Dan sećanja na stradale i Dan žalosti. Godišnjica “Oluje” protiče u Hrvatskoj i u znaku protesta dela kulturne javnosti i organizacija civilnog društva, uz napade na te kritičare u pojedinim medijima i na društvenim mrežama. Deo javnosti u Srbiji ukazuje na manipulisanje žrtvama “Oluje” i državnu politiku koja je pre 20 godina bila neblagonaklona prema kolonama izbeglih, izbegavajući odgovornost za njihovu tragičnu sudbinu.
Centralna proslava hrvatskog praznika biće održana 5. avgusta u Kninu, kada će biti otkriven i spomenik bivšem predsedniku i lideru HDZ-a Franji Tuđmanu i održan koncert omiljenog pevača ultranacionalista Marka Petrovića Tompsona.
Uoči proslave u Kninu, u Zagrebu je 4. avgusta održana vojna parada u prisustvu predsednice Kolinde Grabar Kitarović i premijera Zorana Milanovića, koji su naveli u kasnijim govorima da Hrvatska ne slavi rat, već mir, da žali za svim žrtvama, ali i da je “Oluja” bila legitimna akcija kojom je okončan rat koji je bio “nametnut”.
Oboje su izrazili posebnu zahvalnost Tuđmanu, a Milanović je istakao i da je posebno važno što je Hrvatska “oslobođena tereta tuđih optužbi, jer je presuda međunarodnog suda (u Hagu) hrvatske generale vratila kući slobodne i čistog obraza”. Milanović je naveo i da je Hrvatska učinila sve da se u nju vrate svi njeni građani koji su otišli, ali je postala novi dom i onima, pre svega Hrvatima, koji se do danas nisu mogli vratiti svojim kućama u Banjaluku, bosansku Posavinu ili Vojvodinu. “I po tome je Hrvatska bolja, ljudi se vraćaju u Hrvatsku jer im je ovđe dobro, vrata su im otvorena i ostat će otvorena”, naveo je Milanović.
Za razliku od hrvatskih zvaničnika, srpski su na centralnom državnom obeležavanju 20-godišnjice “Oluje” u Sremskoj Rači izjavili da je ta vojno-policijska operacija bila zočin i etničko čišćenje, koji se, kako je naveo premijer Aleksandar Vučić, može oprostiti, ali nikako i zaboraviti.
Vučić je sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom na mostu na Drini spustio vence u reku, u znak sećanja na sve stradale, kojima je parastos služio patrijarh srpski Irinej.
Vučić je rekao da će snaga suza i sveća biti "jača od njihovih tenkova". "To ne radimo zato što smo slabi već zato što smo jaki i to nećemo da krijemo. Ne znam zašto je Srbija do sada to krila i ćutala. Mi smo zločine koje su neki Srbi počinili priznali, mi ih ne slavimo, a 'Oluje' treba da se stide neki drugi", naveo je Vučić i dodao da ce Srbija poštovati sve, ali će, za promenu, poštovati i sebe, i svoje žrve.
"Dozvolite mi da ispravim 20 godina dugu nepravdu i da kažem ono što je tada Srbija mislila, ali nije umela ili smela da kaže. Dozovlite mi da to izgovorim pokajnički, ali ću ih reči glasno i ponosno: 'Dobro došli naši Srbi, naši Krajišnici, dobro došli svojoj kući. Stgli se u vašu Srbiju, u našu i vašu jedinu Srbiju", poručio je Vučić.
Patrijarh je rekao da je srpski narod u "Oluji" zadesila tragedija biblijskih razmera, kakvu su doživeli još samo Jevreji i Jermeni. Dodao je i da ga raduje nedavni predlog pape Franje da se formira komisija predstavnika oba po mnogo čemu slična naroda koja bi se bavila razlozima njihove međusobne mržnje.
U Srbiji je, kao i u RS, 5. avgust Dan žalosti, a u podne će se oglasiti sirene za uzbunu, kao i zvona u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve.
Građani su pozvani da u tom trenutku zastanu i odaju poštu stradalima.
Povodom Dana žalosti, Ministarstvo kulture i informisanja upozorilo je sve medije i ustanove kulture da prilagode programe zakonskim obavezama. Mediji treba da emituju prikladnu muziku i emisije, umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih sadržaja sa zabavnom i narodnom muzikom. Na naslovnim stranama dnevnih novina, koje treba da budu isklјučivo u crnoj i beloj boji, što važi i za fotografije, potrebno je objaviti i odluku o proglašenju dana žalosti i njegovom obeležavanju.
I satirični portal njuz.net najavio da zbog Dana žalosti neće objavljivati tekstove 5. avgusta, za šta, kako je naveo, smatra odgovornima i likove iz ranijeg specijala o oslobađajućoj haškoj presudi generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.
Njuz.net nije ostao dužan ni srpskim političarima, koji su bili na vlasti i pre 20 godina, pa je objavio tekst “SPS obeležava 20 godina od blokade ulaska izbeglica u Beograd” u kojem navodi da će na naplatnoj rampi kod Šimanovaca na autoputu Beograd-Zagreb biti “održan skup sećanja na avgust 1995. godine kada je po nalogu državnog vrha sprečeno da prognani Srbi u akciji ‘Oluja’ uđu u srpsku prestonicu”.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo u vreme "Oluje" Nataša Kandić izjavila je da su izbegli Srbi 1995. godine, za razliku od 1991 - kada je svako ko je dolazio iz Hrvatske dočekivan kao heroj - "dočekani kao neprijatelji Republike Srbije". "Prvi šok je zabrana policije da se ulazi u Beograd, da se ulazi u gradove", rekla je ona za Radio Slobodnu Evropu, dodajući da je potom nastao i lov na vojno sposobne muškarce, pa je FHP procenio da je prislino mobilisano sedam do osam hiljada ljudi, koje je policija privodila, a zatim slala natrag u Hrvatsku na ratišta. Vojvođanski građanski centar iz Novog Sada snimio je, u okviru projekta “Ukradena sloboda”, ispovesti prisilno mobilisanih izbeglica iz Hrvatske “Neispričane priče”.
Na graničnom prelazu Erdut 4. avgusta su, inače, deljeni leci i diskovi sa filmom “Bljesak je potpalio Oluju" Aleksandra Bulata. U letku na engleskom, nemačkom, ruskom i turskom jeziku, navedeno je da je tokom “Oluje” ubijeno ili nestalo 2.000 Srba i da je 250.000 proterano, kao i da za taj zločin niko nije odgovarao.
I u samoj Hrvatskoj je, povodom 20-godišnjice “Oluje”, održano više akcija i protesta nevladinih organizacija koje su pozvale vlasti da priznaju i osude zločine, izvine se žrtvama i procesuiraju odgovorne.
To je poručila, između ostalog, i Inicijativa mladih za ljudska prava, navodeći u pismu državnim zvaničnicima da u hrvatskom društvu prevladava aktivno poricanje, umanjivanje i manipulacija o posledicama “Oluje”, te da treba znati da nijedno društvo koje teži biti otvorenim i demokratskim ne može pobeći od činjenica.
“Niti vi niti naša generacija nećemo moći promeniti istoriju. Ovi zločini su trajna mrlja na našoj kolektivnoj savesti. Međutim, budite svesni da svaki put kad prećutite ove zločine, kad odbijete priznati patnju žrtava, kad ne osigurate pretpostavke za procesuiranje odgovornih, na neki način učestvujete u njihovom nastavku”, poručila je Inicijativa, dodajući da će, dok god se to ne učini, svaka proslava “Oluje” biti “proslava zločina, svako obeležavanje ove operacije preteći čin i svaki održan govor - govor mržnje”.
Hrvatske vlasti pozvane su na moralnu i političku odgovornost i akcijom koju su 3. avgusta u Zagrebu izveli aktivisti nekoliko nevladinih organizacija, odajući poštu žrtvama “Oluje”.
U organizaciji Centra za žene žrtve rata - ROSA i Ženska mreža Hrvatske, u saradnji sa Udruženjem za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva, Srpskim demokratskim forumom i Udruženjem slobodarskih aktivista, učesnici protesta nosili su transparente: "Odajmo počast žrtvama", "Zločini u Oluji su odgovornost svih nas"…
Akcija je trebalo da bude održana istovremeno i u Sarajevu, ispred hrvatske ambasade, ali ju je zabranilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo.
Dan uoči vojne parade u Zagrebu, u Vukovarskoj ulici kojom se kretao mimohod, osvanuli su i plakati sa imenima sela iz kojih je proterano srpsko stanovništvo i u kojima su se dogodili zločini nad civilnim stanovništvom.
Parada je bila najavljena i na bilbordima širom Zagreba, ali su se na ulicama pojavili i natpisi s porukama “Rat je gotov, idite kući!" i "Rat je gotov, na mestu voljno".
Ujedno, na zidu Centra za suočavanje s prošlošću – Documenta, članice i osnivačice Kuće ljudskih prava u Zagrebu, osvanuo je uvredljiv grafit i išarana tabla s podacima te organizacije. U istoj zgradi su i Građanski odbor za ljudska prava i Centar za mirovne studije, koji je povodom vojne parade izrazio duboko žaljenje što predsednica Hrvatske i premijer “nisu bili spremni da pokažu drugo lice Hrvatske i zaustave paradiranje tenkova po zagrebačkim ulicama”.
Uporedo sa centralnom proslavom “Oluje” u Kninu, u riječkom HNK Ivana pl. Zajca biće održan javni razgovor “Drugi rat” sa pet proteranih žena različitih nacionalnosti koje će ispričati svoja sećanja na ratne dane. Kroz njihova sećanja i životne priče pokušaće se ukazati da je rat ipak mnogo kompleksniji od onoga kako ga pokušavaju predstaviti zvanične politike. Njihova “kontrasećanja” koja nisu usmerena “protiv”, već otvaraju drugu perspektivu, pokušaj su da se ispričaju i čuju one priče koje uvek ostaju negde na marginama ili nikad ispričane, priče koje verovatno neće zabeležiti ni službena povest/i.
HNK Ivana pl. Zajca organizuje taj događaj u saradnji sa Srpskim narodnim većem i Centrom za suočavanje s prošlošću Documenta, u pokušaju da se otvori i javna debata o položaju žena u ratu, te progovori o zameni ratnog nasilja nad ženskim subjektom "mirnodopskim" nasiljem kroz dominantne/muške narative o ratu.
Najava tog događaja, koji predstavlja pokušaj da se o ratu govori iz pozicije žene, a ne iz pozicije nacionalne pripadnosti, izazvala je novu hajku u pojedinim medijima na riječki HNK i njegovog upravnika Olivera Frljića, koji je pozvao Hrvatsko novinarsko društvo (HND) da reaguje, posebno povodom teksta u “Slobodnoj Dalmaciji” koji je naslovljen “U Rijeci spremaju 'KONTRA OLUJU”. I HND i riječki gradonačelnik Vojko Obersnel osudili su pisanje “Slobodne Dalmacije”, a HNK Ivana pl. Zajca je reagovao potom i povodom slične retorike u drugim hrvatskim i srpskim medijima, navodeći da njihovi napori “idu za tim da svojim neobjektivnim, senzacionalističkim i otvoreno huškačim izveštavanjem izazovu masovnu histeriju koja bi mogla eskalirati nasiljem”.
“Nadamo se da se medijski ‘patrioti’ - i sa srpske i s hrvatske strane - osećaju ispunjeno kad znaju da participiraju u medijskom linču žena koje su imale hrabrosti o ratu progovoriti s pozicije žene, a ne nacionalne pripadnosti. To je hrabrost o kojoj oni mogu samo sanjati”, naveo je HNK Ivana pl.Zajca.
Povodom razgovora u riječkom HNK-u, najavljen je u međuvremenu i protestni skup, zbog čega je to pozorište pozvalo sugrađane da pokažu koliko su tolerantni, ističući da se učesnice razgovora, uprkos svim medijskim pristicima, nisu povukle.
Organizatori protestnog skupa, prema oceni riječkog HNK-a, očigledno “nemaju pojma o čemu se radi, ali se svim silama bore protiv afirmacije kulture mira koja bi ovim putem trebalo da se dogodi”.
“Njihova retorika jasno je usmerena ka zastrašivanju učesnica ovog programa. Zato pozivamo Rijeku da pokaže kako njena tolerancija nije samo mit koji će se raspršiti pred nasiljem onih koji misle da ulica može određivati šta će i kako neko misliti. Rijeko, ne daj da ti uzmu ono po čemu si posebna!”, poručio je HNK Ivana pl. Zajca preko svoje Fb strane.
Sudaranje sećanja na zajedničku prošlost Srbije i Hrvatske očigledno je i u programima na njihovim javnim servisima.
Hrvatska televizija, koja je direktno prenosila vojnu paradu i organizovala uživo prenos na internetu, emituje od 4. do 7. avgusta na prvom programu dokumentarnu seriju “Godina Oluje”. To je prva HRT-ova serija o “Oluji”, a kako je najavljeno, u četiri nastavka daje “celovitu sliku” o toj vojno-policijskoj operaciji, ali i “svemu što joj je prethodilo na diplomatskom, političkom i vojnom planu”. Reditelj serije je Jack Barich, Amerikanac hrvatskog porekla, koji je snimio i dokumentarni film “U potrazi za Olujom” (2008) o generalu Gotovini i haškom procesu.
Radio-televizija Srbije, koja je prenosila direktno manifestaciju u Sremskoj Rači, emitovala je 4. avgusta i sopstveni dokumentarac “Oluja, kolona duga vekovima” Gorislava Papića i Stevana Kostića koji govori o tome “kako su Srbi iz Hrvatske doživeli sudbinu Maja i Asteka”. O operaciji “Oluja”, odnosu Beograda i Zagreba, ulozi najvećih država Zapada, kao i o tome da li bi se nešto promenilo da je na vreme prihvaćen Vensov ili plan Z4 i da li je postojala veza između Erdutskog i Dejtonskog sporazuma, govore: Dejan Jović, Mladen Lazić, Miloš Ković, Tvrtko Jakovina, Milorad Pupovac, Sanda Rašković Ivić, Mile Bosnić, Ivan Zvonimir Čičak i mnogi drugi.
(SEEcult.org)
