• Search form

10.12.2013 | 11:07

Zlatno doba Dečjeg hora RTS

Zlatno doba Dečjeg hora RTS

Promocija knjige “Dečji hor Radio-televizije Srbije (1947-2012)” autorke Aleksandre Paladin biće održana 11. decembra u prostorijama Društva Sava u Beogradu, uz poseban osvrt na poglavlje posvećeno zlatnom dobu najstarijeg dečjeg horskog ansambla u Srbiji, kada je radio pod umetničkim vođstvom kompozitora i dirigenta Zlatana Vaude.

Na promociji će učestvovati i Dečji hor RTS-a, a o knjizi će govoriti kompozitor Slobodan Atanacković, recenzent, dirigentkinja Vesna Šouc, dirgentkinja Dečjeg hora RTS-a Snežana Despotović i autorka Aleksandra Paladin, muzikolog.

Knjiga daje hronološki prikaz, bogat fotografijima i dokumentima iz života Hora, a objavljena je u izdanju RTS-a povodom 65-godišnjice od osnivanja Dečjeg hora, koji su tokom istorije vodili dirigenti poput Srđana Barića, Zlatana Vaude i Amalije Milaković.

Promocija u Društvu “Sava” posebno će biti posvećena poglavlju “Zlatno doba: Zlatan Vauda, 1953-1986)” - periodu tokom kojeg je Dečji hor RTS-a (tada RTB) nastupao, između ostalog, i na Dubrovačkim letnjim igrama, BEMUS-u, manifestaciji “Muzika u Srbiji”, Zmajevim igrama, Festivalu deteta u Šibeniku, Vukovom saboru, na Velikom školskom času u Kragujevcu.

        Nastup Dečjeg hora RTB-a na Festivalu deteta, Šibenik, 1969, dirigent Zlatan Vauda

U Vaudinom periodu postavljeni su temelji horskog zvuka, izvedena brojna muzička dela i napravljen prodor i na domaćoj - tada jugoslovenskoj, i na evropskoj sceni. Pažljivim biranjem programa sa istančanim smislom za kvalitet kompozicija, sa ličnim instinktom i za muzičko-profesionalni  i vaspitni zadatak, za pojedinca i za društvenu zajednicu, sa  osećajem za značaj otkrivanja i prezentovanja muzičke baštine starih majstora ovih prostora, kao i stalnom potragom za novim, savremenim kompozicijama i u stalnom bivanju u aktuelnosti, Vauda je sve vreme bio i producent Dečjeg hora.

Već po preuzimanju Hora od kompozitora i dirigenta Srđana Barića 1953. godine, Vauda je povećao broj pevača i krenuo u saradnju sa najboljim izvođačima tadašnje zemlje: sa poznatim solistima i glumcima i stvaraocima, kao što su sopran Anita Mezetova, tenor Janez Lipovšek, alt Melanija Bugarinovič, glumci Marija Crnobori i Branko Pleša, dirigent Milan Horvat...

        Nastup Dečjeg hora RTB-a, Kolarac, Beograd, 1984, dirigent Zlatan Vauda

Odmah posle tih prvih nastupa na zahtevnim muzičkim partiturama - za koje su i Hor i dirigent dobili pohvale i u pisanim medijima, otvorila su se vrata koncertnih podijuma Beograda, cele tadašnje Jugoslavije i Evrope. Svi dirigenti (Milan Horvat, Krešimir Baranović, Jaša Hornštajn, Dušan Skovran, Angel Šurev, Mladen Jagušt, Borivoje Simić, Bojan Suđić, Mihajlo Petraš, Oskar Danon, Radivoj Spasić....), koji su sarađivali sa perfektno priperemljenim dečjim ansamblom, i u svojim sledećim projektima, u kojima je bilo neophodno učešće dečjih glasova, uvek su pozivali upravo Dečji hor na brojne koncerte i gostovanja. To se nastavilo tokom svih decenija rada Vaude.

O značaju Dečjeg hora RTS u knjizi govore kompozitor i akademik Dejan Despić, nekadašnji član Hora, kompozitor i akademik Ivan Jeftić, muzikolog Vladan Erić, nekadašnja članica Hora, kompozitorka Vera Zloković, umetnička direktorka ansambla Musica Antiqua, kompozitor Rade Radivojević, nekadašnji član Hora, pijanista i profesor na FMU u Beogradu Aleksandar Serdar, nekadašnja članica Hora i operski solista Milena Kitić, kompozitori Slobodan Atanacković i Minta Aleksinački i mnogi drugi.

        Nastup Dečjeg hora, Diseldorf, 1957, dirigent Zlatan Vauda

Akademik Dejan Despić je u svom svedočenju u knjizi naveo da je Dečji hor kolokvijalno nazivan "Vaudin' hor". "Razlog je razumljiv i sasvim opravdan. Zlatan Vauda je, naime, kao dugogodišnji rukovodilac tog hora, ne samo ostao u lepim sećanjima većine svojih mališana i ne retko uticao na njihovo kasnije usmerenje, nego je - izvan svega značajno - uspostavio i trajno održao visoke standarde horske interpretacije: čistu intonaciju, razgovetnu dikciju, kultivisanu zvučnost i muzikalnu iznijansiranost", naveo je Despić.

Istaknuti kompozitor, dirigent i pedagog Zlatan Vauda (1923-2010), autor je više od 200 dela u gotovo svim muzičkim oblicima, a u njegovom opusu posebno mesto zauzimaju kamerna muzika, solo pesme, solističke kompozicije i muzika za decu. Osim što je bio umetnički rukovodilac, producent i dirigent Dečjeg hora, bio je aktivan i na polju brige o deci.

        Proba na plaži, Dečji hor RTB-a, dirigent, pedagog, prijatelj 'roditelj', Zlatan Vauda

Vauda je, između ostalog, detaljno planirao i programe letovanja dece, davao uputstva roditeljima šta da deca ponesu sa sobom, kako da se ponašaju, kako će aktivno da provode vreme... Na letovanjima je sa članovima Hora planirao i izvodio recitale, birao među njima najbolje recitatore i soliste, uvežbavao sve to između kupanja i druženja... Svuda gde se Dečji hor pojavljivao i boravio, održavao je koncerte, iako to niko od njih nije tražio.

"Između brojnih obaveza koje su bile sastavni deo rada Dečjeg hora, između koncerata i proba, i onih svakodnevnih problema koje je delio sa članovima ansamla, trudeći se da im bude i pedagog i drug i otac, Vauda je stalno razmišljao o deci. Nije ga na to navelo samo njegovo profesionalno opredeljenje, koje je vezano za rad sa decom već je promišljao o različitim kulturološkim problemima sa kojima su se suočavale generacije koje dolaze. Na simpozijumu u Opatiji 1972, on je prisutnima prezentirao rad o faktorima koji utiču na razvoj dečje ličnosti sagledavajući istorijske, evolucijske, sociološke i kulturološke aspekte koji neminovno utiču na izgrađivanje malog čoveka u tekstu 'Dečja muzika na vetrometini društvenih zbivanja'", istaknuto je, između ostalog, u knjizi.

       Nastup Dečjeg hora u Budimpešti, 1965, dirigent Zlatan Vauda

Rođen 1923. u Pernici u Sloveniji, Vauda je završio Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, a pohađao je i letnje kurseve kod Hansa Jelineka i Hansa Svarovskog. Kao datum ponovnog rođenja beležio je 21. oktobar 1941, kada je preživeo streljanje u Kragujevcu, gde je s porodicom našao utočište po izbijanju Drugog svetskog rata. Mnoge njegove kompozicije upravo su bazirane na tri akorda koje je, kao 18-godišnji kompozitor - amater, zabeležio u Kragujevcu. “U ta tri akorda”, kako je govorio, “ulio sam sav svoj revolt i tugu, a niz od 12 tonova koji je u njima sadržan prati me kroz ceo moj opus, kao svojevrstan pečat vremena”.

Vauda je napisao veliki broj dela namenjenih deci: muzičke priče, radio igre, male kantate...

Vaudina dela izvodili su najznačajniji dirigenti, ansambli, pevači i instrumentalisti, među kojima su i Zubin Mehta, Mladen Jagušt, Borislav Pašćan, Bojan Suđić, Hor i Orkestar RTB, Zagrebačka filharmonija, Kvartet Josip Slavenski, Zagrebački kvartet, Trio Lorenc, Beogradski duvački kvintet, Tro Simonuti i brojni solisti sa prostora bivše Jugoslavije.

Dobitnik je više od 50 nagrada za kompozitorski, dirigentski, pedagoški i metodičko-instruktivni rad, među kojima su Vukova nagrada, Orden rada sa zlatnim vencem, Orden zasluge za narod sa srebrnim zracima, nagrada za životno delo “Mlado pokolenje”, Zlatna plaketa “Kragujevački oktobar”, Spomen plaketa grada Beograda, nagrade RTB-a i JRT-a, Udruženja kompozitora Srbije...

U Sloveniji mu je, u okviru programa Maribora kao evropske prestonice kulture 2012. godine, odata počast u vidu izložbe u Univerzitetskoj biblioteci i otkrivanja spomen-ploče u njegovom rodnom mestu Pernici.

U Beogradu je sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

Promocija knjige “Dečji hor RTS (1947-2012)” počinje u Društvu Sava u 18.30 sati, a obuhvata i projekciju audio-vizuelnog materijala koji su montirali Aleksandra Paladin i Predrag Mitrović.

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    11.07.2018 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, +MSUM, Ljubljana

    NEBEŠKA BITJA. Ne človek ne žival - mednarodna razstava (10.7.-4.11.2018.)

    umetniki: Jure Detela, Igor Grubić, Janez Janša, Alexi Kukuljevic, Oleg Kulik, Siniša Labrović, Tanja Lažetić, Vladimir Leben in Ercigoj Art, Marko Pogačnik, Franc Purg, Tamara Al-Samerraei, Maja Smrekar, Sven Stilinović, Jože Tisnikar, Zoran Todorović, Jalal Toufic, Anton Vidokle

    kustosinji razstave: Zdenka Badovinac, Bojana Piškur

    http://www.mg-lj.si/si/razstave/2369/razstava-nebeska-bitja-ne-clovek-ne-zival

    12.07.2018 | 09:00

    Tehnički muzej Nikola Tesla, Savska cesta 18, Zagreb

    TESLIN SVETSKI SISTEM - izložba posvećena dostignućima Nikole Tesle na polju bežičnog prenosa energije(11.7.-30.10.2018.)

    autorica: Zorica Civrić, muzejska savetnica Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Muzej nauke i tehnike u Beogradu i Tehnički muzej Nikola Tesla iz Zagreba

    http://tehnicki-muzej.hr

    https://www.facebook.com/Tehnički-muzej-Nikola-Tesla-335802459827986

    http://www.muzejnt.rs

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    22.07.2018 | 11:00

    2. BIJENALE INDUSTRIJSKE UMJETNOSTI / 2ND INDUSTRIAL ART BIENNIAL: NA LEĐIMA PALIH DIVOVA / ON THE SHOULDERS OF FALLEN GIANTS (IAB 2018) (20.7.-28.10.2018.) Labin, Pula, Raša, Rijeka, Vodnjan

    umjetnici/ce: Zanny Begg & Elise McLeod, Nina Bunjevac, CANAN, Phil Collins, Siniša Ilić, Matija Ferlin & Mauricio Ferlin, Fokus grupa, Ulrik Heltoft, Vlatka Horvat, Božena Končić Badurina, Luiza Margan, Maryanto, Naeem Mohaiemen, Oscar Murillo, Nikolay Oleynikov, Daniela Ortiz, Dan Perjovschi, Laure Prouvost, Kahlon Rajkamal, Miljohn Ruperto, Selma Selman, шkart, Marko Tadić & Miro Manojlović, Želimir Žilnik

    kustosice: Što, kako i za koga / WHW

    organizacija: Labin Art Express XXI

    suorganizacija: MMSU Rijeka, Arheološki muzej Istre

    http://www.industrialartbiennale.eu

    10.08.2018 | 10:00

    MGLC, Ljubljana

    RIKO DEBENJAK (1908-1987) - pregledna/retrospektivna razstava (9.8.-11.11.2018.)

    kustosinja razstave: Breda Škrjanec

    http://www.mglc-lj.si

    03.09.2018 | 10:00

    Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Trg galerija 2, Novi Sad

    Dani evropske baštine 2018.

    MAISON BARILLI: BELGRADE/NEW YORK - izložba posvećena Mileni Pavlović Barili (2.9.-28.10.2018.)

    autori: Stefan Žarić i Violeta Tomić

    http://www.pavle-beljanski.museum

    11.09.2018 | 10:00

    Francuski institut u Novom Sadu, Nikole Pašića 33, Novi Sad

    ZORAN SVILAR: LOŠI MOMCI - izložba ilustracija za Le Monde diplomatique, izdanje na sprskom jeziku (10.9.-31.10.2018.)

    http://www.institutfrancais.rs

    14.09.2018 | 08:00

    Centar savremene umjetnosti Crne Gore, Dvorac Petrovića, Kruševac bb, Podgorica

    Izložba "Pravi se da spavaš" Tadije Janičića (13.9-31.10.2018)

    Radno vreme: ponedeljak - petak 8 h - 20 h, subota 10 h - 14 h

     

    https://www.facebook.com/CSUCG/

Video
21.10.2018 | 23:47

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 1/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

1/5 Kritičar na delu: prof. dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti