Zapamtićeš ti mene
Beogradska umetnica Ivana Smiljanić predstavlja se 21. marta u Galeriji savremene umetnosti Smederevo izložbom “Zapamtićeš ti mene” - ambijentalnom instalacijom sa crtežima, zvukom i folijama i intimnim beleškama, kojom progovara o moći, zaslugama i kaznama, kao i o građanskoj odgovornosti, normalnosti i pravu svih da stvari nazovu pravim imenom.
Prema rečima Ivane Smiljanić, kreirala je neobičan ambijent u kojem “postaje vidljivo sve što se toliko teško vidi da ne verujemo ni da postoji”.
Dubravka Đurić istakla je povodom izložbe da su ispisane reči na podlozi zida galerije u aktuelnoj instalaciji Ivane Smiljanić upotrebljene da bi se njima opcrtale konture ženskog tela u pokretu. Svaka kontura je sačinjena od jedne fraze koja se beskonačno ponavlja, a repetativnost rečenica i fraza stvara izvesnu ambivalentnost u smislu poigravanja njihovim semantičkim potencijalnom.
“Semantički aspekt reči je prisutan, ali se beskrajnim ponavljanjem istovremeno i prazni. Reči su u funkciji oblikovanja vizuelne konture, te se na taj način njihova semantika poništava ili makar do izvesnog stepena neutrališe. Ali svaka kontura nastaje aktiviranjem materijalne strane reči - njihovim grafičkim oblikom i to tako što se rečenice i fraze ispisuju slovima različitih veličina. Ovaj postupak se može uporediti sa tretiranjem jezičkog znaka u konkretnoj poeziji od kraja 50-ih godina 20. stoleća, ali se može dovesti i u vezu sa aktiviranjem vizuelnog aspekta jezičkog znaka u savremenim reklamama”, navela je Dubravka Đurić, ukazujući na istovremeni proces semantizovanja i desemantizovanja reči u tom radu.
Aktiviranje materijalne osnove reči kao označitelja u smislu njihovog grafičkog oblika semantizuje ih, ali ih istovremeno i desemantizuje. Semantizacija i desemantizacija se odvijaju i aktiviranjem označiteljskog aspekta reči kada se one izgovore i kada čujemo ljudski glas, te je ambijentalna instalacija ujedno i zvučni ambijent. Zvučni ambijent nastaje kada se u galeriji emituje snimljeni glas umetnice, koja sporo izgovara već na vizuelan način upotrebljene rečenice i fraze. Reči se izgovaraju sa velikim pauzama, te se tako razara ili bar relativizuje, odnosno narušava sintagmatski lanac. U našem slušnom polju oni se pojavljuju kao naizgled nepovezane, odvojene i autonomne, te glas deluje na nas sopstvenom magijom, navela je Dubravka Đurić.
Ivana Smiljanić, vizuelna umetnica, performerka i plesačica, dobitnica je nagrade Henkel.Art.Award za Srbiju 2011. i nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2009. godinu, u okviru koje je boravila u ISCP-u (International Studios & Curatorial Program) u Njujorku.
Rođena 1980. u Beogradu, završila je 2005. godine Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, a 2009. i magistarske studije na FLU.
Kao stipendistkinja KulturKontakta (Beč) i ŠA (Salcburg), usavršavala je video i performans na Salcburškoj letnjoj akademiji likovnih umetnosti, 2000. i 2002. godine.
Samostalno je izlagala i izvodila performanse u Beogradu, Pančevu, Prijepolju, Vranju, Zagrebu, Puli, Ljubljani, Briselu, Bergenu i Njujorku.
Učesnica je najvećih umetničkih manifestacija u zemlji (Oktobarski salon, BELEF, Noć muzeja) i više od 50 grupnih izložbi širom Evrope, a njeni radovi su i deo Kolekcije Telenor.
Izložba u Smederevu biće otvorena do 9. aprila, a tokom trajanja će biti organizovana tribina sa Lidijom Topić koja će govoriti o tome šta je psihološko nasilje, koji su sve vidovi nefizičkog nasilja u partnerskim odnosima i kako ih prepoznati, kao i o njenom iskustvu rada na SOS telefonu za žene žrtve porodičnog nasilja u Smederevu.
Sajt Ivane Smiljanić je www.ivanasmiljanic.com
(SEEcult.org)
