Vaša voda naša voda, Umetnički prostor U10, Beograd, 26. novembar - 28. decembar 2024.
Kritičarka na delu: Milena Putnik, umetnica i vanredna profesorka na Šumarskom fakultetu u Beogradu - 3/3
Umetnica Milena Putnik, učesnica treće epizode Kritike na delu o izložbi “Vaša voda naša voda” u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu, izdvojila je tri rada u vezi sa pitanjem pejzaža, kojim se i sama bavi u umetničkoj praksi, a zanimljivi su joj zbog načina na koji predočavaju kako su tehnologija i progres oblikovali čovekovu prirodnu sredinu tokom dužeg vremenskog perioda, što je danas jedna od gorućih tema.
Kolektiv Deep Time Agency izveo je u okviru izložbe u Beogradu performativni deo svog rada, odnosno performativnu šetnju čiji je cilj bio da vrate nazad u Dunav jednog od, kako su naveli, plovećih očeva te reke. U pitanju je drvena bista Ištvana Sečenjija.
“Šetnja koju su organizovali sastojala se od toga da smo odvezli na kolicima tu skulpturu, koja je glava izdeljena u drvetu, a na neki način njen produžetak je koren drveta. Bila je na kolicima koja je ta procesija vukla do mesta na kojoj će biti predata Dunavu. Zanimljivo je što je ta procesija stajala na određenim tačkama, gde su ispričani delovi života Ištvana Sečenjija. Ličilo je na neko žitije Ištvanovo. Delovi njegove biografije romansirano su bili ispričani, a ta arhaična forma u kojoj smo učestvovali, malo dramsko odigravanje njegovog života, bilo je oživljavanje narativa o Dunavu i i ljudima koji su oblikovali Dunav”, navela je Milena Putnik.
Njegova zasluga je bila prvo ukroćivanje reke Dunav, budući da njegov donji deo toka nije bio plovan. U 19. veku se ukazala velika potreba da se taj trgovački put otvori.
“Sečenji je bio jedan od vizionara koji je predvideo na koji način bi trebalo da se miniraju stene u Đerdapskoj klisuri i da se omogući plovidba velikim brodovima, što je tada i urađeno. U 20. veku je izgrađena Hidroelektrana Đerdap koja je potopila i ceo taj njegov građevinski poduhvat i to je taj novi razvoj tehnologije i čovekovog uticaja na reku koji je sada prebrisao prethodnu i doneo potpuno novu sliku. U kontekstu današnjeg odnosa prema tim velikim inženjerskim poduhvatima, veoma je zanimljiv rad”, istakla je Milena Putnik.
Ukazujući na današnja pitanja zahvatanja u pejzaž, koja su veoma aktuelna u pogledu buducnosti velikih rudarskih projekata i spremnosti za njih, podsetila je da je HE Đerdap možda i najveća modulacija pejzaža koju je čovek uradio na ovim prostorima u 19. veku.
“Baš iz rudarsko-geološke struke je pomenuto da nikada ne bismo imali branu na Đerdapu da smo imali toliko dilema kako će ona uticati na životnu sredinu. Međutim, danas su ta pitanja toliko goruća i veoma se razlikuju od onoga šta je bio progres u 19. ili 20. veku, a šta je danas progres”, ukazala je Milena Putnik.
Hidroelektrana Đerdap, kako je dodala, jedan je od stubova energetske snabdevenosti Srbije i to je opšte dobro, pa je pitanje šta danas radimo u pretvaranju prirodnih dobara u neku robu koja ne pripada ovom društvu.
“Ta poređenja ne stoje i vrlo bitno je danas sagledati značaj te hidroelektrane u Đerdapu, iako je donela ogromne promene u pejzažu koje nisu samo tih potopljenih 35 metara i mikroklimatske promene, već i bukvalno stanje voda. Kažu da je u Vojvodini potpuno promenjen status zemljišta u trenutku kad je brana zaustavila vodu”, navela je Milena Putnik.
Prema njenim rečima, interesantno je gledati vremensku perspektivu toga kako su tehnologija i progres oblikovali pejzaž.
“Vreme je da stanemo i pogledamo šta je urađeno, a ovaj rad upravo govori o tome”, dodala je Milena Putnik.
Sa izložbe Vaša voda naša voda Milena Putnik izdvojila je i rad rumunskog umetnika Lučijana Brana, koji se takođe bavi nedavnom prošlošću u donjem toka Dunava i situacijom izgradnje HE Đerdap.
Njegov rad se odnosi na potopljeno ostrvo Ade Kale, kojom se i sama bavila pre petnaestak godina.
U pitanju je malo rečno ostrvo koje se nalazilo desetak kilometara uzvodno od današnje brane, a specifično je po tome što je tu živeo ostatak turskog stanovništva posle oslobođenja ovih krajeva od Turaka. Uspostavljanjem nacionalnih država, rešili su na referendumu da se pripoje Rumuniji, ali su uvek bili neka zasebna celina. Kada je brana podignuta, morali su da se rasele i većina ih se odselila u jedno mesto u Turskoj.
“Njihova kohezija je bila toliko jaka i toliko van tih sredina u okruženju da su rešili da odu kao zajednica u celini krajem 60-ih godina 20. veka. Dobro je sve dokumentovano, još su živi ljudi bili. Artefakti su sklonjeni, ostrvo je potopljeno i nalazi se duboko ispod nivoa Dunava. Bio je pokušaj rumunske vlade da ih premeste na malo ostrvo Šimijan iza hidroelektrane i neke građevine su i preseljene”, navela je Milena Putnik.
Lučijan Bran je napravio tri punkta o kojima je nešto rekao u svom radu. Jedno je mesto na kojem se ostrvo nalazilo, koje je sada ravna voda. Drugo je ostrvo Šimijan, koje nikada nije zaživelo, jer stanovnici nisu hteli tu da se presele. Treće je ušće Dunava u Crno more, gde se spontano pravi jedna formacija od nanesenog materijala.
Njegova imaginacija je radila na taj način da je zamišljao novo ostrvo od nanetog materijala koje je nazvao Ostrvo K. Tu je dodao zanimljiv sloj, kako ih je nazvao, arheoloških artafakata obrnute arheologije. U 3D štampi je napravio objekte koji imitiraju vaze tih kutura potopljenog ostrva i ostavio ih je u Crnom moru potopljene neko vreme tako da su dobile patinu boravka u vodi.
“Imaginacija mesta koje više ne postoji i transformisanog pejzaža je zanimljiva ideja”, navela je Milena Putnik, dodajući da “pamćenje koje i danas postoji među ljudima ili u pejzažu ili artefaktima koji se čuvaju predstavlja snažnu konekciju sa pejzažom i odnosa sa menjajućom okolinom”.
Sa izložbe u U10 ona je izdvojila i rad umetničkog para Vera-Tusan, koji je fotografisao situaciju u primorskim Alpima u Francuskoj posle bujice, prirodne stihije, beležeći posledice onoga što su sile prirode nanele ljudskim tvorevinama.
“To je snažan komentar na interakciju čoveka i pejzaža, koji govori o tome koje su granice i sa čime radimo kada radimo sa pejzažom”, navela je Milena Putnik.
Napominjući da su slike ruina i sudara čoveka sa protokom vremena oduvek bile snažan okidač za imaginaciju, kao svojevrsno razmišljanje o ljudskom stanju i prolaznosti, ona je istakla da je to naročito snažno danas kada ima toliko mnogo slika prirodnih stihija koje nose “neku fascinaciju lepotom uništavanja i neke snage prirode kojoj nismo dorasli”.
“Podseća me na završnu scenu filma ‘Kojaniskvaci’ koja prati eksploziju rakete koja je bila poslata u svemir i prati krhotinu koja jako dugo pada. To je možda kontemplacija tog dometa tih svih naših želja za progresom i neke namere da preskočimo nešto i stignemo dalje”, navela je Milena Putnik.
*U prvoj epizodi Kritike na delu o izložbi Vaša voda naša voda kritičarka na delu bila je istoričarka umetnosti Sofija Milenković, a u drugoj epizodi dr Maja Ćirić.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2025. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2024/25.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimateljka: Ana Melentijević
Snimatelj zvuka: Nikola Mladenović
Montažer: Marko Džambić
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture Srbije
(SEEcult.org)