Jednosatni mrak na planeti
Globalnoj akciji “Sat za našu planetu” priključilo se 28. marta od 20.30 do 21.30 sati po lokalnom vremenu gotovo 4.000 gradova u 88 zemalja širom sveta, isključujući svetlo u oblakoderima, na ulicama i nekim od najvećih poslovnih i sportskih zdanja i kulturnih spomenika. Mnogi gradovi i zemlje prvi put su učestvovali u akciji “Sat za planetu” (Earth Hour), uključujući većinu na Balkanu. Prošle godine učestvovalo je 400 gradova, a 2007. samo Sidnej.
Globalnoj akciji “Sat za našu planetu” priključilo se 28. marta od 20.30 do 21.30 sati po lokalnom vremenu gotovo 4.000 gradova u 88 zemalja širom sveta, isključujući svetlo u oblakoderima, na ulicama i nekim od najvećih poslovnih i sportskih zdanja i kulturnih spomenika.
Mnogi gradovi i zemlje prvi put su učestvovali u akciji “Sat za planetu” (Earth Hour), uključujući većinu na Balkanu.
Prošle godine učestvovalo je 400 gradova, a 2007. samo Sidnej.
Akcija “Sat za našu planetu” skrenula je još jednom pažnju na problem klimatskih promena i globalnog zagrevanja, uz poziv političarima da preduzmu odlučne akcije za spas planete. Novi sporazum - umesto Kjoto protokola koji ističe 2012. godine, trebalo bi da bude postignut u decembru u Kopenhagenu.
Ni sami organizatori iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) nisu očekivali odziv kakav je postignut, budući da su kao cilj postavili nešto više od hiljadu gradova. Strahovalo se da je pažnja ljudi širom sveta sada usmerena pre svega na posledice globalne finansijske krize, ali je izgleda i ona doprinela ekološkom osvešćivanju.
Ovogodišnja akcija počela je na malom lancu ostrva istočno od Novog Zelanda, novozelandska ekspedicija u bazi na Antarktiku rizikovala je bezbednost isključivanjem kompjutera i svetla.
U Australiji, gde je sve počelo pre dve godine, mnogi su proveli sat bez struje na raznovrsnim događajima osvetljenim svećama, a zamračena je i čuvena zgrada Opere u Sidneju.
Bez rasvete su ostale i piramide u Egiptu, zatim Akropolj u Atini, u čijoj je blizini održan koncert. Čak je i atinski aerodrom isključio svetla na jednoj od pista.
U Italiji je više od 160 gradova učestvovalo u akciji, a fudbalska zvezda Frančesko Toti (Francesco Totti) isključio je svetla na Koloseumu u Rimu. U mraku je ostao i Rialto most u Veneciji i čuveni Toranj u Pizi.
Slavni modni kreator Đorđo Armani (Giorgio Armani) izjavio je da je “ponekad potrebna tama da bi se jasno videlo”.
I Vatikan se priključio ove godine akciji, a u sedištu Evropske unije u Briselu svih 65 zgrada administracije EU našlo se u mraku, uključujući zdanja Evropske komisije i Evropskog parlamenta.
I čuveni Atomium, jedno od remek dela arhitekture i dizajna, ostao je u mraku, a prema navodima WWF-a, u Belgiji je ukupno učestvovalo u akciji više od pola miliona domaćinstava u više od 190 gradova, što je jedna trećina od ukupnog broja. Takođe, akciji se priključilo oko 300 kompanija, a i velike radio stanice prestale su da emituju program, dok su u klubovima organizovane žurke uz svetlost sveća.
U Parizu je isključena rasveta Ajfelovog tornja, Luvra i Notr Dam katedrale, kao i još oko 200 spomenika i zgrada. Ipak, Ajfelov toranj je bio u mraku samo pet minuta, iz bezbednosnih razloga, jer je u njemu bilo posetilaca.
U znak podrške akciji, kojoj su se na Trokaderu pridružili i pojedini ministri, učestvovalo je i više od 200 ljudi na rolerima.
Akciji su se pridružili i Marsej, Lion, Nant, Bordo, Monpelje, Sent Etjen, Grenobl i Strazbur, a procenjeno je da je ukupno učestvovalo oko osam miliona ljudi.
Aktivisti WWF su održali parti sa svećama u Bonu, uoči sastanka UN o klimatskim promenama, prvog u seriji koja prethodi samitu u Kopenhagenu. Najviša zgrada u Bonu - Dojč pošta, takođe je ostala u mraku.
Grupa nemačkih skauta uručiće 30. marta predstavnicima UN u Bonu, koji organizuju pripremni sastanak za konferenciju u decembru, “glasačku kutiju” svetske skautske organizacije. Ona okuplja 28 miliona skauta širom sveta, koji su se među prvima i pridružili akciji “Sat za planetu”.
Bez svetla je ostala i kraljevska palata i zgrada parlamenta u Madridu, Gugenhajm muzej u Bilbaou, kao i neke od najpoznatijih zgrada u Londonu, uključujući Big Ben.
Podršku akciji izrazili su i fudbalski klubovi Mančester Junajted, Totenhem Hotspur i Njukasl Junajted.
Tri glavne političke stranke u Britaniji takođe su podržale akciju “Svet za planetu”, a prema navodima WWF-a, pridobijena je i podrška premijera Gordona Brauna.
Svetlo je isključeno simbolično i u sedištu UN u Njujorku.
Svetski mediji preneli su kao zanimljivost da je akcija dovela Rumune u dilemu zbog ključne utakmice protiv Srbije u petom kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Jedan rumunski dnevni list objavio je na naslovnoj strani: “Da li bi trebalo da gledamo meč ili da ugasimo svetla?” Utakmica je održana ipak prema planu u Konstanci, a Srbija je pobedila rezultatom 3:2.
Kina je prvi put učestvovala u akciji, isključujući svetla na pekinškom stadionu “Ptičje gnezdo” i drugim najpoznatijim prostorima prošlogodišnjih Olimpijskih igara.
Akcija “Sat za planetu” pre svega je simboličnog karaktera i, prema navodima rganizatora, nema jedinstvenog načina za merenje stvarne uštede energije.
Akcija je dobila i podršku globalnih korporacija (McDonald’s, Coca-Cola…), neprofitnih grupa, škola, naučnika i zvezda, uključujući oskarovku Kejt Blanšet (Cate Blanchett) i penzionisanog nadbiskupa Kejptauna Dezmonda Tututa.
Fotografije i video snimke, nastale za vreme zamračenja, moguće je postaviti na sajt kampanje “Sat za planetu” (www.earthhour.org), odnosno na www.flickr.com/groups/earthhour2009global i www.youtube.com/group/earthhourglobal, a organizatori su najavili i izbor najkreativnijih snimaka.
(SEEcult.org)
