Poklapanje ambicija
Otvaranje crnogorskog paviljona na 54. Bijenalu u Veneciji izazvalo je veliku pažnju prvog dana vernisaža, zahvaljujući zvezdi svetske umetničke scene Marini Abramović, koja učestvuje na izložbi prezentacijom koncepta budućeg internacionalnog centra savremene umetnosti na Cetinju (Marina Abramović Community Center Obod Cetinje - MACCOC).
Crnogorsku izložbu “Obod i bistre vode” (The Fridge Factory and Clear Waters), otvorio je 1. juna predsednik Crne Gore Filip Vujanović, u prisustvu Marine Abramović i ministra kulture Branislava Mićunovića, a organizovana je u funkciji međunarodne prezentacije koncepta budućeg MACCOC-a, koji bi trebalo da zauzme 14.000 kvadratnih metara prostora bivše fabrike frižidera u centru Cetinja.
Abramovićeva smatra MACCOC delom svog nasleđa, pored centra koji paralelno uspostavlja u Hadsonu u američkoj državi Njujork, a kako je rekao Vujanović na otvaranju, slavno ime, ogromnu energiju, radni entuzijazam i sjajne ideje stavlja u funkciju budućeg značajnog centra kulture , ali i privrednog razvoja Cetinja.
“Ambicije i sposobnost Marine Abramović poklopile su se sa vizijama, željama i ambicijama Crne Gore”, istakao je Vujanović, koji se osvrnuo i na ulogu umetnosti u današnjem svetu.
Vujanović je poručio da umetnost, čak i kada se čini nerazumljiva, ostaje uvek otvorena prema svima - da ponese i prenese u neki bolji svet, u kojem bivaju i ljudska mašta i ljudski um...
Izložba u crnogorskom paviljonu, osim videa Marine Abramović sa prezentacijom MACCOC-a i makete tog budućeg centra, obuhvata i video rad Ilije Šoškića “Zigota” i audio i video instalaciju "Vidimo se na liniji horizonta" mlade umetnice Natalije Vujošević.
Prema rečima Marine Abramović, “Obod” je i dalje savršeno očuvan primer ideala komunizma, industrijalizma i modernizma koji su tako obzirno smešteni pored vekovima starih biblioteka, palata i manastira i među planinama koje Crnu Goru čine tako privlačnom geografskom lokacijom.
Abramovićeva vidi MACCOC kao sestrinsku organizaciju Marina Abramović Institute for Preservation of Performance Art (MAI) u Hadsonu, na čijem razvoju trenutno radi, a obuhvata prostor od više od 21.000 kvadratnih metara i njegov je glavni cilj da razvija i predstavlja umetničke performanse dugog trajanja u oblastima plesa, pozorišta, muzike i filma.
“Dela koja će ovi centri producirati moći će, nakon razvoja u radionicama i premijera na svojim prvobitnim lokacijama, da idu na turneje širom sveta. Nadam se da će na taj način moje nasleđe održati performans i umetnosti zasnovane na vremenu kao umetničku formu koja je uvek živa i koja se stalno menja i transformiše”, navela je Marina Abramović u časopisu “Flash Art”, povodom predstavljanja MACCOC-a na Bijenalu u Veneciji.
Navodeći da u životu svakog umetnika dođe trenutak kada mora početi da razmišlja o odlasku, Abramovićeva je dodala da nije neophodno da prestane da radi, već je reč o tome šta će, u odnosu na njegova dela i uverenja, ostati iza njega kao njegovo nasleđe.
“Moje će nasleđe biti da uspostavim dva centra, istovremeno na dva kontinenta: jedan u Cetinju, u Crnoj Gori, a jedan u Hadsonu, država Njujork, u SAD”, navela je Marina Abramović u tekstu “Budućnost umetnosti performansa: dva nasleđa”, koji je publikovan u novom dvobroju “Flash Arta” i u katalogu crnogorske izložbe u Veneciji.
Ističući da je obrazovanje mladih umetnika uvek predstavljalo sastavni deo njenog rada, jer je želela da mladoj generaciji da bezuslovno iskustvo, Marina Abramović je istakla da je to ujedno i stvaranje dijaloga sa mladom generacijom koji joj može dati osećaj za duh vremena u kojem živimo i održati je u dodiru sa stvarnošću.
“Uvek sam na to gledala kao na ravnopravnu razmenu. U vreme kada sam započela svoje delovanje kao performans umetnik u bivšoj Jugoslaviji, niko nije ni smatrao da je to umetnost. Bilo je neophodno stvoriti potpuno novi jezik i novi sistem pravila. Preko 35 godina bilo je potrebno da bi se došlo do tačke s koje je bilo moguće stvoriti osnovu za transformaciju alternativne forme umetnosti kao performansa u glavni tok umetnosti”, navela je Marina Abramović, koja je započela karijeru u grupi umetnika okupljenih oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu, među kojima je i Dragoljub Raša Todosijević, koji na 54. Bijenalu predstavlja Srbiju - izložbom “Svetlost i tama simbola”.
Navodeći da je njena generacija performans umetnika prestala da nastupa krajem 70-ih godina, te da ih je samo još nekoliko ostalo, Abramovićeva je priznala i da je stalno izvođenje performansa emotivno i fizički veoma zahtevno i da nije lako na tome ustrajati duže vremena.
“U ovom trenutku, sva moja pažnja usredsređena je na stvaranje određenog nasleđa koje će omogućiti umetnosti performansa da nastavi da raste i da se razvija”, navela je ona, dodajući da MACCOC biti prostor za produkciju, predstavljanje, distribuciju i razvoj različitih umetničkih formi, kao što su performans, ples, pozorište, opera, film, video i muzika, kao i prostor zanimanja za arhitekturu, nauku i nove tehnologije.
MACCOC ima i multimedijalnu prezentaciju u vidu štampanog i elektronskog info materijala (dvojezični katalog sa tekstovima Marine Abramović i komesara/kustosa izložbe Svetlane Racanović i Petra Ćukovića) i sajta www.maccocetinje.me.
Pripremljen je i raznovrstan promotivni material, a promo spot crnogorskog projekta biće emitovan na displejima na Đardinima i Arsenalu.
Prema navodima kustosa crnogorske izložbe, u definisanju koncepta prezentacije pošlo se od transfera funkcije nekada uspešne jugoslovenske fabrike za frižidere “Obod” na stanje pasivizacije uže i šire zajednice, odnosno, od toga kako je funkcija zamrzavanja postala sudbina ili usud ili “velika metafora” višestrukog stanja zamrznutosti, hibernacije, bivanja-van-funkcije, pre svega jednog grada u jednom vremenu.
MACCOC će biti centar produkcije, prezentacije, distribucije i razvitka različitih umetničkih formi: umetnosti performansa i vizuelnih umetnosti, teatra i plesa, muzike i opere, filma i videa, obrazovnih i ekoloških programa, arhitekture, nauke i novih tehnologija.
Zamišljen je kao generator promene, veliki pokretač procesa reanimacije, revitalizacije, odmrzavanja, “provedravanja i “provetravanja”, mešanja bistrih voda, kao aktivator kulturnog razvitka u samoj Crnoj Gori i mrežnog povezivanja sa pojedincima, grupama, institucijama, idejama i inicijativama u savremenom međunarodnom kulturnom kontekstu - kao nosilac vizije širokog povezivanja dobromislećih i dobročinećih ljudi smislenim idejama i akcijama.
MACCOC bi, osim kulturnih, razvio i čitav niz privrednih i uslužnih delatnosti koje bi trebalo da bitno doprinesu kako reanimaciji samog fabričkog kompleksa “Obod”, tako i revitalizaciji grada Cetinja u celini.
Crnogorski paviljon na 54. Bijenalu u Veneciji nalazi se u nevelikom prostoru palate “Malipiero”, a kao i ostali, otvoren je do 27. novembra.
Sajt Bijenala u Veneciji je www.labiennale.org.
Radovi Marine Abramović predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org, a fotografije sa otvaranja crnogorskog paviljona moguće je videti OVDE
Vesna Milosavljević / SEEcult.org
