Dr Vladimir Paunović, osnivač Udruženja MillenniuM, govori o okolnostima nastanka te organizacije još za vreme režima Slobodana Miloševića, nameri da doprinese razvoju demokratije i građanskog društva u Šumadiji, kao i o mnogobrojnim projektima, 18-godišnjem Kragujevačkom festivalu antiratnog, angažovanog i akademskog filma, čiji je gost bio ove godine Lordan Zafranović, kao i o kulturnoj politici, položaju nezavisnih aktera kulturne scene i planovima.
Glavna stvar u vezi sa osnivanjem MillenniuMa pre 25 godina, septembra 1999. godine, zapravo je bila vezana za nemogućnost aktivizma u tadašnjim uslovima. Ekipa koja je osnovala MillenniuM, uključujući Paunovića kao inicijatora, vodila je prethodno projekat otvorenog kluba “Dragoslav Srejović” upravo u Domu omladine u Kragujevcu, uz podršku tadašnjeg Fonda za otvoreno društvo.
“To je bio sjajan projekat koji je bio vezan za nešto veoma slično što smo kasnije u Millenniumu tokom godine i radili. Znači, bio je vezan za - hajde da kažemo - kreativni razvoj dece i omladine. Zapravo projekti su bili vezani za socijalizaciju dece koja su došla iz ratno zahvaćenih područja bivše Jugoslavije u Kragujevac i preko kreativnih radionica imali su vezu i sa kulturom i sa drugim znanjima i veštinama, poput engleskog jezika, računara i sl. Želeli smo da im omogućimo da im bude prijatnije u novim sredinama”, rekao je Paunović.
Međutim, u ceo taj divan projekat, koji je “podrazumevao urbani centar za razvoj kreativne dece i omladine, koji su dve godine pre toga osnovali, umešala se politika i to tadašnja – sada bivša vlast: “Direktno, predstavnici Demokratske stranke, koji su smatrali da imaju monopol na sve aktivističke stvari koje su se dešavale, jednostavno su pokušali da uđu u to”, naveo je Paunović.
“Jednostavno nismo mogli da radimo. Druga stvar je bila vezana za prostore, znači nešto što i danas nedostaje organizacijama po celoj Srbiji, da ne pričamo o Beogradu, nego i po drugim gradovima, konkretno u Kragujevcu. Svi javni prostori su na neki način bili okupirani javnim sektorom ili sada privatnim inicijativama, kako oni to zovu”, dodao je.
Prema rečima Paunovića, nije moguće naći javni prostor u kojem bi bilo moguće realizovati programe od javnog interesa.
“Mi smo, recimo, morali baš u Domu omladine da, koji je na neki način i naša druga kuća, realizujemo taj program, a političari tadašnje garniture su debelo počeli da se mešaju, čak i interesno, čak i na više nivoa, to isto moram da kažem. Mislim na tadašnji sam bord Fonda za otvoreno društvo i jednostavno nismo mogli da radimo onako kako smo hteli. Nakon NATO intervencije 1999. godine bio je neki kraj i mi smo odlučili – OK, sada ćemo da krenemo sami, sve naše ideje, naše saradničke inicijative ćemo pretvoriti u nešto sasvim novo. To je bilo vreme ulaska u novi milenijum”, kazao je Paunović.
Uzeli smo naziv millennium na latinskom i 1999. godine smo nastali sa idejom da se bavimo demokratizacijom društva u centralnoj Srbiji uz viziju da ono postane “normalno društvo”, da živimo kao sav normalan svet, kao možda u nekom evropskom gradu.
“Mi smo, evo, posle 25 godina, možda najprepoznatljiviji po sadržajima vezanim za ovu takozvanu angažovanu kulturu, a zapravo smo se najviše i bavili demokratizacijom, ljudskim pravima, promocijom tih vrednosti, evropskim integracijama, razvojem civilnog sektora, radom sa mladima, ali i sa drugim ciljnim grupama… Prvi smo napravili, recimo, volonterski centar, napravili smo prvu školu ljudskih prava u Kragujevcu”.
Početkom 2000-ih Millennium je prvi pokrenuo i kampanju Moja Evropa, promovišući evropske integracije.
Shvatili su da preko savremene umetnosti, odnosno angažovane kulture, mogu jako dobro da komuniciraju sa ciljnim grupama, a to su pre svega mladi. Paunović pominje u tom kontekstu kampanju za promociju ljudskih prava koja je nazvana po pesmi grupe The Clash Know Your Rights. Naterali su kragujevačke bendove da komponuju pesme na temu ljudskih prava, lokalne fotografe da takođe odgovore na tu temu, birali su najbolju kratku priču, i to sve je realizovan za četiri meseca. Potom je počela saradnja sa kolegama iz cele Srbije.
Nastao je i sada već čuveni festival Refrakt, pokrenut u saradnji sa Kulturnim frontom iz Beograda, Kulturnim centrom Zrenjanina i još par organizacija.
I onda se pre 18 godina pojavio KRAF. Millennium je najpre bio partner beogradske Slobodne zone, i to u vreme kada u Kragujevcu nije postojao bioskop. Još 70-ih godina XX veka, inače, kako je podsetio, postojala je ideja da se tu napravi festival posvećen sećanju na Šumarice i Veliki školski čas.
"Važno nam je bilo da ulaz bude besplatan. To je i danas, u skladu sa našom parolom: Smrt fašizmu, slobodan ulaz narodu! Želeli smo i da ne bude samo antiratni, jer je to dosta uska odrednica, već da budu i angažovani filmovi, a kasnije smo dodali i akademski program", istakao je Paunović.
Paunović govori u intervjuu i o ključnim promenama, odnosno razlikama danas u odnosu na period osnivanja i početnog perioda rada, kulturnoj politici u proteklih 25 godina, strukturi publike i interesovanjima današnjih mladih, srodnim mlađim organizacijama na kulturnoj sceni... Na osnovu 25 godina iskustva rada u civilnom sektoru, ima i poruku za vlasti koje ne prepoznaju dovoljno značaj kulture, ali i za strane donatore koji takođe imaju svoje agende.
_ _ _
Projekat: ABC nezavisne kulture, produkcija: SEEcult.org, 2024. Urednik produkcije: Miroljub Marjanović, novinarka i urednica serijala: Vesna Milosavljević, snimatelj: Neđo Gavrić, montažerka: Marija Aranđelović
*Intervju je deo projekta “ABC of Independent Culture”, koji je dobio podršku švajcarske vlade, u okviru projekta “Kultura za demokratiju” (CFD), koji sporovodi Hartefakt fond. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje švajcarske vlade ili Hartefakt fonda.