Željko Grulović iz kolektiva Šok zadruga govori u intervjuu za SEEcult.org o višedecenijskoj aktivnosti Multimedijalnog centra Led art, nastalog iz umetničke grupe koju je 90-ih osnovao umetnik Nikola Džafo. Grulović podseća na periode delovanja u okviru Art klinike i današnje Šok zadruge, osvrćući se na lokalnu i državnu kulturnu politiku, položaj nezavisne kulture, smenu generacija, Novi Sad kao Evropsku prestonicu kulture 2021...
Iako kaže da uvek govori iz pozicije kolektiva, koji “omogućava razmenjivanje različitih iskustava, ali i raspodelu posla koja olakšava stvari”, Grulović smatra da na kraju krajeva nije bitno da li je rad kolektivni ili individualni, već da je ključna vera da je to što se radi dobro i kvalitetno.
“Da zaista veruješ u to što radiš. U svoju umetničku praksu, odnosno u umetničku praksu kolektiva i onda je nekako sve samim tim svrsishodno. Kada kažem svrsishodno, mislim na sve ono što su teške stvari u opštem opstajanju. Evo sad neke organizacije, to uopšte nije lako, poprilično je čak teško, naročito ukoliko uzmemo u obzir da treba i 30 godina za neke stvari da dobiju neku finalnu sliku. Mi smo, recimo, pretprošle godine imali priliku da priredimo veliku izložbu, performans i sve to što je to zapravo značilo pod nazivom rekapitulacija, da saživimo sve ta neka naša iskustva”, naveo je Grulović povodom velike izložbe MMC Led art, odnosno Šok zadruge u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
Druga bitna stvar, prema njegovim rečima, je organizaciono-menadžerski moment koji je neophodan. “To je i upravljanje vremenom i upravljanje ljudima, od kojih neki imaju sklonosti, neki ne, ali je takođe potrebno vreme da se razviju ukoliko ih neko nema. Jednostavno jedno bez drugog ne može”, smatra Grulović, član MMC Led art već 16 godina.
Prema njegovim rečima, nema velike razlike u odnosu na početni period.
“Sve ono što nije institucionalno, što je u najširem smislu reči neki građanski nevladin sektor, uvek je negde na margini. Koliko god da je vidljiv, on je pre svega nekako možda vidljiv nekoj određenoj publici koja to prati… ali nažalost, nikada ne uspeva da se jako probije u neku širu medijsku sferu ili u neke pozicije koje garantuju vidljivost, a samim tim i možda neke bolje uslove za rad”, konstatovao je Grulović.
U Šok zadruzi i dalje veruju da zadrugarstvo mođe spasiti svet.
“Da li će zadrugarstvo spasiti svet, odnosno da li umetnost može da izleči svet i sve te neke krilatice koje smo smišljali ili koje koristimo jesu na neki način utopijske, ali da utopija ne bi bila utopija - ona mora da se živi i da se nada da može da se pretvori u istinu. E sad, ono što mi pokušamo da radimo svih ovih godina jeste pravljenje kolektiva, ili čak nečega što je mnogo više od kolektiva, neke zajednice istomišljenika, koji se susreću, uče, svađaju se… To je normalno za neki kolektiv, za neku vrstu sistema podrške međusobne u istrajavanju da se baviš onim čime želiš da se baviš. I to je negde možda neka vrsta recepta za uspeh, za trajanje, a mi sad trajemo već 30 i više godina. Ali, naravno da to nije lako, jer da jeste, onda bi bilo mnogo više kolektiva koji su preživeli sve te godine”, naveo je Grulović.
Prema njegovom mišljenju, otvorenost za konstantni priliv novih ljudi koji dođu, probaju, neki se zadrže, neki ne, ali se ta struktura, koja je uvek bila otvorena i gde se uvek tražilo nešto novo, gde su se tražile nove ideje, i sama menjala u protekle tri decenije, prilagođavala i dovodila do toga da je na neki način još uvek sveža i samim tim konstantno privlači nove ljude koji tu zajednicu šire.
Grulović pojašnjava u intervjuu i kako mladi ljudi dolaze u Šok zadrugu, kakva je njihova radna etika, kakav je jezik komunikacije sa ljudima koji su nadležni za kulturu u Srbiji i na lokalu, mehanizmima nezavisne scene da utiče na lokalnu i državnu kulturnu politiku, problemu prostora, finansiranju i iskustvima sa domaćim i stranim fondovima, komunikaciji sa javnošću, publici i njenoj važnosti u kontekstu projektnog rada, krhkom položaju umetnika, kao i o uticaju novosadske titule Evropske prestonice kulture 2021. godine na lokalnu kulturnu scenu.
_ _ _
Projekat: ABC nezavisne kulture, produkcija: SEEcult.org, 2024. Urednik produkcije: Miroljub Marjanović, urednica serijala: Vesna Milosavljević, novinarka: Snežana Miletić, snimatelj: Filip Markovinović, montažerka: Marija Aranđelović
*Intervju je deo projekta “ABC of Independent Culture”, koji je dobio podršku švajcarske vlade, u okviru projekta “Kultura za demokratiju” (CFD), koji sporovodi Hartefakt fond. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje švajcarske vlade ili Hartefakt fonda.