Vaša voda naša voda, Umetnički prostor U10, Beograd, 26. novembar - 28. decembar 2024.
Kritičarka na delu: Sofija Milenković, istoričarka umetnosti
Istoričarka umetnosti Sofija Milenković u prvoj epizodi Kritike na delu o izložbi “Vaša voda naša voda” u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu, realizovanoj u saradnji sa DELPHI_space u Frajburg i aqb u Budimpešti, ukazuje na specifičnosti tog projekta, koji uzima reku Dunav kao tematsku osnovu, polazeći od nje kao od geografske, ali i kao od simboličke poveznice, koja nudi mogućnost alternativne perspektive i dijaloškog odnosa.
Od Dunava se polazi kao od toka koji prolazi i povezuje različite državne teritorije, nacionalne identitete i kulturne prostore, dakle sve one kontekste koje inače razdvajamo raličitim granicama. Osim kao geografska, Dunav se posmatra i kao simbolička veza, a ideja tog koncepta je da se ponudi alternativni pogled - da ono što inače razdvajamo možemo da posmatramo i u transnacionalnom kontekst, navela je Sofija Milenković.
“I sam naziv izložbe ‘Vaše vode naše vode’ ukazuje da možemo da smatramo nešto svojim - dakle neke odrednice koje su nama bliske i prema kojima zauzimamo lični odnos, ali isto tako možemo da ih delimo sa drugima, da neko drugi ima takođe nekakav odnos prema tim odrednicama. Tu se vide različite potencijalnosti ovako postavljene teme – i ta nekakva alternativna perspektiva, ali isto tako i ukazivanje na važnost dijaloškog odnosa, razmene iskustava i saradnje, povezivanja”, dodala je.
Izložba može da se posmatra, kako je navela, kao pregled spektra odgovora na zadatu temu, gde imamo različite umetničke pristupe, i medije, i pitanja koja se tretiraju na izloženim radovima, pri čemu se Dunav ne posmatra kao konkretna geopolitička odrednica koja ima određene svoje istorijske i političke slojeve, već se isto tako posmatra i kao metafora protoka, toka, cikličnosti, promena, ali je i u središtu nekih univerzalnih tema, kao što su migracije, ekološka pitanja, odnos čoveka i prirode, posebno tog pogubnog uticaja čovelka na prirodu i srodnih tema.
Sofija Milenković ujedno ukazuje i na ograničen domet umetničke saradnje i kustoske intervencije u tako postavljenom projektu.
“Imamo spektar umetničkih pozicija koje su postavljene tako da su kroz samu postavku uspostavljeni dijaloški odnosi i to je posledica pre svega načina na koji su birani ovi radovi, dakle načina na koji su okupljeni umetnici, a to je kroz selekciju putem konkursa. Naglašava se da je u pitanju trinacionalni konkurs, koji organizuju tri nezavisna umetnička prostora, naglašava se transnacionalna osnova ovog projekta, kao i da učestvuje desetoro umetnika iz deset zemalja. Postavlje se, međutim, pitanje da li je moglo da se ide i dalje od te selekcije jednog pregleda načina na koji savremeni umetnici odgovaraju na ovu temu, dakle da li je moglo da se na nivou saradnje ide dalje od organizacionog nivoa i da se možda na nekom konkretnijem nivou podstaknu saradnja i dijalog, umetnika koji učestvuju u ovom projektu, izuzimajući mini projekat Ive Kuzmanović ‘Dunavske refleksije’ koji upravo teži okupljanju različitih glasova i stvaranju kolektivnog rada”, navela je ona.
Takođe, u tom smislu se postavlja pitanje da li je kustoska intervencija u ovakvoj vrsti projekta mogla da ide dalje od selekcije na osnovu konkursne prijave.
Sofija Milenković ujedno ukazuje na važnost delovanja Umetničkog prostora U10 kao podrške za brojne generacije umetnika, ali i inicijative koja je aktivna u povezivanju u međunarodnom kontekstu, a prvi put je od kada učestvuje na konkursima Ministarstva kulture Srbije za sufinansiranje projekata u kulturi ostala 2024. bez podrške za godišnji izlagački program.
“Ovakvu vrstu projekta kao što je ‘Vaša voda naša voda’ potrebno je sagledati u okviru šire međunarodne saradnje koju Umetnički prostor U10 sprovodi praktično od početka postojanja. Ono što možda nije toliko vidljivo, jer U10 pre svega znamo kao prostor za prezentaciju mladih umetnika na domaćoj sceni, ali je podjednako važan aspekt rada U10, jeste uspostavljanje kontakata sa sličnim inicijativana u regionu i u internacionalnom kontekstu”, navela je Sofija Milenković.
Prema njenom mišljenju, bilo bi zanimljivo jednog dana videti kartografiju kontakata koje je Umetnički prostor U10 tokom godina uspostavljao bilo kroz grupne izložbe, projekte ili razmene sa različitim inicijativama koje deluju na sličan način.
“Važno istaći koliko je Umetnički prostor U10 bio tačka kontakata sa nekim drugim inicijativama sa kojima ne bismo mogli da se upoznamo na tako neposredan način, ali isto tako prozor prema mladoj sceni u regionu u međunarodnom kontekstu i prema nekim drugim inicijativama koje deluju na sličan način”, dodala je ona.
Umetnički prostor U10, kako je podsetila, jeste forma samoorganizovanja umetnika koji su odgovorili na različite nedostatke i ograničenja postojećeg umetničkog sistema i u tom smislu su tražili neki novi prostor i za sebe i za svoje kolege, ali je to postao i prostor za čitave generacije umetnika koji su tu mogli da dobiju podršku, razumevanje za svoje potrebe i koji su bili izlagani na adekvatan način.
“Nastankom i radom tokom svih godina U10 jeste ponudio i jedan alternativni način funkcionisanja i pogled na scenu, drugačije shvatanje šta galerijski prostor može da bude, ali isto tako otvorio je prostor za prezentaciju nekih drugačijih umetničkih pojava koje na drugačiji način ne bi bile uopšte ili ne bi bile u dovoljnoj meri zastupljene na sceni. U tom smislu važno je podsećati se zbog čega su ovakve nezavisne inicijative samoorganizovanja umetnika važne na sceni, na koji načlin su sve doprinele i kakve su nedostatke nadomestile i prostore otvorile, a istovremeno šta se gubi njihovim gašenjem ili nestankom”, dodala je Sofija Milenković.
Ona je istakla da je to potrebno posmatrati uzimajući u obzir atmosferu u kojoj svedočimo o gašenju, recimo Remont galerije, i u kojoj U10 nije prvi put dobio od kada konkuriše na konkursima Ministarstva kulture bilo kakvu podršku za svoj godišnji program.
“U tom smislu tu više ne govorimo o nekakvoj strategiji da se ovakve inicijative podrže na odgovarajući način, da se razume koja je njihova važnost na sceni, jer one jesu, pa i U10, doprinele bogaćenju scene, redinamizaciji scene, raznovrsnosti scene… Dakle, mi sada govorimo o tome da se ukidanjem i neke minimalne podrške koja omogućava realizaciju programa dovodi se u pitanje sam opstanak ovakvih prostora i ovakvih inicijativa”, naglasila je Sofija Milenković.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2025. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2024/25.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimateljka: Ana Melentijević
Snimatelj zvuka: Nikola Mladenović
Montažer: Marko Džambić
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture Srbije
(SEEcult.org)