Zajdl: Otpor željama mase
Austrijski reditelj Ulrih Zajdl (Ulrich Seidl), dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” 23. Festivala evropskog filma Palić, pozvao je kolege da se odupru logici tržišta i željama masovne publike, jer samo tako mogu održati živom evropsku kinematografiju.
“U vremenu kao što je današnje, u kojem se umetnost, pa i filmska, mere na osnovu toga koliko odgovaraju željama mase, ukusu publike i na osnovu kvota, režiseri moraju da pruže otpor”, rekao je Zajdl 16. jula na ceremoniji otvaranja 23. Palića, na kojoj mu je nagradu “Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji uručio direktor Festivala Radoslav Zelenović.
Zajdl je rekao da su evropskom filmu potrebni individualnost, tvrdoglavost i hrabrost, jer će samo tako “uspeti da se izbori, pronađe svoju publiku i preživi”.
Nagrada “Aleksandar Lifka” za Zajdla predstavlja, kako je istakao, potvrdu njegovog rada, koji podrazumeva stvaranje filmova koji otvaraju novi pogled na svet, preispituju uobičajene poglede, izazivaju gledaoce i stavljaju pred njih ogledalo.
“To je stvaranje filmova koji se mešaju u naše živote, ali ne daju nikakav sud”, rekao je Zajdl, kome je 23. Palić priredio uoči otvaranja i omaž program.
“Važno mi je da moji filmovi izazivaju nemir. Kada me pitaju da li snimajući razmišljam o publici, moj odgovor je – ne”, rekao je Zajdl i apelovao na mlade režisere da ne čine publici ustupke, da se ne plaše kvota, da imaju poverenja u sebe i razmišljaju svojom glavom.
“Samo tako onaj ko veruje u svoje ideje i zamisli uspeće da se ostvari, iako će morati da računa na gubitke, ali ako misleći o svom novom filmu počnete da mislite o publici, niste daleko od samocenzure” poručio je Zajdl mlađim kolegama.
Radoslav Zelenović, Ulrih Zajdl, Mira Banjac i Slobodan Šijan
Zahvaljujući na nagradi “Lifka”, koju je dobio i srpski reditelj Slobodan Šijan, Zajdl je priznao da mu je uvek teško da smisli prave reči za govor zahvalnosti, te da se na vest o nekoj nagradi “uplaši, pobegne u krevet i pokrije preko glave”. Ovoga puta, kako je dodao, može iskreno da kaže da je “Lifka” za njega velika čast, jer znači da je primljen u društvo velikih režisera kao što su Angelopulos, Mencl, Zanusi, Vajda, Kusturica i drugi raniji dobitnici tog priznanja koje Festival evropskog filma Palić dodeljuje od 1999. godine u slavu Aleksandra Lifke, jednog od pionira kinematografije na ovim prostorima.
Slobodan Šijan i Ulrih Zajdl
Na ranije laureate, među kojima su i Mikloš Jančo, Peter Bačo, Ištvan Sabo, Ken Louč, Ken Rasel, kao i Milena Dravić, Bata Živojinović, Emir Kusturica i Ljubiša Samardžić, podsetio je i direktor FEF Palić Radoslav Zelenović, koji je uručio Zajdlu nagradu “Lifka” pred mnogobrojnom publikom i zvanicama u Kongresnoj sali Velike terase na Paliću. Zelenović je istakao da su ta velika imena temelj evropske i srpske kinematografije.
Provokativni austrijski reditelj Zajdl prvi put je na Paliću lično, ali su njegovi filmovi deo tog festivala već godinama - 2007. i 2012. su prikazivani i nagrađivani.
Zvezda otvaranja 23. Palića bio je i domaći umetnik Slobodan Šijan kome je nagradu “Aleksandar Lifka” uručila predsednica festivalskog Saveta, glumica Mira Banjac, a oboje su pozdravljeni snažnim aplauzom.
“Glumci nemaju često priliku da budu ovako oči u oči sa ljudima u čijem su radu i filmskoj estetici sebe spoznavali. Čast mi je, sreća i izuzetno zadovoljstvo što imam priliku da uručim nagradu tako velikom filmskom stvaraocu kao što je Slobodan Šijan”, rekla je Mira Banjac.
Zahvaljujući na nagradi, Šijan je rekao da to priznanje čine značajnim autori kojima je već dodeljivana, a lepom to što će od sada i on biti u njihovom društvu.
“Sebe smatram rediteljem filmske komedije, a ova nagrada i njeno dodeljivanje meni i mom opusu na neki način mi budi nadu da će biti više smeha u evropskom filmu”, izjavio je Šijan.
Na svečanom otvaranju 23. Palića prikazani su i inserti iz filmova dvojice laureata, a Glavni program počeo je berlinskim pobednikom – dokumentarnim filom “Požar na moru” Đanfranka Rosija, koji je van konkurencije u Glavnom programu, te igranim filmom “Snovi” Renarsa Vimbe, dobitnika Kristalnog medveda na Berlinalu.
Požar na moru
Publici su se obratili i predstavnici vojvođanskih i gradskih vlasti Subotice, a predstavljeni su i članovi tri žirija.
Zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i verske zajednice Vojvodine Nebojša Kuzmanović, koji je pročitao pismo sekretara
Miroslava Štatkića, istakao je da je Festival evropskog filma Palić – događaj za divljenje i dokaz da, i pored teških vremena za kulturu, kvalitet može da se održi zahvaljujući ambiciji, stručnosti i upornosti ljudi koji ga vode.
“Uz ovaj Festival, Subotica i Palić su postali prepoznatljivo mesto na kulturnoj mapi Evrope. Naš Sekretarijat je prepoznao njegov značaj i zato ga podržava, nekad sa većom, nekad sa manjom sumom novca, ali je želja da ga podržimo svakako deo naše kulturne politike”, preneo je Kuzmanović reči Štatkića.
I gradonačelnik Subotice Bogdan Laban obećao je dalju podršku Festivalu, ocenivši da od 2003. godine, kada je usmeren na evropski film, beleži stalni uspon, a poslednjih godina postaje najznačajnije filmsko odredište u regionu.
“Za Subotičane je ovaj Festival posebno značajan ne samo zato što je utemeljio filmske vrednosti, već i zbog interesantnih susreta sa umetnicima, kao i zbog pratećih programa u vezi sa ekologijom, muzikom, turizmom. Uprkos teškoćama, nećemo dozvoliti da nestane. Naprotiv. Festival na Paliću ima više nego divnu publiku, dugu tradiciju i dobar glas što je dovoljna osnova za njegov dalji rast”, naglasio je Laban.
Programski direktor FEF Palić Miroslav Mogorović iskoristio je priliku da zamoli prisutne zvaničnike da pomognu da Kongresna sala dobije klimu.
“Zbog kiše smo večeras ovde, a ne na Letnjoj pozornici, ali za daji razvoj je potrebna festivalska palata. Sada je imamo, samo još fali klima”, rekao je Mogorović, što je publika podržala velikim aplauzom.
Mogorović je predstavio i mladu glumicu iz filma “Snovi” Elinu Vasku iz Letonije, napominjući da je ovogodišnji program U fokusu posvećen kinematografijama Baltika. Elina Vaska je rekla da je srećna što je na Paliću, pozdravila je publiku i pozvala je na razgovor posle projekcije.
Festival evropskog filma Palić predstavlja do 22. jula više od sto filmova, a uprkos smanjenom budžetu, ugostiće brojne autore i članove filmskih ekipa.
Palićki festival predstavlja u Glavnom programu 14 evropskih filmova koji se bave temama u rasponu od izbegličke krize do porodičnih drama, a potpisuju ih reditelji poput Đanfranka Rosija, Kristijana Munđijua, Bruna Dumona i Nikolasa Vindinga Refna.
U takmičarskom programu “Paralele i sudari” je 11 aktuelnih filmova iz istočnoevropskih zemalja, počev od rumunskog filma “Nazakonito” Adriana Sitarua, koji je upravo nagrađen na 63. Pulskom filmskom festivalu, a na Paliću će biti prikazan 17. jula.
U žiriju Glavnog takmičarskog programa, koji će dodeliti Zlatni toranj za najbolji film i Palićki toranj za najbolju režiju, ove godine su turska rediteljka Jesim Ustaoglu, producentkinja Rina Šildoš iz Estonije, glumica Aiste Diržiute iz Litvanije, rediteljka Mihaela Kezele iz Nemačke i srpski reditelj Stefan Arsenijević.
Žiri filmske kritike, koji će proglasiti najbolji film programa “Paralele i sudari”, čine Marina Rihter (Austrija), Marija Ulfsak (Estonija) i Kolet de Kastro (Francuska).
Palićki festival se i ove godine suočio sa finansijskim problemima, a organizatori iz Otvorenog univerziteta Subotica uspeli su da zaokruže konstrukciju programa pre svega zahvaljujući podršci dobijenoj na konkuru potprograma “Mediji” programa “Kreativna Evropa” Evropske komisije (40.000 evra), budući da su od pokrajinskih vlasti Vojvodine dobili čak dve trećine manje sredstava nego 2015. godine (tri miliona dinara naspram devet miliona 2015), koja je takođe bila krizna. I podrška Ministarstva kulture i informisanja Srbije (devet miliona dinara) i Grada Subotice (4,4 miliona dinara) manja je za oko 2,5 miliona od prošlogodišnje.
Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: FEF Palić
(SEEcult.org)
